Najveće pogodnosti za male "divlje kuće" - povlastice za legalizaciju objekata većih od 100 m2 još nisu poznate

U Beogradu trenutno niko ne zna koliko će legalizaciju plaćati vlasnici kuća i zgrada većih od 100 m2. Takvih je, prema "Politikinim" saznanjima, najviše, jer samo 10% bespravnih objekata u prestonici čine kuće manje od 100 m2. Za njih će, prema novom pravilniku o legalizaciji, dobijanje građevinske dozvole biti jeftinije 60%.

Bez obzira na to što je ranije bilo reči da će ovim aktom Ministarstva zaštite životne sredine i prostornog planiranja biti jasno razgraničene socijalne kategorije stanovništva koje su zidale za sopstvene potrebe i oni koji su gradili za tržište, to se ipak nije dogodilo. Lokalnim samoupravama je prepušteno da same odluče da li će profitere kazniti ili nagraditi. Kako će oni biti tretirani u glavnom gradu znaće se kada se završi novo zoniranje i kada Skupština grada usvoji odluku o legalizaciji.

Činjenica je da je Beograd dosad izgubio milione dinara zbog traljavog učinka legalizacija (desetak odsto od oko 500.000 podnetih zahteva) pa je dilema još veća. Pod pretpostavkom da se svi bespravni graditelji izjednače, budžet će sigurno biti oštećen. A postavlja se i pitanje kakva se poruka šalje onima koji su sve obaveze prema državi izmirili i četiri do pet puta prošli skuplje.

Najpravednije bi svakako bilo da investitori koji su gradili bez dozvole plate isto kao i sugrađani koji su do krova nad glavom došli legalno. Može se čuti da će graditelji divljih kuća većih od 100 m2, najverovatnije, izdvajati 30% manje novca od onih koji su zidali po zakonu.

Zoran Kostić, član gradskog veća, tvrdi da se na tu temu u gradu još nije razgovaralo, a odluka će pasti tek pošto vide pravilnik, koji još nije objavljen.

Uvođenje ovih povlastica za Milana Popovića, predsednika opštine Zvezdara, bespotrebno je. On smatra da ne treba praviti razliku između legalnih i nelegalnih graditelja.

– Zašto bi oni koji su podizali zgrade za tržište, ali i oni koji su zidali za sopstvene potrebe, imali bilo kakvu povlasticu u odnosu na ljude koji su pošteno i u skladu sa zakonom gradili. Čak ni to što država nije obezbedila planska dokumenta nije opravdanje za kršenje pravila – izričit je Popović.

Za žitelje Savskog venca koji plaćaju najskuplju legalizaciju, cena nikada nije bila problem. Ona to neće biti ni sada, ali će im najveće nevolje i dalje zadavati nerešeni vlasnički odnosi, kaže Tomislav Đorđević, predsednik opštine.

– Imamo oko hiljadu nerešenih zahteva u kojima su prepreka imovinski odnosi. Ne znamo kako će se to završiti jer novi zakon ne nudi rešenja. Broj novih primera divlje gradnje u poslednjih desetak godina je zanemarljiv. Najviše nelegalnih objekata niklo je osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka i reč je o kućama većim od 100 m2 – objašnjava Đorđević.

Upitan da prokomentariše novo zoniranje grada, on kaže da je preporučljivo sadašnje birokratsko razgraničavanje zona prepustiti tržištu.

Bez obzira na to kako grad odluči da naplati takse za uređenje zemljišta, izvesno je da će oni koji su zidali kuće do 100 m2 osim propisanog umanjenja naknade za uređenje zemljišta imati i pogodnosti koje su i dosad važile. To znači da će ukupan iznos biti prepolovljen ako se plaća jednokratno. U suprotnom, dug će moći da plate u nekoliko mesečnih rata. Popust od 5% za svakog člana domaćinstva prijavljenog na toj adresi važi i dalje. Posebno će se bodovati socijalni status.

Dodatne pogodnosti ponudiće i banke. Prokredit je prva izašla sa ponudom – mesečna kamata biće do 2%. Kredit će odobravati bez žiranata, depozita i učešća.

Da bi legalizovali objekte koje su na divlje zidali, a dosad nisu podneli zahtev, građani to treba da učine u narednih šest meseci. Od dokumentacije treba da prilože dokaz o pravu svojine ili zakupa na građevinskom zemljištu, fotografiju kuće, stana ili zgrade, tehnički izveštaj o stanju objekta, dokaze o uplati administrativne takse i naknade za uređenja zemljišta i zahtev za naknadno izdavanje dozvole. Kolika je zainteresovanost da građani svoje domove ozakone, a kasnije i uknjiže, svedoče podaci da u Grockoj na čijoj je teritoriji niklo najveće divlje naselje na Balkanu – Kaluđerica svakodnevno pristiže po desetak zahteva za legalizaciju. Opština Palilula je u poslednjih mesec dana primila oko 540 novih zahteva, a Zvezdara oko 300.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 27.10.09.)