Stiže ruska milijarda

(Dmitrij Medvedev i Boris Tadić)

Ne pamti se da je dolazak jednog stranog državnika u srpsku prestonicu imao toliku dozu ekonomskih nadanja kao što je predstojeća poseta ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva Beogradu.

Nije tajna da će ruski predsednik 20. oktobra, na 65-godišnjicu oslobođenja Beograda, lično odgovoriti domaćinu Borisu Tadiću da li Ruska Federacija može Srbiji da odobri kredit od milijardu dolara. Kredit je pismeno tražio predsednik Srbije od Dmitrija Medvedeva.

Iz Kremlja je ranije precizirano da je od tih milijardu dolara 350 mil USD namenjeno za popunjavanje srpskog budžetskog deficita, dok će 650 mil USD ići za investicije.

Milijarda dolara od Ruske Federacije bila bi prva pomoć druge države srpskom budžetu u 2009. Mada detalji aranžmana nisu poznati, stručnjaci se slažu da je Srbiji novac preko potreban.

U ruskoj delegaciji koja prati Medvedeva biće sam vrh ruskog privrednog establišmenta, predvođen generalnim direktorom "Gazpromnefta" Aleksandrom Djukovom, čelnicima "Lukoila", ruskih železnica, ali i finansijskih institucija, među kojima će biti i predstavnici ruskih banaka, osiguravajućih kuća i investicionih fondova.

Ruski gosti, ali i srpski domaćini, nadaju se da će predstojeća poseta dati impuls posrnulim ekonomskim odnosima. Prema podacima Privredne komore Srbije, spoljnotrgovinska razmena Srbije i Rusije u prvih sedam meseci iznosila je 1,3 milijarde USD, skoro duplo manje nego u istom periodu prošle godine.

Rusi kažu da Srbija, ako hoće, može da izvozi znatno više u Rusku Federaciju.

Prvi zamenik gradonačelnika Moskve Jurij Rusljak objašnjava, za "Novosti", da samo ruska prestonica može da uveze gotovo sve srpske poljoprivredne proizvode.

- U Moskvi imamo hroničan problem sa snabdevanjem namirnicama. Moskovljani troše 3.500 tona hrane dnevno. Zato smo zainteresovani da se u Moskvu isporučuju srpska hrana i proizvodi: voće, meso, mesne prerađevine... Sada iz Afrike i Španije uvozimo sveže voće, i cele godine ga imamo. Ima isporuka i iz Srbije, ali postoje uslovi da se obim proširi. Moskovljani bi tako dobili kvalitetne proizvode, a srpski proizvodi bi našli sigurno, stabilno i veliko tržište. Zašto da ne potpišemo ugovore povoljne za obe strane - pita se Rusljak.

Mihailo Vesović, potpredsednik Privredne komore Srbije, kaže da problema ima i mimo globalne krize i da srpski proizvodi moraju da ispune niz preduslova kako bi se pozicionirali na ruskom tržištu.

- Mora se, pre svega, ulagati u marketinšku i reklamnu kampanju pred nastup na tržište Ruske Federacije. Zatim je neophodna sertifikacija proizvoda prema takozvanom GOST standardu RF. Potrebno je i formiranje adekvatne cene proizvoda i, na kraju, vrlo su važni kvalitet i kvantitet proizvoda koji bi bili kontinuirano isporučivani - objašnjava za "Novosti" Vesović, član Poslovnog saveta Rusija - Srbija.

Rusija je sedmi partner Srbije kod izvoza, sa učešćem od 4%, a drugi u uvozu, sa 12,95%. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 16%.

Srbija je, prema podacima Privredne komore, u razmeni sa Rusijom zabeležila deficit od 946,7 mil USD. Osnovni razlog smanjenja robne razmene je, kažu domaći stručnjaci, globalna ekonomska kriza. Izvoz iz Srbije beleži pad od 46%, i iznosi 182,7 mil USD, dok je uvoz manji 45% - vredan je 1,1 mil USD.

Najzastupljeniji proizvodi u srpskom izvozu u Rusiju su pokrivači podova i tapete, sastavljene podne ploče, lekovi, hartija, gume, dizalice, trešnje i višnje. Srbija iz Rusije najviše uvozi naftu, gas, ureu, aluminijum, đubriva...

Najveći izvoznici su "Tarkett" iz Bačke Palanke, "Hemofarm" iz Vršca, "Goša fom" iz Smederevske Palanke, "Tetra pak", "Tigar", Valjaonica bakra "Sevojno"... Najveći uvoznici iz Rusije su "Srbijagas", NIS, "Promist" iz Novog Sada, "Nafta", "Impol Seval" - Sevojno...
Ruski politički vrh nedavno je odlučio da uskrati već najavljene kredite Ukrajini i Belorusiji, a da novčano pomogne Srbiji i Bugarskoj.

Pukovnik Federalne službe bezbednosti i saradnik Službe ekonomske bezbednosti Andrej Adamov, u kolumni u uticajnoj "Komsomoljskoj pravdi", objasnio je odakle ovakav preokret.

- Stručnjaci koji odgovaraju za izdvajanje ovih kredita su ustanovili: novac iz Srbije i Bugarske će se vratiti sa procentima. U vidu novca, a ne u vidu političkih izjava, ucena i prijateljskih obećanja. Čak i ako Rusija u jednom trenutku bude morala da otpiše dug Srbiji i Bugarskoj - ništa se, nažalost, ne sme isključiti - energetski sporazumi sa ovim zemljama vrede toga da se podupru još nekim ništa manje značajnim projektima.

Više sporazuma

ZA "Novosti" je potvrđeno da će u Beogradu biti potpisano više bilateralnih sporazuma o saradnji u oblasti trgovine, ekonomije, kulture, sporta, razmene mladih i vazdušnog saobraćaja.

Dolazi i bordin

U sastavu ruske privredne delegacije biće i Andrej Borodin, prvi čovek Moskovske banke, koji se nada da će značajan deo ruskog kredita Srbiji biti realizovan upravo preko banke na čijem je čelu.

Ovo je druga poseta predsednika Upravnog odbora Moskovske banke Beogradu, koji je u sastavu ruske privredne delegacije bio i 5. decembra prošle godine.

Novac i za železnicu

Srpsko-ruski Savet za saradnju u oblasti saobraćaja pregovara o odobravanju kredita Rusije od 200 miliona evra za infrastrukturne projekte "Železnica Srbije".

- Novac od tog kredita trebalo bi da bude uložen u četiri projekta "Železnica Srbije" - rekao je zamenik generalnog direktora Predrag Janković, i naveo da će za izgradnju železničke stanice Prokop u Beogradu biti uloženo 110 mil EUR.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 16.10.09.)