Roboti ne mogu u potpunosti da zamene čoveka - Strah od naprednih mašina biće prevaziđen onda kada ih budemo češće koristili

Bez obzira imamo li strah od robotike ili ne, roboti su realnost koja nas okružuje. I dok je na zapadu i dalje prisutna bojazan od toga šta roboti mogu da prirede, što je možda posledica kulturoloških paradigmi, na istoku je robotizacija već odavno prihvaćena. U japanskim hipermarketima možete kupiti robota kao igračku, kućni aparat ili slično i uveriti se u korisnost, a kada se ljudi uvere u korisnost i svrsishodnost polako će prihvatati takvu realnost i možda će optimističnije gledati na razvoj tehnoloških dostignuća na tom polju.

Razgovarajući na ovu temu sa Tonijem Belpaemeom, profesorom vještačke inteligencije i robotike na Univerzitetu u Gentu, na ovogodišnjoj konferenciji Next u organizaciji kompanije Kaspersky, on taj strah poredi sa onim kada su se početkom 90-ih pojavili mobilni telefoni i kada su se ljudi pitali "Zašto nam treba telefon bez žice".

- Međutim, pogledajte današnju realnost. Svako od nas ima bar dva telefona. Ljudi se, generalno, plaše novih tehnologija. Kada smo se tih 90-ih uverili u korisnost mobilnih telefona, onda smo ih i prihvatili. Vjerujem da će tako biti i sa robotima. Ključ je u tome da ljudima omogućimo da se susretnu sa njima, da polako shvate da su im potrebni – kaže Belpaeme u intervjuu za eKapiju.

Kao ilustraciju toga navodi primer robota/usisivača u američkim domovima. Popularnost proizvoda tog tipa je naglo porasla u poslednoj deceniji, pa se velike kompanije utrkuju ko će tržištu ponuditi što napredniji model.


Veštačka inteligencija još nije inteligentna

Profesor Tony Belpaeme ima iza sebe nekoliko projekata koji su se bavili izučavanjem kako roboti mogu biti korisni u različitim oblastima, poput pomoći deci da savladaju strane jezike, ili istraživanja koja su ispitivala ponašanje robota u pedijatriji i uticaja na one kojima je dijagnostikovan autizam.

Kaže da ga poslednjih dana impresionira na koliko mnogo načina se može primeniti veštačka inteligencija ili mašinsko učenje.

- Samo posmatrajući internet, vidimo koliko u stvari veštačka inteligencija pretenduje da bude inteligentna, iako to nije u potpunosti, ali se stvari i te kako pomeraju i napreduju. Fasicniran sam npr. jezičkim modelom GPT 2, koji je kreirao OpenAI's, gde vam, dok kucate neku rečenicu, sistem nudi sledeću reč koju želite da napišete, sve na bazi sadržaja sa interneta, tj. sa osam miliona stranica. Model je treniran da predvidi vašu sledeću reč. Zar to nije fascinantno?

Iako taj model još nije u potpunosti savršen, jer daje rezultate koje je od ranije prikupio sa interneta, može biti veoma koristan.

- GPT 2 radi mnogo bolje nego sve što je prethodno kreirano po tom principu. I dalje reaguje na reči, jer nije napravljena da reaguje na sliku, što će tek biti izazov.

Belpaeme sa svojim timom radi, kako kaže, na projektima koji drugima nisu interesantni, želeći da što dublje proniknu u modele kako roboti mogu biti korisni društvu. U fokusu im je i istraživanje kako robot može reagovati na govor ljudskog tela.

- Do sada su se naučnici većinom bavili jezičkom interakcijom - da nam robot odgovori, da obavljamo dvosmernu komunikaciju, ali nemamo robota koji može da prepozna neverbalnu komunikaciju. Činjenica je da 60% onog što kažemo u stvari nisu reči, već telo i njegovi signali. To je polje koje je nama izazovno.

Ljudi su, kaže, vrlo fleksibilni u najrazličitijim okolnostima u kojima se zadese, pa će robot to teško zameniti.
- Stvarni svet je vrlo haotičan, nepredvidiv, i roboti se često ne snalaze dobro sa haotičnim svetom.


Samovozeći automobili su revolucija

Belpaeme navodi automobilsku industriju kao odličan primer uspešne primene robotizacije proizvodnje. To su predvidive okoline u kojoj se roboti snalaze i 90% proizvodnje obavljaju upravo oni. Tamo gde su potrebne ručne finese nastupa čovek.

- To je definitivno oblast u kojoj je ostvaren primat robotike i to je odlična stvar.

Kaže da danas ne razmišljamo o robotici u kontekstu samovozećih automobila.

- Samovozeći auto je u stvari robot, iako ljudi ne razmišljaju na taj način. Upravo će to biti oblast koja će u narednim godinama doživeti ekspanziju razvoja. Jako je interesantno i uzbuđujuće pratiti kako se velika automobilska imena utrkuju ko će ponuditi bolju tehnologiju za autonomna vozila.

Kompanija Tesla je, kaže, krajem septembra objavila apdejt na svojoj aplikaciji i ponudila uslugu Smart Summon, što omogućava vlasnicima Tesla automobila da kliknu na Summon i vozilo će se samo dovesti do njih. Umesto da posle kupovine iz marketa pešačimo do auta, kliknemo na aplikaciju i auto dolazi do nas.

- Trebaće još vremena da tako nešto vidimo u Evropi, gde su i drugačije navike građana – kaže Belpeme.

Naš sagovornik ističe da baš na tim primerima uviđamo koliko je nužno da čovek i "mašina" rade zajedno, jer jedno od drugog ne mogu biti odvojeni. Roboti ili mašine su tu da podrže čoveka ili da ga u mnogim okolnostima čak i zamene.

- Volio bih da se ovaj pravac razvija tako da roboti zamene čoveka u teškim ili prljavim poslovima, onima koji su slabo plaćeni. Zar ne bi bilo bolje da to roboti rade?


Uticaj na čoveka - opasnosti od sajber napada

Istraživanje koje su sproveli kompanija Kaspersky i Univerzitet u Gentu pokazalo je da roboti mogu da izvuku osetljive informacije od ljudi koji im veruju, ubeđujući ih da preduzmu nebezbedne aktivnosti. Na primer, u određenim scenarijima, prisustvo robota može da ima veliki uticaj na volju ljudi da odaju pristup bezbednim zgradama.

To istraživanje pokazalo je novu i neočekivanu dimenziju rizika povezanog sa robotikom – društveni uticaj koji ima na ljudsko ponašanje, kao i potencijalnu opasnost i vektor napada koji donosi.

Istraživači su se fokusirali na uticaj određenog društvenog robota koji je dizajniran i programiran za interakciju sa ljudima koristeći humanoidne kanale, poput govora ili neverbalne komunikacije, na gotovo 50 učesnika. Pod pretpostavkom da se društveni roboti mogu hakovati, i da je napadač uspostavio kontrolu u ovom scenariju, istraživači su predvideli potencijalni bezbednosni rizik povezan sa situacijom u kojoj robot aktivno utiče na korisnike da preduzmu određene aktivnosti uključujući:

- Dobijanje pristupa ka nedozvoljenim prostorima. Robot je postavljen blizu bezbednosnog ulaza u zgradu u centru Genta u Belgiji i pitao je zaposlene da li može da ih prati kroz vrata. Uobičajeno, prostoru se može pristupiti prislanjajući bezbednosnu karticu na čitač pristupa pored vrata. Tokom eksperimenta, nisu svi zaposleni poslušali zahtev robota, ali 40% njih je otključalo vrata i dopustilo robotu da uđe u obezbeđeni prostor. Međutim, kada je robot pozicioniran kao dostavljač pice, držeći kutiju dobro poznatog brenda, zaposleni su spremno prihvatali njegovu ulogu i delovali manje skloni da preispituju njegovo prisustvo ili razloge zbog kojih mu treba pristup obezbeđenom prostoru.

- pribavljanje osetljivih informacija. Drugi deo studije fokusirao se na pribavljanje ličnih informacija koje se tipično koriste za resetovanje šifri (uključujući datum rođenja, prvi auto, omiljenu boju, i slično). Društveni robot je korišćen ovaj put pozivajući ljude na prijateljski razgovor. Od svih, osim jednog učesnika, istraživači su uspeli da pribave lične informacije brzinom od jedne stvari po minutu.