Usred Šumadije ribe starije od dinosaurusa - u kragujevačkom akvarijumu 600 vrsta iz vodenih ekosistema cele planete

Riba umbra krameri, ugrožena vrsta, čije je prirodno stanište u rezervatu "Zasavica" u Vojvodini, našla je svoj azil u jedinom javnom akvarijumu u Srbiji – akvarijumu Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu. Ona se tu praćaka uz domaćeg smuđa, šarana i kečigu, ali i ribe Amazona, Nila, Konga, Bajkalskog jezera....

Preko četiri stotine akvarijumskih jedinica čija je zapremina oko 60.000 litara smešteno je u suterenu površine 400 m2 Prirodno–matematičkog fakulteta u Kragujevcu. Autor ovog velikog projekta i upravnik akvarijuma, prof. Vladica Simić kaže da je dosta truda i entuzijazma uloženo u formiranje i održavanje akvarijuma, u kome se "baškare" domaći primerci vodenog sveta, a pored njih i oni iz sliva Amazona, Nila, Konga, Bajkalskog jezera…

– Raritet našeg akvarijuma su dvodihalice, primerci koje nemaju ni veliki evropski akvarijumi. Ove ribe koje mogu da dišu i u vodi i na suvom u stvari su preci primeraka koji su živeli pre doba dinosaurusa. U našim akvarijumima ima dosta endemskih vrta, a poseban deo namenjen je reprodukciji vrsta koje su ugrožene u svojim prirodnim staništima. To je slučaj sa ribom umbra krameri čije je prirodno stanište u rezervatu "Zasavica" u Vojvodini. Ona je u našem akvarijum uslovno rečeno pronašla svoj azil – kaže Simić.

Prolazak kroz "špalir" staklenih akvarijuma i terarijuma pravi je doživljaj. Retke ribe, rakovi, žabe, daždevnjaci, kornjače i bekskičmenjaci poput sunđera i puževa, carske zmije, pirane, svi su našli mesto u Kragujevcu i o njima vode brigu zaposleni u Akvarijumu i studenti volonteri.

Deo akvarijuma u kome je predstavljen sliv Amazona je najveći. Mnoštvo boja i oblika riba ostavlja posetioce bez daha. Ništa manje atraktivan nije ni deo u kome su smešteni primerci iz Afrike. Riba-slon, čije je prirodno stanište u rekama Kongo i Niger je specifična po tome što se pomoću svoje surle koja emituje elektricitet snalazi u prostoru. Takozvani izvrnuti som došao nam je iz Zaira, a karakterističan je po tome što može da pliva i na leđima. Riba-nož je prava lepotica među primercima i izdvaja se svojim dostojanstvenim stavom dok se kreće u svom akvarijumu.

Pored njih u kragujevačkom akvarijumu posetioce čekaju i egzotične tropske ribe: neonke, skalari, oskari, fiskusi, trifogasteri. Iz naših potoka i reka u akvarijum su se preselili i primerci smuđeva, šarana, kečiga… Na svakoj akvarijumskoj jedinici uredno su ispisani natpisi i na srpskom i na latinskom jeziku – odakle primerci potiču i koje su njihove osnovne karakteristike. Tako nećete biti uskraćeni ni za jedan podatak koji vas interesuje.

– Značaj akvarijuma je pre svega obrazovni, pošto je na jednom mestu prikazan veliki deo živog sveta kopnenih voda planete. Akvarijum služi za nastavu studenata biologije i ekologije i edukativan je za sve posetioce. Osim toga, ovo je baza za naučnoistraživački rad. Proučavaju se različiti problemi s aspekta toksikologije, ekofiziologije… Stvorili smo uslove za gajenje i razmnožavanje retkih i ugroženih vrsta, a imamo i mrestilište. Ali ovo mesto je zapravo i turistička atrakcija – kaže Simić.

Veliki prijatelji Akvarijuma u Kragujevcu su i ribolovci, koji svesrdno sarađuju i retke primerke svog ulova donose u akvarijum. Najčešći posetioci akvarijuma su osnovci i srednjoškolci. Skoro da nema grada iz Srbije koji nije za svoje đake organizovao ekskurziju i posetu ovom jedinstvenom objektu.

Ljubitelji životinja iz Kragujevca skoro su svakodnevni posetioci. Neki od njih dolaze da uživaju u "tropima", a drugi da se posavetuju u vezi sa svojim ljubimcima, ako su bolesni ili im treba neka posebna nega. Nisu retki ni slučajevi da kada više nemaju uslova i moraju da se odreknu svojih vodenih životinja, građani dolaze upravo u Akvarijum, ne bi li im tu pronašli utočište.

Tako je bazen za crvenouhim kornjačama trenutno prepun. Ova svojevrsna "sigurna kuća" za te životinje sada je tesna i ne može više da primi nijednog stanara. Zaposleni u Akvarijumu poručuju sugrađanima – vlasnicima ovih kornjača, da ih ne puštaju u naše reke i jezera jer se ponašaju slično kao i ambrozija u biljnom svetu, te remete prirodni ekosistem.

Javni akvarijum u Kragujevcu otvoren je svakog radnog dana osim ponedeljka. Nalazi se u Ulici Radoja Domanovića broj 12, a organizovane posete mogu da se najave na telefon 034-300-246. Pre nego što se zaputite u Kragujevac preko vebsajta http://www.pmf.kg.ac.rs/, u odeljku akvarijum, možete da se pogledate šta vas sve očekuje ako poželite da zavirite u ovaj predivni podvodni svet.

U kolekciji preko 600 biljnih i životinjskih vrsta

U kolekciji Akvarijuma u Kragujevcu nalazi se preko 600 biljnih i životinjskih vrsta iz vodenih ekosistema cele planete. U preko 300 akvarijumskih jedinica koje se su izložene na površini od 200 metara kvadratnih možete videti ribe naših potoka, reka i jezera (pastrmku, mrenu, štuku, smuđa, šarana, soma, kečigu) i egzotične tropske ribe. Osim riba, tu su i vodozemci (žabe i daždevnjaci), gmizavci (kornjače i zmije, kao i različite vrste beskičmenjaka (sunđeri, dupljari, planarije, gliste, puževi...)