Šljivovica pod nagibom - doveden u pitanje mesečni izvoz od 100.000 litara rakije iz valjevskog kraja na rusko tržište

Zbog niske otkupne cene, oko 80% ovogodišnjih plodova šljiva završilo je u kazanima za rakiju. Iako je to ocenjeno kao nužno zlo, ovih dana se ispostavilo da je posredi dobitna kombinacija. Naime, samo na rusko tržište iz ovog kraja mesečno može da se izveze 100.000 flaša nadaleko čuvene šljivovice.

Međutim, ovaj iznenadni i neupamćeno dobar posao za valjevske seljake doveden je u pitanje. Naime, u izvoz može samo šljivovica iz buradi čiji su se proizvođači registrovali za pečenje "mučenice", kako je to predviđeno novim Zakonom o rakiji. Petar Dobrivojević, predsednik Udruženja srpskih domaćina iz Kolubarskog okruga, sa sedištem u Valjevu, koji je preko novoosnovanog klastera ugovorio navedeni izvoz, ovih dana se hvata za glavu.

– Rakije iz ove i prethodnih godina na području valjevskog kraja i Kolubarskog okruga ima u ogromnim količinama. Ali, šta to vredi kada u izvoz može da se plasira samo ona koja se peče u domaćinstvima koja su registrovala tu vrstu proizvodnje. Prema podacima sa terena, novi Zakon o rakiji poštovao je simbolično mali broj naših seljaka. Ne mogu da shvatim da su radili protiv sebe, iako im je jako stalo da prodaju rakiju. Ne samo što će na taj način izgubiti, već se istovremeno, zbog nelegalnog rada, izlažu i da plate visoke novčane kazne – veli Dobrivojević, objašnjavajući da je gotovo bila sramota kada je od partnera iz Rusije tražio da porudžbinu smanje skoro za pola, odnosno na 60.000 flaša.

Samo nedelju dana ranije Predrag Petrović, domaćin iz sela Paštrića kod Mionice, kazao nam je da uveliko radi na osnivanju Zelenog komitskog pokreta, čiji će glavni zadatak biti da se traži bezuslovno ukidanje novog Zakona o rakiji. U prilog oponiranju naveo je da on seljake izlaže bespotrebnim troškovima i ozbiljno remeti u proizvodnji i veštini koja ima viševekovnu tradiciju. Ustvrdio je da seljak nikada u džibru ne stavlja šećer, jer je to za njega preskupo, kao i da nikada ne uspevaju da oberu sve plodove i smeste ih u kace za vrenje.

Uz podložene lampeke uvek su se mogle čuti svakojake priče, posebno kada se malo više popije. Ova iznenadna prilika da se dobro zaradi i šljivovica legitimiše kao svojevrstan izvozni brend, ako se proizvođači rakije iz valjevskog kraja brzo "ne otrezne" i ne registruju pecare, ostaće pod punim "nagibom". I, neizbežno, praznih džepova.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 12.11.09.)