Savet voćara Jovana Pavlovića za početnike - Krenuti sa višnjom i trešnjom

Jovan Pavlović iz Blaznave kod Topole nasledio je ljubav ka voćarstvu od dede i oca. Najstariji Pavlović počeo je sa uzgojem šljive pedesetih godina prošlog veka. Zasadi su bili relativno mali, jer se porodica bavila i ratarstvom, povrtarsvom i stočarstvom.

Kako se smanjivala zarada u ovim oblastima, počeli su sa povećavanjem zasada. Posle dede nastavio je otac, a onda i Jovan. Sada imaju 10 hektara površine pod voćem.

- Imamo tri hektara jabuke. Najviše je zastupljen ajdared, greni smit, zlatni delišes, crveni delišes, jonagold i čadel. Breskve i nektarine se prostiru na 3,5 hektara. Sorte nektarina su galdezi i fantazija, a od breskvi glorija, red heaven i halova pozna. Šljiva se prostire na 70 ari površine: čačanska lepotica na 40 ari i na 30 ari stenlej. Višnja je oblačinka i prostire se na 1,5 hektara. Imamo i trešnje na divljoj podlozi: burlat, samberst, van i herc - predstavlja nam svoju proizvodnju Jovan Pavlović.

Kaže da je najisplativije voće za proizvodnju višnja. Najmanje je zahtevna biljka, ima jak korenov sistem, podnosi sušu, a i vlagu, i uglavnom je velika potražnja za ovim voćem.

- I ostale voćnje vrste imaju svoje prednosti i mane. Sve je u zakonu ponude i potražnje, tako da u suštini nema pravila. Najbolji prinosi su kod jabuke ajdared i breskve halova pozne. Kod jabuke rekordan prinos može dostići i do 100 tona po hektaru, sve u zavisnosti od podloge. Kod breskve od 40-50tona po hektaru - dodaje Pavlović.

Ova porodica voće uglavnom proizvodi za konzumiranje, a deo šljive prerađuju u rakiju za lične potrebe.

- Robu na tržište plasiramo uglavnom preko preduzimača i hladnjačara, koji u suštini sami određuju cenu i "skidaju kajmak" našeg truda. Pošto je država ograničila kapacitet hladnjače na 500 tona i smanjila broj otkupljivača na 13 u Srbiji, omogućila je velikim otkupljivača da sami formiraju cenu našeg voća - naglašava Pavlović.

Ipak, ima predlog za početnike - višnju oblačinku, koja već u trećoj godini starosti počinje da rađa.

- Njoj je potrebno najmanje zaštite i cena sadnice bude od 50 do 70 dinara. Ako bismo radili na 4×2 metra (1.000 sadnica po hektaru), nije joj potrebno navodnjavanje, tako da je ulaganje minimalno. Što se tiče ostalih voćnih vrsta, najviše ulaganja ima kod jabuke. Koriste se savremenije podloge, tako da na hektaru može biti i do 10.000 sadnica, što povećava troškove. Potrebno je navodnjavanje, protivgradna mreže, špalir i ima najveći broj prskanja. Tako da je za jabuku potrebno od 20.000 EUR do 50.000 EUR ulaganja u startu. Moj savet je, iz ličnog iskustva, da se krene sa višnjom i trešnjom, jer su najmanja ulaganja, a kasnije nastaviti sa breskvom i jabukom - kaže Jovan Pavlović.

Navodi i da nije zainteresovan da povećava površine pod zasadima, jer kako smatra, "najbolje je ići na kvalitet, a ne kvantitet".

Aleksandra Kekić