Više od 100 tajnih kontrola apartmana u Beogradu - Inspektori podneli 11 prekršajnih prijava, 22 vlasnika posle kontrola registrovala objekte

Predstavljajući se kao gosti zainteresovani za iznajmljivanje smeštaja u Beogradu, turistički inspektori su za godinu dana obavili 114 nenajavljenih kontrola vlasnika apartmana koji nisu kategorisali ove objekte. Prvi na udaru bili su vlasnici smeštaja koji se izdaje na dan, ali ni drugi preduzetnici iz sive zone nisu izbegli metodu prikrivenih kupaca koja se primenjuje poslednjih godinu dana kao efikasan način inspekcijskih kontrola.

Čak 22 vlasnika apartmana su posle inspekcijskog nadzora registrovala svoje objekte, a napisano je i 11 prekršajnih prijava za one koji su dva puta zatečeni bez registracije smeštaja, pokazuju podaci Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Kako dodaju, u poslednja dva meseca inspektori nisu pronašli nijedan neregistrovan apartman u Beogradu koji se oglašava na najpopularnijim platformama za izdavanje privatnog smeštaja.

– Izmenama Zakona o inspekcijskom nadzoru inspektori u Srbiji dobili su utemeljen i efikasan alat za dokazivanje obavljanja neregistrovane delatnosti ili neizdavanja fiskalnih računa. Ujedno, ove dve situacije predstavljaju i dominantne pojave u sivoj zoni. Interesantno je da su inspektori i do sada, koristeći sektorske propise, pokušavali da dokažu ove radnje, ali bi se u sudskim sporovima advokati tuženih uvek pozivali na nezakonitost ovako pribavljenih dokaza – kaže za Politiku Dragan Pušara, rukovodilac sektora za podršku Koordinacionoj komisiji za inspekcijski nadzor. Kako dodaje, od početka primene ovog propisa preduzetnici koji rade nelegalno shvataju da je izvesno da će u jednom trenutku biti kontrolisani i da mogu da očekuju kaznu, i to u kratkom roku.

U Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave kažu da se metoda prikrivenih kupaca u inspekcijskim kontrolama najčešće koristi u ugostiteljstvu, turizmu i svim vrstama usluga, posebno kod onih koji su kategorisani kao visokorizični.

– Stan na dan, prevoznici, preduzetnici koji delatnost obavljaju u stanovima, a prethodno nisu imali nadzore, mogu očekivati inspektore koji se mogu pojaviti u ulozi prikrivenih kupaca – dodaje Pušara.

Metoda prikrivene kupovine koristi se za efikasnije inspekcijske kontrole inspektora svuda u Evropi (od decembra, u EU će se na ovaj način kontrolisati i hrana) i rezultati pokazuju da utiče na preduzetnike, pa i sami odustaju od nelegalnih poslova, strahujući od visokih kazni. U Zakonu o trgovini takođe se našla ova odredba, po kojoj već postupaju tržišni inspektori kada sumnjaju da delatnost nije registrovana ili da se ne izdaju fiskalni računi.

Goran Macura, načelnik Tržišne inspekcije u Novom Sadu, kaže za Politiku da je ovo odličan način da se pribave dokazi protiv nekog preduzetnika koji radi nelegalno, a mogu se koristiti i na sudu.

– Inspektor kupovinom, kao tajni kupac, prikuplja te činjenice i tek posle pokazuje službenu legitimaciju i nalog za inspekcijski nadzor. Do sada su u kontrolama najpre morali da se predstave, pa tek onda da kontrolišu – objašnjava Macura i dodaje da sada mogu da dođu i do više podataka od trgovaca jer komuniciraju direktno u svojstvu kupca. Tako prikupljaju neoborive dokaze.

To je, smatra, posebno dragoceno kod onlajn trgovine, gde inspektori mogu i da naručuju robu, komuniciraju sa prodavcima na društvenim mrežama i da prikupljaju dokaze protiv njih, ukoliko rade protivzakonito.

– Inspektor može da se predstavi kao kupac i u slučaju provere izdavanja fiskalnih računa, što ranije nije bilo moguće. Inače, trebalo bi napraviti iskorak i mogućnost prikrivenih kupaca bi mogla da se uvede i u druge zakone – zaključuje načelnik novosadske Tržišne inspekcije.