(Biznis)Aleksandar Bakoč, direktor kompanije "Algotech" - Do uspeha malim koracima

(Aleksandar Bakoč)

Kompanija koja od svog postojanja, gotovo 17 godina beleži rast, i to u vrlo konkurentnoj oblasti - zaslužuje posebnu pažnju. Sve i da nije iz Srbije, a upravo odavde je krenula u regionalnu ekspanziju, da bi sada poslovala u još pet zemalja. O takvom jednom malom čudu "Biznis" je razgovarao sa Aleksandrom Bakočem, prvim čovekom kompanije "Algotech", koja je zaslužna što većina srpskih banaka, ali i drugih firmi, sada ima više informacija o svom poslovanju i svojim klijentima, a preko kol centara značajno je olakšana dostupnost informacija i samim klijentima.

Kako komentarišete činjenicu da ste se ove godine po drugi put našli na "Deloitte" listi 50 najbrže rastućih tehnoloških kompanija u regionu?

- To pokazuje neku vrstu kontinuiteta rasta, jer od kada postojimo, od 1992. godine, nama je svaka godina bila bolja nego prethodna, ali je rast bio uvek umeren. Verujem da ćemo i ove godine uprkos svemu da budemo bolji nego prethodne, biće teško, ali mislim da ćemo uspeti.

Da li činjenica da ste iz Srbije otežavala uspeh u ovom sektoru?

- U načinu na koji mi poslujemo mislim da to nema nikakve veze. Nismo okrenuti politici, jednostavno hoćemo da damo najbolja rešenja za naše klijente. Danas "Algotech" posluje u šest zemalja, u kancelarijama od Varšave, Praga i Bratislave, preko Budimpešte i Bukurešta do, naravno, Beograda. Naš pristup je da iako smo krenuli iz Srbije, uvek imamo lokalno znanje i lokalne partnere. Prema tome, mogli smo da budemo iz bilo koje druge zemlje.

Da li je taj vaš regionalni razvoj odgovoran za uspeh na listi?

- Sigurno, mada se lista odnosi na rezultate ostvarene u Srbiji. Dobar rezultat ekspanzije je što imamo veće tržište i više klijenata. Sa druge strane, ja verujem u fokus i mi smo se fokusirali na lokalno tržište, pa su i svi ostali odgovorni za razvoj lokalnog tržišta. Rezultati takvog poslovanja se vide i, stoga, mi imamo rast od 30 do 80% godišnje.

A koliko su rešenja koja primenjujete lokalna?

- Imamo saradnju sa dosta firmi, ali smo veoma fokusirani na dve oblasti - korporativnu telefoniju i rešenja za kontakt centre. Pogotovo ova druga imaju dosta vendora (isporučilaca opreme i softvera, prim. ur.) i rešenja koje treba integrisati da rade zajedno. Mi smo platinum partner američke kompanije "Avaya", zlatni partner kompanija "Extreme networks", "Nice" i drugih. Razvijemo i integrišemo naša rešenja koja ulaze u sklop nekih većih rešenja, tako da kombinujemo i domaća i strana iskustva. To su uglavnom konkretna rešenja za svakog klijenta posebno. To su, recimo, aplikacija za "ticketing", obrada troškova, naplata potraživanja za određene banke. Naše učešće raste i od našeg ukupnog poslovanja - razvoj aplikacije čini 10 odsto, a ostalo kao podrška tom rešenju čini još 25%. Dosta često smo i u ulozi konsultanta - savetujemo klijente da imaju bolji uvid u to šta im treba i kako da do toga dođu.

Koliko naše firme shvataju potrebu za kol centrima?

- Mi smo prva kompanija koje je počela da radi na ovom polju i prošli smo kroz različite stadijume. Prvo nije bilo gotovo nikakvog interesa, jer je većina kompanija imala monopol i kvalitetna informacija i odnos prema klijentima nisu bili od presudnog značaja za rad kompanije. Danas, pogotovo u konkurentnim industrijama kao što su telekomunikacije, finansijska industrija (banke, osiguranja...) i druge, kada je jasno da kvalitet usluge i informacija bitno utiče na to da li će klijenti izabrati baš vas, situacija se menja. I kao pečurke posle kiše, niču kol centri. Mnoge kompanije više ne mogu da zamisle da nemaju korisnički servis za klijente putem alternativnih kanala - mejla, interneta i sl.

Kolike uštede mogu da se ostvare formiranjem kol centra?

- Kompanije su ranije smatrale da je novac dat za kol centar nešto bez vidljivog povraćaja, ako se izuzme zadovoljan klijent. Međutim, mi smo uspeli da pokažemo uštedu u slučaju banaka. Osnivanje jednog "brenč ofisa" (filijale) košta milion evra. S druge strane, kada bi klijent pokušao da dobije informaciju telefonom, to nije bio u mogućnosti. Investicijom u kol centar koja je mnogo manja od jednog "brenč ofisa" - može da se pokrije cela Srbija, i to kvalitetno. Prema tome, klijenti žele da od kuće završe veći deo posla. Govorna mašina je jednokratna investicija, ali može da zameni mnogo ljudi.

U kojoj meri je kriza pogodila vaše poslovanje?

- Kriza je zahvatila sve grane, i telekom i banke i dosta drugih grana privrede. Na osnovu onoga što smo radili imamo inerciju i možemo da se nadamo da će ove godine naše poslovanje imati bolji rezultat nego prethodne.

Ko su vam klijenti?

- Naši klijenti su srednja i velika preduzeća, a imamo brojne klijente u svim segmentima privrede. Tu su Pošta, Aerodrom "Nikola Tesla", Sava centar, Beogradski sajam, "Hemofarm", "Vital", DHL, TNT, "Carlsberg", opštine, banke, telekomi... Sve u svemu, preko 250 klijenta, ali za sve njih imamo različita rešenja.

Kolika ušteda može da se ostvari u korporativnoj telefoniji?

- Mi smo počeli sa ovom uslugom, te najviše klijenata imamo u tom domenu. Koristi ima mnogo - možete da imate uštedu, jer 15 banaka koje koriste naše usluge i imaju jedinstven sistem, koji omogućava da se zaposleni međusobno zovu na celoj teritoriji zemlje bez ikakvog troška. Naš najveći uspeh je kada smo pokazali da imate povraćaj investicije za dve godine i to pri skromnom prometu. Druga stvar je što imate jedinstven distribuiran sistem, kao da su svi na jednom mestu i možete da kontrolišete rad, što znači da imate administraciju na jednom mestu. Neke aplikacije koje uvedete su primenjive za sve. Nekad je bio slučaj da u glavnoj zgradi imate "vojs mejl" (glasovnu poštu), ali u ostatku zemlje nemate. Najočiglednija stvar je, recimo, "GSM Gateway" koji je nekad stavljan u svakoj filijali posebno. Sada ne - stavite jedan centralni link ka mobilnom operateru i cela korporacija ima isti servis.

Da li imate ograničenja u razvoju i implementaciji rešenja u Srbiji?

- Infrastruktura nije najbolja. Imati monopolistu na tržištu znači imati problem - a imati konkurenciju znači biti bolji. I to će se desiti i sa "Telekomom Srbije", i mislim da danas, kada se radi o brzini i ceni i uslugama koje daje svojim klijentima, može i mora da bude mnogo bolji.

Koji deo tržišta držite u Srbiji i koliko je on značajan za grupu?

- Ovo je stvar naše lične procene, koja može da ne bude tačna, ali bi bilo bolje da imamo istraživanja koje u drugim zemljama rade Data Monitor ili IDC, itd. Naša je procena da mi posedujemo 30-35% u korporativnoj telefoniji, i 90 odsto u kol centrima. Na Srbiju otpada 55-60% prihoda grupe. Po prepoznatljivosti brenda takođe smo najbolji u Srbiji. Ali ostala tržišta su veća i brzo rastu, recimo Poljska - u kojoj smo firmu osnovali 2006. godine, pa će možda biti bolja od Srbije.

Koje usluge možemo očekivati u budućnosti?

- Trudimo se ispratimo sve što se dešava u svetu, ali se stvari brzo menjaju. Možda, recimo, kod nas nema video-kol centara koji postoje u Dubaiju, ali mi smo ipak malo tržište. Ali i o tome obaveštavamo klijente, jer će to posle nekog vremena doći i kod nas.

U kojoj meri su vam značajni kadrovi?

- Imamo dosta kvalitetnih ljudi, i mi smo se opredelili da se držimo dobrog selektovanja, i kada se odlučimo da ulažemo u nekoga, trudimo se da oni ostanu kod nas. Nije puno ljudi otišlo iz firme, na prste jedne ruke mogu da se nabroje svi koji su otišli u protekloj deceniji. Ljudi su jedino što nama ovde vredi, i moramo ih sačuvati. Ne rastemo brzo, pa da nam odjednom treba dosta kadrova. U Srbiji je moguće da postoji tehnološka firma sa domaćim kadrovima. Dosta naših zaposlenih ide na rad na projektima u inostranstvu kod naših partnera.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet sa sajta www.biznisnovine.com)