Po kran na užetu - Ivan Nastić i Nemanja Nešković demontirali dizalicu pomoću koje je izgrađen Avalski toranj

Ivan Nastić (27) iz Valjeva i Nemanja Nešković (28) iz Beograda imaju zaista veliko srce. Za ono što su učinili, sem znanja, potrebna je i velika hrabrost - Ivan i Nemanja viseći samo na specijalnom užetu, nad stotinu metara dubokim ambisom, učestvovali su u demontaži čeličnog krana koji je služio za izgradnju simbola Beograda, vaskrslog betonskog kolosa na Avali.

Kad su neimari beogradskog "Ratka Mitrovića - Dedinje" završili gradnju, trebalo je ukloniti 250 metara visoki kran. Cevi teške po 600 kilograma, kojima je, zbog stabilnosti, bio fiksiran za toranj mogle su da se uklone samo - iz vazduha, pa je Građevinsko preduzeće "Ratko Mitrović - Dedinje" angažovalo dvojicu odvažnih.

- Nemanja i ja odvrtali smo ogromne šrafove kojima su cevi bile pričvršćene za betonski stub. Oslobodili smo 12 cevi, koje su potom kranom spuštane na zemlju - objašnjava Ivan Nastić. - Radili smo sedam dana, po desetak sati, uz male pauze, visili smo na užetu.

Pošli smo sa 108 metara visine, da bi se postepeno, kako je kran demontiran, spuštali. Sa radnicima "Ratka Mitrovića - Dedinje", koji su bili samo osam metara udaljeni od nas, na kranu, kontaktirali smo radio-vezom. Nije vredelo da se dovikujemo.

Iako za njih, kako kažu ovaj posao rutinski, zbog velike visine i teških konstrukcija, bio je svakako rizičan. Kvalitetna oprema, sigurnost u sebe, koncentracija i odgovornost, neophodni su u ovakvim situacijama u kojima čovek nema prava na grešku.

- Da bih spojili lepo i korisno, nakon specijalizovanih kurseva za instruktore u Francuskoj, osnovali smo firmu za radove na visini, a posao na Avalskom tornju svakako će biti značajna preporuka - kažu Nemanja i Ivan.

Dok su bili nebu pod oblake, smenjivali su se, kažu, u tih nekoliko dana, letnja žega, mraz i najgora snežna mećava! Vetar je prosto brijao - brzinom i do 30 metara u sekundi!

- Sve teškoće se zaborave kad pukne nepregledni vidik. Pri lepom vremenu, viseći na užetu, na Avalskom tornju, stotinak metara od zemlje, kao na dlanu video sam venac Valjevskih planina. I moje Valjevo - kaže Nastić.

- Taj osećaj je neponovljiv. Rad na Avalskom tornju bio je zadovoljstvo, ali i privilegija. Nije mala stvar, makar i na ovaj način, učestvovati u obnavljanju ove veličanstvene građevine.

Fizičar i alpinista

Ivan Nastić apsolvent fizike, u indeksu ima bezmalo sve same desetke. Nauku je, veli, poslednjih godina privremeno podredio avanturizmu. Ubraja se među najbolje srpske speleologe - bavi se speleospasavanjem, spuštao se u 550 metara duboku jamu u Francuskoj, kilometarske kanjone na Korzici, osvojio Mon Blan... Nemanja Nešković završio je FON, konsultant je u jednoj revizorskoj kući. U dugogodišnjem bavljenju alpinizmom popeo se na puno alpskih stena Francuske, Italije i Slovenije, a među njima čak i stenu visoku više od 1.400 metara, kao i na Mon Blan.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 4.11.09.)