Kriza odložila prodaju "Knjaz Miloša" i "Imleka"

Prvobitne planove menadžmenta "Salforda", da ove godine za milijardu EUR proda preduzeća iz sastava "Dunav hrana" kojima upravlja, pomrsila je velika svetska ekonomska kriza. Potencijalne investitore, ali i vlasnika kompanija, naterala je na preispitivanje i odlaganje investicionih odluka za neko bolje i stabilnije vreme.

Podsetivši na to da je "Dunav hrana", regionalni holding u čijem sastavu su "Imlek", Subotička mlekara, "Bambi", "Knjaz Miloš", kao i tri mlekare u BiH i jedna u Makedoniji, direktor predstavništva "Salforda" za Balkan Slobodan Petrović smatra da je prodaju tih kompanija realno očekivati kad kriza mine – 2011. ili 2012. godine.

– Imajući u vidu vrtoglavi pad vrednosti akcijskog kapitala na Beogradskoj berzi (50–70%), ne očekujem da ćemo zaraditi velike pare na svim kompanijama ukoliko se budu prodavale ponaosob, a ne kao holding – ukazuje Petrović.

Konstatujući evidentni rast cena akcija poslednjih meseci, koji je, primera radi, ubedljiv u slučaju "Imleka", čije akcije su 28. januara ove godine imale vrednost od 811 dinara, najnižu za godinu dana, da bi sad nadmašile 1.720 dinara, sagovornik "Politike" smatra da je to još daleko od njihove realne vrednosti. To destimuliše prodaju, koja bi u ovom trenutku za "Salford" bila rasprodaja. Stoga se ni manjinskim akcionarima u mlekarama, industriji slatkiša, ali i "Knjazu" ne preporučuje da žure s prodajom akcija. Pogotovo što im berzanska vrednost trenutno nije dovoljno atraktivna, niti realna, jer će im biti ponuđeno da pridruže svoje akcije portfelju kojim upravlja "Salford" kako bi ih zajednički prodali investitorima – preporučuje Petrović u razgovoru za "Politiku".

– Da je reč o atraktivnoj robi svedoči podatak da je pre krize, koja je uzela maha u septembru prošle godine, bilo čak 11 investitora zainteresovanih za kupovinu "Knjaz Miloša", ali su se oni potom privremeno povukli. Međutim, "poslovna ćaskanja", koja se zasad ne mogu smatrati ozbiljnim pregovorima sa potencijalnim strateškim i finansijskim investitorima, nisu prekinuta – izričit je sagovornik "Politike", uz opasku da je sad vreme veoma povoljno za kupce, ali ne i za prodavce firmi.

Jer, za većinskog vlasnika, Novi svetski investicioni fond (New World Value Fund) sa sedištem u Gibraltaru, dosad je u akviziciju, modernizaciju i restrukturisanje uložio oko 450 mil EUR u "Dunav hrana grupu". Trenutna kapitalna dobit (razlika između kupovne i prodajne cene), nije dovoljno atraktivna, imajući u vidu strateški cilj ulagača da firme koje čine holding kupi što jeftinije, unapredi i tako "ugojene" preproda po znatno višoj ceni od kupovne. Pri tom je investiciona politika "Salforda", odnosno Fonda čije interese zastupa, "glokalna", što podrazumeva oslanjanje na lokalne kadrove, resurse i robne marke, s namerom da od njih stvori globalne, odnosno međunarodne brendove.

– U tome se uspelo, jer su kompanije u sastavu "Dunav hrane" visoko kotirane ili lideri na tržištima u regionu – naglašava Petrović, koji ističe da je vrednost izvoza, uprkos destimulativnoj politici kursa koja pogoduje isključivo uvoznicima, oko 45 mil EUR.

Imajući sve to u vidu, potencijalni kupci holdinga ili pojedinačnih firmi iz njegovog sastava, postali bi vlasnici ne samo zdravih i uspešnih kompanija, njihovih tradicionalnih i prepoznatljivih brendova, već i zamašnog udela na regionalnom tržištu, ističe sagovornik "Politike".

Prema oceni Petrovića, Srbija nedovoljno subvencioniše domaću poljoprivredu, što otežava poslovanje proizvođača hrane.

– Da muka bude veća, Srbija je jednostranom primenom Sporazuma o pridruživanju EU faktički lišila svoju poljoprivredu i prehrambenu industriju mogućnosti da se koliko-toliko ravnopravno bori sa konkurencijom iz najrazvijenijih zemalja u kojima se agrar subvencioniše i do pet puta više nego kod nas. Ipak, uprkos tome maloprodajne cene mleka proizvođača iz sastava "Dunav hrana" su trenutno niže nego u decembru 2007. godine, jer ne samo da nisu u međuvremenu povećane, već su krajem prošle godine smanjene za 5 do 8% – naglašava Petrović.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 16.11.09.)