Saveti mladog voćara Ilije Stankovića: Svako voće je isplativo, ako se poštuju principi proizvodnje (FOTO)

Porodica mladog poljoprivrednika Ilije Stankovića iz Malog Požarevca, u blizini Grocke, 25 godina bavi se voćarstvom. Šira porodica to čini već četiri decenije. Gazdinstvo je zvanično registrovano 2012. godine, kada je Ilija postao punoletan.

- Voćarstvo sam odabrao zbog klimatskih uslova koji postoje u mestu u kome živim, a koji su blizu idealnih za bavljenje ovim poslom - počinje razgovor za eKapiju Stanković.

Proizvodnja danas obuhvata više voćnjaka, ukupne površine između 4,5 i 5 hektara. Od voćnih vrsta uzgajaju breskve, šljive, grožđe, odnosno vinovu lozu, mušmule, a eksperimentalno je podignut mali zasad višanja, kako bi u budućnosti proširili svoju ponudu proizvoda.

- Naš princip je da gajimo stare sorte breskvi i šljiva, čiji je ukus još uvek neprevaziđen i po tome nas prepoznaju na tržištu - kaže Ilija.

Na pitanje koje je voće najisplatijive odgovara - svako, ali ako se radi kako treba:

- Ako se poštuju principi proizvodnje i pronađu tajne i detalji koje samo vi znate, imate veliku prednost na tržištu, jer ćete imati kvalitet koji drugi nemaju.

Kada je reč o ulaganjima na početku, Stanković kaže da sve zavisi od voćne vrste koju neko želi da uzgaja, od toga da li ima svoju zemlju ili je potrebno da kupi, od toga koliko ozbiljno želi da se bavi voćarstvom.

- To su sve faktori koji utiču na cenu podizanja zasada i početka bavljenja poljoprivredom. Uz podsticaje koje daje država, danas je mnogo lakši početak proizvodnje - smatra sagovornik.

Porodica Stanković voće većinom proizvodi kao sirovinu, odnosno kao sveže konzumno voće. Mali deo proizvodnje prerađuju u rakiju, džemove i kompote, koji su trenutno samo za njihove potrebe.

- Svoje voće na tržište plasiramo i kroz veleprodaju i kroz maloprodaju. Kroz veleprodaju ostvarujemo saradnju sa lokalnim hladnjačama, za izvoz. Što se tiče maloprodaje, svoje proizvode prodajemo na pijaci Zeleni venac - kaže mladi voćar.

Ilija je poznat i kao voćar koji je prvi u svom selu osigurao proizvodnju. Kako kaže, stariji poljoprivrednici, koji su uglavnom nosioci svojih poljoprivrednih gazdinstava, najčešće ne osiguravaju zasade. Razlozi su neobaveštenost i nepoznavanja te obasti, kao i teško prihvatanje novih tendencija. Za razliku od njih, on svoju proizvodnju osigurava poslednje tri godine. Navodi da su ga velike promene i oscilacije vremenskih prilika ubedile da konačno osigura svoje zasade.

- Godinu dana pre nego sam počeo, grad je tri puta padao u mom kraju i imali smo štete u celoj proizvodnji - priseća se voćar.

Kada je reč o budućnosti, Ilija Stanković razmišlja o svojoj vinariji:

- Poslednjih godina naučio sam da ne planiram budućnost, već da živim sadašnjost i da iskoristim svaki novi dan kao priliku da postanem bolji poljoprivrednik, čovek, sin. Da ispravim greške koje sam pravio i da naučim iz njih. Cilj ka kojem idem je da jednog dana imam svoju vinariju i svoj mir u njoj, kao mesto gde ću pisati svoje pesme i stihove, i pokušati da svoju ljubav prenesem na svoju decu.

Aleksandra Kekić