Korišćenje OIE u sistemima daljinskog grejanja i hlađenja može da zameni upotrebu fosilnih goriva

Korišćenje obnovljivih izvora energije u sistemima daljinskog grejanja i hlađenja može da zameni upotrebu fosilnih goriva, i to bez povećanja troškova za kupce, i uz smanjenje zagađenje životne okoline. Solarno-termalna rešenja, geotermalna energija, toplotne pumpe, otpadna toplota, kao i biomasa, trenutno su najzastupljeniji modeli za povećanje udela OIE, a sve više se kao rešenje nameće korišćenje električne energije proizvedene u vetroparkovima i solarnim elektranama u periodima kada je ova energija višak u sistemu.

Ovo su neke od glavnih poruka koje prenosi Vladimir Spasić za Balkan Green Energy news sa regionalne konferencije Obnovljivi izvori energije u sistemima daljinskog grejanja i hlađenja održane u Beogradu u okviru 50. Međunarodnog kongresa i izložbe o KGH u organizaciji Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Saveznog ministarstva finansija Austrije, u partnerstvu sa Međunarodnom agencijom za obnovljive izvore energije (IRENA).

Konferenciju je otvorio Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda, koji je najavio usvajanje akcionog plana za sistem daljinskog grejanja i hlađenja početkom sledeće godine, i podsetio na dva važna projekta: proizvodnju toplote iz otpada u Vinči i gradnju toplovoda od Termoelektrana Nikola Tesla A do toplane na Novom Beogradu, čime će se smanjiti korišćenje fosilnih goriva u prestonici.

Dodao je da je u toku i priprema Akcionog plana za zeleni grad i Akcionog plana za održivu energetiku i klimatske promene, kao i kandidature za nagradu Zelena prestonica Evrope.

Žužana (Zsuzsanna) Hargitai, direktorka regionalne kancelarije EBRD-a za Zapadni Balkan, podsetila je da je Banka sa Vladom Austrije osnovali Fond za sisteme daljinske energetike iz obnovljivih izvora na Zapadnom Balkanu kako bi se u regionu ubrzala dekarbonizacija u ovim sistemima.

Udeo OIE u toplanama u EU je 19,5%, dok je u Srbiji oko 0,37%. Zbog toga je dobro, kako je rekao Dejan Stojanović, direktor Poslovnog udruženja Srbije, što nekoliko gradova u Srbiji priprema projekte za uvođenje zelene energije.

- Mislim da je bez obezbeđivanja subvencije uvođenje OIE u našim toplanama teško izvodljivo, a posebno bi trebalo biti oprezan kod izbora energenta i tehnologije jer se mogu pojaviti veliki troškovi kad krene otplata investicije - upozorio je Stojanović, i dodao da Svetska banka priprema studija o sistemima daljinskog grejanja u Srbiji.

Konferencija je bila prilika da se čuje nešto više o studijama izvodljivosti za solarno-termalne projekte za Bor, Novi Sad, i Pančevo, koje priprema EBRD. Predstavnici austrijske firme Solid prezentovali su studije za solarno-termalne projekte u Boru i Pančevu.

Prema rečima Hrvoja Miloševića, menadžera prodaje firme Solid, cilj studija je bio da se procene najbolja rešenja za instaliranje velikih solarno-termalnih sistema za daljinsko grejanje (BigSolar).

Toplana u Pančevu trenutno proširuje svoju solarnu elektranu, jedinu u Srbiji u sistemu daljinskog grejanja, sa sadašnjih 700 kW na više od jednog MW.

Slobodan Jerotić, direktor Toplane Šabac, rekao je da su dva ključna pravca razvoja: poboljšanje sistema i povećanje energetske efikasnosti kod građana, a konačni cilj da se obezbedi energetska nezavisnost.

Modernizacija sistema će biti nastavljena instaliranjem toplane na biomasu sledeće godine, planirana je ugradnja toplotne pumpe od 8 MW za korišćenje otpadne toplote iz postrojenja za preradu otpadnih voda, kao i da se građanima ponudi usluga hlađenja.