NavMenu

Prema JP Morganu, dinar u grupi realno vrednovanih valuta

Izvor: eKapija Sreda, 11.12.2019. 10:12
Komentari
Podeli
(Foto: eivanov/shutterstock.com)
Jedna od najcenjenijih i najznačajnijih finansijskih institucija u svetu, JP Morgan, objavila je izveštaj o očekivanim makroekonomskim i finansijskim kretanjima u zemljama u razvoju za narednu, 2020. godinu (EMOS 2020). U izveštaju se, između ostalog, ističe da je srpski dinar realno, odnosno ispravno vrednovana valuta.

Od ukupno 25 analiziranih valuta zemalja u razvoju (EM – Emerging Markets) iz celog sveta, kao potpuno realno vrednovani istaknuti su – srpski dinar (RSD) i filipinski pezos (PHP), uz dve svetske valute zemalja u razvoju – meksički pezos (MXN) i peruanski sol (PEN), koje veoma blago odstupaju od tzv. fer vrednosti (Fair value). Ostala 21 valuta pojedinačnih zemalja, kao i kompozitna mera svih posmatranih valuta zemalja u razvoju (Global EM), okarakterisana je kao precenjena ili potcenjena.

- Ovo je još jedna potvrda da Narodna banka Srbije vodi ispravnu monetarnu politiku i da komentari pojedinih ekonomista o eventualnoj precenjenosti dinara, odnosno tvrdnje da Narodna banka Srbije "veštački drži kurs na određenom nivou" – nisu utemeljene. Zaključak je posebno značajan, jer dolazi od potpuno nezavisne i nepristrasne međunarodne institucije s visokim renomeom. JP Morgan se tokom poslednjih nekoliko godina istakla kao institucija koja detaljno prati makroekonomska kretanja u Srbiji i na veoma objektivan način izveštava javnost i investitore (postojeće, ali i potencijalne) o napretku Srbije na putu stabilnosti i ekonomskog napretka - navodi NBS.

Model je baziran na kretanjima realnog efektivnog kursa koji uzima u obzir i kretanje inflacije, a u obzir se uzimaju i drugi pokazatelji koji daju makroekonomsku sliku jedne zemlje, poput produktivnosti, trgovinskih uslova, razlike u kamatnim stopama, spoljne i fiskalne ravnoteže.

Ističe se da su faktori koji su doprineli ovakvoj oceni vrednosti dinara rast produktivnosti i učešća investicija u bruto domaćem proizvodu, zatim veoma visok priliv stranih direktnih investicija, koje uz domaće investicije u infrastrukturu – doprinose budućem rastu produktivnosti i izvoza, kao i smanjena eksterna ranjivost zemlje – smanjenje učešća spoljnog duga u bruto domaćem proizvodu (koje je od 2015. godine do polovine 2019. smanjeno za preko 10 procentnih poena – sa 73,5% na 63,3%).

Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.