Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda - Grad ostaje u trci za zgradu "Inexa"

(Dragan Đilas)

Grad Beograd i JKP "Gradska čistoća" zajedničkim sredstvima planiraju da kupe zgradu "Inex Interexporta" u Ulici kraljice Marije 1. U nju bi bile smeštene sve gradske službe koje se danas nalaze na pet lokacija, uštedeo bi se veliki novac, a Beograđani bi, što je najvažnije, sve svoje poslove obavljali na samo jednom mestu, kaže za "Blic" gradonačelnik Dragan Đilas.

Na koji način će biti obezbeđen novac za njenu kupovinu?

- Prvobitna ideja je bila da iskoristimo sredstva nekoliko gradskih preduzeća, koja posluju profitabilno. Međutim, pošto nismo uspeli da završimo rebalans budžeta, odlučio sam da primenimo drugačiji model tako da će Grad i JKP "Gradska čistoća" zajedno podneti ponudu za kupovinu zgrade, ne opterećujući dodatno gradski budžet.

Koje bi službe mogle da budu premeštene u "Inex"?

- Sekretarijati i sve ostale službe koje se nalaze u zgradama u Makenzijevoj, Tiršovoj, Golsvordijevoj i Palati "Beograd". Gradu bi ostao Stari dvor i zgrada u Ulici 27.marta, koja se nalazi preko puta "Inex" zgrade, tako da bi one činile jednu celinu. Mislim da nam neće biti neophodna ni zgrada na Trgu Nikole Pašića, osim dela potrebnog za gradski parlament. Ideja je da se svi prostori koji će se osloboditi u budućnosti izdaju ili prodaju, na čemu bi Grad mogao jako dobro da zaradi.

Da li to znači da su prevaziđene nesuglasice sa LDP koja se protivila kupovini?

- LDP ima svoj stav po tom pitanju i ja ga razumem kao želju da se ne ugroze ostali investicioni projekti u gradu. To se naravno neće desiti i Beograd će i dalje biti najveće gradilište u ovom delu Balkana. Siguran sam da ovo nije stvar koja bi trebalo da ugrozi funkcionisanje gradske vlasti.

Kakva je situacija u Gradu kad je u pitanju najavljeno smanjenje broja zaposlenih?

- Ukupno za gradsku i opštinske administracije, kao i za ustanove čiji je osnivač Grad smanjenje iznosi samo 4%, odnosno oko 300 zaposlenih. Racionalizaciju broja zaposlenih započeo je još Nenad Bogdanović, a mi je samo nastavljamo. Za preduzeća čiji je osnivač Grad, naručili smo studiju od Fakulteta organizacionih nauka i ubrzo ćemo i za njih znati realan broj zaposlenih. Lično sam pre za to da tamo gde ima viškova smanjimo plate, nego da se ljudi ostavljaju bez posla u vreme ovakve krize. Gde će oni danas da nađu posao?

Kako ste sarađivali sa bivšom sekretarkom za zdravstvo dr Draganom Jovanović?

- Imali smo dobru saradnju. Ona je pokrenula ozbiljna pitanja nedomaćinskog trošenja para, u čemu sam je potpuno podržao. Te ljude smo smenili pre skoro godinu dana, ne ulazeći u to da li ima krivičnog dela ili ne, već zato što su trošene pare na način koji nije bio primeren. To smo postavili kao princip i za sve ostale koji rade u gradskoj upravi i preduzećima.

Zašto niste podržali njenu inicijativu da se promeni zakon i da Grad dobije veće ingerencije u oblasti zdravstva?

- Grad postavlja direktore u tim ustanovama, i oni odgovaraju za rad u njima. Moj predlog je da radimo na promeni Zakona o glavnom gradu, jer postoji puno dnevnih problema sa kojima se susrećemo, a za koje nam treba ili asistencija ili dobra volja nekog republičkog organa. Logično je da u Beogradu možemo da organizujemo funkcionisanje svakodnevnog života. I to o čemu je dr Jovanović govorila je jedna od stvari koje će biti tema. Nismo imali puno vremena da pričamo o tome jer je ona, brzo posle te ideje, podnela ostavku.

O metrou se sve manje govori, kredita od Rusije za te namene nema, a spekuliše se i da nemamo projekat. Šta se dešava?

- Metro je vrlo kompleksna stvar, a stručnjaci kažu da košta po kilometru više od 100 mil EUR. Postoji projekat urađen pre nekoliko desetina godina i studija na kojoj radi španski "Ineco". Moramo realno da procenimo kakav nam je kapacitet potreban i koja vrsta metroa. Kada bi sam donosio odluku, mislim da bi trebalo da bude potpuno nezavisan šinski sistem, najpribližniji liniji lakog metroa koji ima Beč. Vozovi imaju po četiri vagona, maksimalna brzina je 80 kilometara na sat, deo je ispod, a deo iznad zemlje. Tu varijantu su uglavnom predložili i svi strani eksperti koji su bili u Beogradu. Predložiću da predstavnici stranaka koji imaju odbornike u Skupštini grada odu u Beč, da sa nama krenu i novinari, i da svi zajedno pogledamo kako izgleda laki, a kako teški metro, da čujemo ljude koji već 50 godina razvijaju metro u svom gradu, i da onda zajednički donesemo odluku, jer ovde nema mesta politici. Finansijski, to je ogromna obaveza, a samo jedna linija neće rešiti problem gužvi. Što se novca tiče, treba napraviti međudržavni ugovor sa nekom zemljom, slično onom sa Kinom za most Borča-Zemun.

Na koju ste oblast u Gradu u ovom trenutku najviše fokusirani?

- Osim socijalnih pitanja, na saobraćaj, sa mostovima i merama koje smo napravili sa GSP "Beograd". Kupili smo tramvaje, zamenićemo stare trolejbuse. Sledeće godine krećemo i sa gradskom železnicom jer je to jedini način da se saobraćaj brže rastereti. Završavamo obdaništa, a intenziviraćemo i legalizaciju kako bismo jednom zauvek završili tu priču. Ponosan sam što će Beograd u sledećoj godini finansirati drugi pokušaj vantelesne oplodnje.

I Čikago ima svojih dobrih i loših strana

Kakva ste iskustva doneli iz Čikaga i ima li nečega primenjivog i u Beogradu?

- Gužve u saobraćaju su nenormalne. Čikago ima manje autobusa nego Beograd, ali i neuporedivo veći broj automobila po glavi stanovnika. Gradska policija je pod gradonačelnikom, koji je izabran direktno. Godišnje imaju 900 zahteva investitora za promenu urbanističkih planova i od toga prihvate čak 98%. Kad bi ovde bio takav sistem, izgubili bismo i ovo malo kontrole što imamo. Centralna gradska ulica ima ogromne rupe, ali su svi potpuno mirni oko toga. Kažu, popraviće kad prođe zima. Imaju sjajan, čist grad. Svaka prodavnica ima deo ispred koji sama održava, sadi cveće, pravi aranžmane... Svi stanovi su uknjiženi. Kod nas bi sve to moglo da se primeni, ali korak po korak.

Od čega se u najvećoj meri puni gradski budžet?

- Od poreza na imovinu. Ko ga ne plati, ili ne plati račun za komunalne usluge, gradske vlasti angažuju privatne firme koje uteruju dugove. Inače, sva komunalna preduzeća su privatna, osim vodovoda. Međutim, za samo jedan vikend u Čikagu je bilo čak 19 pucanja mlađih od 18 godina, uz svu postojeću policiju i kamere. Zaista ima stvari za koje bih voleo da dođu sutra, ali i onih koje ne bih želeo nikad.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 9.11.2009.)