(E Magazin) Šta donosi nedavno predloženi Zakon o investicionim fondovima u Srbiji

Vlada Srbije nedavno je sačinila Predlog zakona o investicionim fondovima i iskazala nameru da ga usvoji do kraja godine. Ipak je, zbog gotovo četiri godine oklevanja da se pravno regulišu ove institucije kolektivnog investiranja, ostala dilema da li država nije želela ili nije umela da smisli pravila igre za novi deo tržišta kapitala u Srbiji. Jelena Kralj, rukovodilac Grupe za hartije od vrednosti i tržište kapitala u Ministarstvu finansija, kaže da bi bilo poželjno da je zakon donet ranije, ne zna iz kojih razloga to nije učinjeno, ali da su se sada stekli uslovi da se taj posao završi. Ona u razgovoru za e magazin ističe da deo državne administracije koji je sad uspeo da predloži zakon upire sve snage da konstruiše pravni red na finansijskom tržištu. Razloga za tako nešto ima na pretek. Recimo, Srbija je jedina zemlja u tranziciji koja nije regulisala poslovanje investicionih fondova. Zatim, strani fondovi su ovde već kupili vlasništva u najboljim preduzećima, i to sa slabim pravnim uporištem i bez ikakvog uvida države i privrednika u njihovu finansijsku moć. Za to vreme domaćoj privredi je bio uskraćen investicioni kapital građana koji se procenjuje na oko tri milijarde evra, a stanovništvu šansa da ostvari dobit od obrta svog novca.

Konkurencija bankama?

Gospođa Kralj kaže da nije toliki problem što su strani fondovi, organizovani kao predstavništva ili preduzeća, kupovali srpske firme, jer im je prostor za to dala postojeća zakonska regulativa i oni su u okviru te regulative organizovali svoju praksu. Kad se izglasa zakon o investicionim fondovima, strane i domaće kompanije koje posluju kao fondovi moraće da se registruju i usklade poslovanje sa njegovim odredbama. Veća dilema od one zašto je prvo stranim fondovima pružena šansa u Srbiji jeste da li bi građani, koji su izgubili poverenje u banke, pre tri-četiri godine poverili svoj novac novoj, potpuno nepoznatoj instituciji. Tako da ostaje nejasno da li su kreatori tržišta kapitala smišljeno odlagali pravno utemeljenje investicionih fondova dok se ne sredi bankarski sistem i građani počnu da veruju bankama, ili zaista nisu bili sposobni da donesu zakon o investicionim fondovima. U svakom slučaju, sada ih je na donošenje zakona podstakla obaveza u procesu približavanja EU.

Poenta je, kaže Jelena Kralj, u tome da se investicionim fondovima razvije konkurencija, a da li će banke u njoj biti skrajnute, to može da pokaže samo tržište. Ona ističe da, kao što je bilo potrebno vreme da građani ponovo poveruju bankama, tako je sad nužno da sazri u svesti ljudi drugačiji način ponašanja prema novcu, odnosno da se podigne kultura investiranja kod stanovništva. Ona podseća da je takva kultura tek počela da se razvija kroz potrebu za ulaganje u dobrovoljne penzijske fondove.
„Banke imaju individualni odnos prema klijentima i ne izvode ih na finansijsko tržište kao učesnike. Investicioni fondovi će dati stanovništvu mogućnost da dođe do većeg prinosa nego što su bankarske kamate, ali i da svoj ulog izlože većem riziku.”, kaže gospođa Kralj.

Šta nudi zakon

Kreatori zakona predlažu tri vrste investicionih fondova: otvoreni, zatvoreni i privatni. Svakom od njih posao je da prikupljaju i ulažu novac svojih članova, a cilj da ostvare prihod i smanje rizik ulaganja. Fondovima upravljaju Društva za upravljanje koja se organizuju kao privredna društva, dok sve račune vode kastodi banke. Društva mogu osnovati domaća i strana fizička i pravna lica, osim srpskih firmi sa većinskim društvenim i državnim kapitalom i sa njima povezana lica. Od ovog poslednjeg izuzete su banke i osiguravajuće kuće. Minimalan osnivački ulog Društva koje osniva otvoreni ili zatvoreni fond je 200.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Otvoreni fond nema svojstvo pravnog lica, organizuje ga i njime upravlja Društvo, a funkcioniše po principu prikupljanja novčanih sredstava putem izdavanja i otkupa investicionih jedinica. Sva imovina fonda je u svojini njegovih članova, a vrednost investicionih jedinica utvrđuje se svakog dana i objavljuje u medijima. Jelena Kralj procenjuje da bi razvoj ovog tipa fonda bio najpoželjniji u Srbiji jer će omogućiti velikom broju građana koji nemaju mnogo para ni znanja o kretanjima na finansijskom tržištu da koriste usluge profesionalaca. Zatvoreni fond bi prema slovu Predloga zakona trebalo da bude pravno lice koje novac prikuplja prodajom akcija putem javne ponude. Osniva ga i njime upravlja Društvo, a vrednost imovine fonda utvrđuje se najmanje jednom mesečno i javno objavljuje. Prema tumačenju gospođe Kralj, u svetu je primetna tendencija smanjivanja učešća ovih fondova na tržištu kapitala, mada su, kao i kod privatnih, u ekspanziji njihovi specijalizovani fondovi, recimo za nekretnine i ulaganja u preduzeća koja kasnije prodaju na berzi.

Privatni fondovi su pravna lica organizovana kao društva sa ograničenom odgovornošću i njihovo poslovanje pretežno se zasniva na Zakonu o privrednim društvima. Što se zakona o investicionim fondovima tiče, oni su po njemu samo skicirani, tako da im je omogućena najslobodnija forma organizovanja i poslovanja. Recimo, ne podležu rigoroznim odredbama o izdavanju i oduzimanju dozvole za rad, o ograničenjima u ulaganju novca i raspolaganju njime, o utvrđivanju prinosa, izdavanju prospekta, marketingu i posrednicima u poslovanju, a mogu se neograničeno zaduživati. Privatnim fondom upravlja Društvo, a minimalni ulog članova fonda je 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Razlog za „široko im polje” je, kako kaže Jelena Kralj, da bi se pružila mogućnost profesionalnim investitorima, spremnim na velike rizike, da igraju na srpskom tržištu na sopstvenu odgovornost. Članovi fonda, akcionari, definisani su zakonom kao pravna i fizička lica na čije ime se registruju akcije tj. investicione jedinice ili udeli. Fondovi obrću novac članova ulaganjem u hartije od vrednosti, u udele ortačkih, komanditnih i društva sa ograničenom odgovornošću, kao i u nepokretnosti na teritoriji Srbije.

Zakon je, tvrdi gospođa Kralj, sačinjen po ugledu na najrazvijenija pravila igre u svetu, nije kopija nijednog posebno, a prilagođen je stepenu razvoja našeg tržišta. Ona očekuje da se po njegovim odredbama prvo registruju fondovi i preduzeća koja već posluju kao investicioni fondovi.

Mandatom protiv korupcije

Komisija za hartije od vrednosti daje i oduzima dozvole za osnivanje i rad društava i fondova (osim privatnih koji se samo prijavljuju) i upisuje ih u registar, pri Komisiji. Ovaj samostalni republički organ takođe daje saglasnost za izbor direktora i članova uprave u fondovima, osim u privatnim. Komisija obavlja i nadzor nad sprovođenjem zakona o investicionim fondovima, nad radom društava i fondova (osim privatnih) i nad kastodi bankama. Pri tom je reč Komisije – konačna.

To je bio povod da predsednika Komisije Milka Štimca pitamo o propusnosti takvih pravila za pritisak i korupciju. „Uporedo sa zakonom o investicionim fondovima, Skupština Srbije treba da usvoji izmene i dopune Zakona o tržištu hartija od vrednosti, baš zato da bi se eliminisala bilo koja vrsta pritiska, sa bilo koje strane.”, kaže za e magazin Milko Štimac. On podseća da je i po sadašnjem zakonu Komisija kolektivni organ od pet članova koji odlučuju većinom glasova i tvrdi da je teško istovremeno izvršiti uticaj na pet ljudi koji dolaze iz pet različitih političkih i profesionalnih sredina.

„Izmenama zakona idemo korak dalje, predlažemo mandate koji se ne završavaju istovremeno. Jednom članu mandat prestaje u prvoj godini rada Skupštine, drugom u drugoj itd. To znači da bilo koja vlada u punom mandatu može da promeni najviše četiri člana Komisije, ali svake godine samo po jednog, onog kojem tada ističe petogodišnji mandat.”, objašnjava Štimac. On smatra da će se time otkloniti dnevnopolitički uticaj na članove Komisije, što je vrlo važno za sigurnost tržišta kapitala. Štimac priželjkuje da se, uz dva zakona koje je pomenuo, u istom paketu usvoji i zakon o standardizovanim robnim zapisima da bi, kako kaže, Srbija u ovom trenutku zaokružila priču o unapređenju poslovanja na tržištu kapitala. Očekuje da će se sva tri propisa naći na skupštinskom zasedanju krajem oktobra ili početkom novembra.