Srpski poljoprivrednici daleko od robotizovane proizvodnje - Potrebna pomoć države

Naučni savetnik i rukovodilac Centra za robotiku u Institutu Mihajlo Pupin u Beogradu dr Aleksandar Rodić smatra da roboti u poljoprivrednoj proizvodnji mogu olakšati, ubrzati i unaprediti mnoge zadatke i na taj način omogućiti racionalnije korišćenje prirodnih resursa: zemljišta, vode i energije.

- Roboti mogu biti jedan od ključnih faktora u prevazilaženju aktuelnih problema u poljoprivredi. U Srbiji je to nedostatak sezonske radne snage na selu, problem koji je u ovom trenutku nerešiv. Međutim robotika i ovde može da pomogne - kaže za Agrobiznis magazin Rodić.

Otkrio je i detalje projekta koji će uskoro ponuditi tržištu, a koji će moći znatno da olakša berbu voća, posebno jagoda.

- Plodna Mačva i Posavina su veliki proizvođači jagoda gde ima veliki broj krupnih proizvođača ovog traženog voća. Oni su zainteresovani za nabavku i primenu robotizovanih sistema za branje jagoda, s obzirom na to da im je najveći problem kako u sezoni naći radnike za berbu. Jagoda je takvo voće, koje ako ne "skineš" s njive za dva do tri dana, ono truli i propada. Ljudi koji imaju hektare pod jagodama teško se snalaze za radnu snagu. Jedan robot mogao bi zameniti 2-3 radnika, ne oseća umor, radi i na ekstremnim temperaturama. Robot koristi energiju iz baterija koje će se puniti na licu mesta, na njivi, korišćenjem solarne energije ili energije vetra, što dodatno afirmiše ovu tehnologiju kao ekološku – kaže Rodić.

Dodao je da za "robote jagodare" postoji tržište, ali su potrebni investitori koji bi omogućili razvoj ovakvih kombajna, pokrenuli serijsku proizvodnju i dali subvencije poljoprivrednicima za nabavku ovih korisnih sistema.

- Osim za berbu voća, roboti se mogu koristiti i za mnoge druge poslove na njivama, recimo, za čupanje korova što bi doprinelo smanjenju upotrebe hemijskih sredstava. Ovakva vrsta pomoći bila bi spas i za organsku proizvodnju gde nije dozvoljena upotreba bilo kakve hemije. Mehaničko odstranjivanje korova robotima je pravo rešenje koje čuva zemljište i za naredna pokolenja - kaže Aleksandar Rodić.

Navodi i da su potrebne investicije u razvoj robota ovog tipa poput razvoja električnih automobila.

- U Institutu Mihajlo Pupin u Beogradu možemo razviti različite tipove robota namenjene poljoprivredi, ali potrebno je više podsticaja ovakvim projektima da bi za nekoliko godina na našim njivama bilo više ovakvih uređaja. Osim toga, da bi se zaustavila negativna demografska kretanja, migracije iz sela u grad, potrebno je ljudima koji žele da se bave poljoprivredom dati finansijske podsticaje, ali im takođe obezbediti i savremene tehnologije da bi se lakše i uspešnije borili s problemima nedostatka radne snage i klimatskim promena - kaže Rodić.

Na pitanje koliko Srbija zaostaje za svetom kada je u pitanju upotreba robota u poljoprivredi, Rodić kaže da se takvi primeri, nažalost, mogu nabrojati na prste.

- Roboti se kod nas koriste uglavnom u istraživačkim institutima i naučnim projektima. Na našim njivama i u baštama ih nažalost nema. Razlog za to je odsustvo investicija u razvoj i plasman visokih tehnologija u agraru i relativno siromašno tržište. S druge strane, imamo znanja potrebna da se razviju takvi napredni sistemi - kaže naučnik i otkriva koji su najveći problemi kada je u pitanju upotreba robotike na srpskim njivama:

- Problem je neznanje korisnika i nedostatak investicija. To je realnost, ali se mogu relativno brzo napraviti pomaci u dobrom pravcu jer postoje potrebna znanja i veštine.

Smatra da bi za nas bilo najbolje angažovati domaće naučnike u oblasti robotike, koji bi razvili specifična rešenja koja bi bila primerena našim uslovima agrarnog poslovanja. Još uvek to možemo uraditi sopstvenim snagama i znanjem, a potreban je podsticaj države i veće investicije u razvoj nauke namenjene agraru.

Mnogi smatraju da je ovakva vrsta tehnologije skupa, pa samim tim i nedostupna našim poljoprivrednicima, ali uz podršku države i to bi se dalo rešiti.

- Inicijalno ulaganje u ove tehnologije je u ovom trenutku veće od platežne moći prosečnog zemljoradnika, ali, ako bi se dali povoljni uslovi za nabavku taj problem bi bio rešen. Ovakvi uređaji najčešće sami sebe isplate za dve do tri godine, a kako im je radni vek višestruko veći, može se slobodno reći da bi se ova investicija višestruko isplatila - kaže sagovornik Agrobiznis magazina.