Postoji li već danas veštačka inteligencija, ili je to samo mašinsko učenje?

Jedna je stvar šta nam određena mašina preporučuje da uradimo, a sasvim druga je naša interpretacija toga. Zato duboko verujem da sada živimo momenat u kojem ne bi trebalo da debatujemo šta je veštačka inteligencija (AI – artificial intelligence), a šta mašinsko učenje, već da se potrudimo da se u ovom polju ne dogode algoritmi koji bi mogli da naškode čovečanstvu, kao što se dešavalo, poručila je Kriti Sharma u svom izlaganju na ovogodišnjoj konferenciji NEXT u organizaciji ruske antivirusne kompanije Kaspersky.

Konferencija održana u Lisabonu okupila je stručnjake u oblasti veštačke inteligencije, robotike, mašinskog učenja, sajber bezbednosti, kao i novinare iz cele Evrope. Svog predstavnika imala je i eKapija.

Kriti Sharma je osnivač platforme AI for Good i jedan je od vodećih glasova na globalnoj sceni po pitanju veštačke inteligencije, njene primene i najvažnije, njene etičke strane. Zato se u svojoj karijeri posvetila pitanju kako veštačka inteligencija može pomoći rešavanju svakodnevih problema današnjice. Magazin Forbes ju je uvrstio na svoju čuvenu listu najboljih "30 ispod 30". Pre tri godine je uvrštena na listu "Recorde 100", kao jedna od najuticajnijih osoba u tehnološkom svetu, tik uz Ilona Maska, Marka Zakerberga, Džef Bezosa... Trenutno je na poziciji potpredsednika u Sage Group, jednoj od vodećih britanskih tehnoloških kompanija.

- Veštačka inteligencja mora da bude u korelaciji sa etičkim standardima. Jako je važno, po mom mišljenju, da države ovo polje ne shvate kao vrstu takmičenja ko će biti prvi u razvoju AI – da li Kina, SAD, Japan, Indija...Svi etički principi po pitanju upotrebe AI bi trebalo da budu globalno koordinisani, što je vrlo teško – istakla je Sharma.

Prošle godine Sharma je kreirala rAInbow platformu, koja je namenjena da pomogne žrtvama porodičnog nasilja u Južnoj Africi, što se pokazalo kao uspešan primer primene veštačke inteligencije. To je, kaže, zemlja u kojoj jedna od tri žene doživi nasilje, i to u svojoj kući, od partnera. Hteli su da naprave alat koji će pomoći ženama da podele svoje probleme, da dobiju savete i tako spreče nasilje. Iznenadili su se koliko su žene bile otvorenije da ispričaju svoje probleme "nekom iza ekrana", umesto uživo. Ta činjenica o poverenju ih je ohrabrila da shvate da su napravili dobar alat.

- Kada smo otišli na teren i pričali sa žrtvama, pitali smo se kako ranije nisu prijavili nasilje. Uvideli smo da npr. u tenutku kada je prijavljeno nasilje, u proseku je značilo da je žrtva već 35 puta to doživela. Kada smo ubacili sve podatke i činjenice koje smo prikupili, otkrili smo nekoliko obrazaca - prvo, prisutan je bio stid da se prizna da je neko doživeo zlostavljanje u porodici, zatim suočavanje sa mišljenjem da su one možda izazvale nasilje, a treće je činjenica da su upućivane na telefonsku liniju koja je radila od 9 do 17h, posle su dobijali glasovnu poruku. Pitam se kako to da u doba visokorazvijene tehnologije baš nju ne koristimo da rešimo neke vrlo bitne stvari u društvu u kojem živimo?

Osim rAInbow, ekipa stručnjaka koju je Sharma okupila kreirala je onlajn alat za informisanje mladih ljudi u Indiji o reproduktivnom zdravlju.

- Prošle godine smo na našim platformama obavili više od milion interakcija, što je veliki podatak. Uvideli smo da je 50% onih koji koriste naše alate spremno da preuzme akciju i spreči loše situacije. Zato, naglašavam, naša ideja je da koristimo veštačku inteligenciju za javno dobro.

Iako je evidentna primena mašinskog učenja i veštačke inteligencije širom sveta, Sharma je svjesna polarizacije mišljenja o ovom polju.

- Mnogo je predrasuda i straha, što može biti posjedica neznanja ili stereotipova koji su kreirani u Holivudu. I naučnici su shvatili da moraju obične ljude uključiti u upotrebu veštačke inteligencije. Pokazalo se da su učestvujući odbacili svoje strahove o njoj i shvatili praktičnu upotrebnu vrednost. To je, u stvari, veliki izazov danas za nas koji se bavimo takvim tehnologijama – kreirati ispravnu percepciju.

Sharma ističe i da velike kompanije počinju sve više da razmišljaju na ovu temu, u odnosu na nekadašnju percepciju kada se AI najčešće koristila u automatizaciji proizvodnje ili u tehnologiji prepoznavanja lica.

- U ovom momentu je AI zaista jeftinija nego što je bila ranije, pre pet ili deset godina, ali sposobnost da je koristimo za uticaj na društvo nije jednostavna, jer morate imati investitora. To su prilike za pokretanje biznisa mladih ljudi, što na kraju utiče dobro i na ekonomiju. Naravno, potrebno je znanje da bi se kreirali dobri alati, ali i znanje je danas dostupnije nego što je bilo. Mi smo npr. okupili mlade ljude od oko 15 godina na platformi FutureMakers, i oni kreiraju algoritme u oblasti klimatskih promena, medicine, itd... – kaže Sharma.


Kada će u stvari startovati prava veštačka inteligencija?

Aleksej Malanov iz kompanije Kaspersky odmah je na početku svog izlaganja na NEXT konfenreciji jasno rekao – veštačka inteligencija ne postoji!

- Postoji tzv. jaka veštačka inteligencija i slaba, odnosno mašinsko učenje. Jaka veštačka inteligencija je ona koja ima svest, može da misli, rešava zadatke...Mašinsko učenje se zasniva na tome da se određeni zadatak izvršava onako kako smo mi tu mašinu naučili. Činjenica je da jaka veštačka inteligencija ne postoji, i ne znamo tačno kada će biti implementirana. Naučnici smatraju da će biti implementirana za oko 50-ak godina, oni u SAD kažu za 70, dok u Aziji smatraju da će to biti za 30 godina od sada – naveo je Malanov.

Kada govorimo o mašinskom učenju, kaže, to je ono što imamo sada.

- To je u stvari kreiranje programa bez da je upotrebljeno programiranje. Šta onda može krenuti naopako? Sistemi mogu biti kreirani sa lošim namerama – primer autonomnih dronova koji mogu ubiti ljude. Etičnost je samo jedna dimenzija u upotrebi mašinskog učenja. Najveći izazov za naučnike je to što ono što je etično i dozvoljeno u jednoj državi, ne mora biti i u drugoj. U nekim zemljama nije dozvoljena tehnika prepoznavanja lica, u drugima, pak, jeste.

Malanov je istakao činjenjicu da danas algoritmi utiču na odluke koje donosimo na svakodnevnom nivou, od situacija kada nam se na osnovu naših preferencija preporučuju filmovi, do onih delikatnijih situacija.

- I dalje će nam algoritmi nuditi preporuke, ali će čovek ipak donositi odluke. Čovek je ipak pametniji od algoritma.


Moraju se rušiti predrasude

Osim važnosti etičkih principa u primeni veštačke inteligencije, Sharma se dotakla značaja rodne ravnopravnosti u ovoj oblasti i važmosti uključivanja različitih struktura društva. Jedan tim sačinjen od psihologa, naučnika, sociologa, antropologa može, kako kaže, da kreira vrlo svrsishodne alate. Takođe, i algoritme je nužno testirati kako bi se saznalo da li su zasnovani na predrasudama, da li npr. kao alati za regrutovanje, biraju muške kandidate radije nego ženske, bele ljude u odnosu na crnce, itd.

- Verujem da će jednog dana tehnologija veštačke inteligencije pravazići nejednakosti ili utemeljene predrasude. Veštačka inteligencija definitvno reflektuje momenat u kojem živimo i odraz je onog što vidimo oko nas i istorijskih predrasuda i okolnosti – zaključila je Sharma.