Koji su uslovi potrebni za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje poslodavaca koji su zaposlenima dali akcije

Praksa u ekonomski razvijenim zemljama je pokazala da se zaposleni u privrednim društvima često stimulišu tako što im se daje mogućnost da postanu članovi tog privrednog društva. Ovo je posebno interesantno u industriji informacionih tehnologija iz razloga što ova industrija ima potencijal brzog rasta.

Naime, društva koja obavljaju IT delatnost u početku imaju ograničena sredstva i nisu u mogućnosti da motivišu zaposlene visokim primanjima. Zato se zaposlenima omogućava da dobiju sopstvene akcije odnosno udele besplatno ili po povlašćenoj ceni i da kasnije ostvare prilično veliki profit tako što će ih prodati po znatno većoj ceni nego što su ih prvobitno stekli.

Zakonodavac je prepoznao potrebu poslodavca da koristi ovaj oblik stimulacije i odredbama Zakona o porezu na dohodak građana (u daljem tekstu: Zakona) uveo poresko oslobođenje od poreza na zarade na ovakvu vrstu primanja, pišu za Startit Marko Šukara i Milena Kovačević iz knjigovodstvene agencije Novi Sad Aktiva sistem doo.

Početkom decembra 2018. godine izvršene su izmene Zakona kojima je uređen poreski tretman primanja zaposlenih u vidu akcija, opcija na akcije i udela koje zaposleni ostvaruju od poslodavca ili od lica povezanog sa poslodavcem (u daljem tekstu: sopstvene akcije). Odredbama člana 18. stav 1. tačka 11) Zakona predviđeno je poresko oslobođenje primanja zaposlenih po osnovu:

- sopstvenih akcija, opcija na sopstvene akcije ili sopstvenih udela poslodavca i

- akcija, opcija na akcije ili udela s poslodavcem povezanog lica.

Uslovi za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje su bliže uređeni Pravilnikom o ostvarivanju prava na poresko oslobođenje za primanja zaposlenog po osnovu sopstvenih akcija koje stekne bez naknade ili po povlašćenoj ceni.

Nove odredbe Zakona se primenjuju na akcije stečene počev od 1. januara 2019. godine. Sopstvene akcije koje su zaposleni stekli zaključno sa 31. decembrom 2018. godine imalo je karakter zarade sa obavezom plaćanja poreza i doprinosa.

Pravilnikom su propisani sledeći uslovi za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje:

- osnov, način i uslovi sticanja sopstvenih akcija moraju da budu uređeni opštim aktom, ugovorom o radu zaposlenog, odnosno drugim aktom/dokumentom (npr. plan nagrađivanja grupe, plan davanja besplatnih akcija, poseban sporazum sa zaposlenim i sl.) koji sadrži osnov, način i uslove sticanja sopstvenih akcija;

- da datum sticanja prava raspolaganja na sopstvenim akcijama, kao i elementi koji kvalitativno i kvantitativno opredeljuju sopstvene akcije (vrsta, broj, procenat i sl.) mogu sa sigurnošću da se utvrde;

- da zaposleni nije otuđio sopstvene akcije stečene od poslodavca ili od s poslodavcem povezanog lica, u roku od dve godine od sticanja prava raspolaganja na tim sopstvenim akcijama;

- da poslodavac ili s poslodavcem povezano lice nisu od zaposlenog otkupili sopstvene akcije;

- da zaposlenom nije prestao radni odnos kod poslodavca, osim u slučaju prestanka radnog odnosa nezavisno od njegove volje i volje poslodavca, prestanka radnog odnosa usled sticanja prava na starosnu penziju i prestanka radnog odnosa radi zasnivanja radnog odnosa kod povezanog lica poslodavca, pre isteka dve godine od dana sticanja prava raspolaganja na sopstvenim akcijama.

Dokazi da zaposleni nije otuđio sopstvene akcije stečene od poslodavca ili od s poslodavcem povezanog lica, u roku od dve godine od sticanja prava raspolaganja na tim sopstvenim akcijama su:

- potpisana izjava zaposlenog, data pod krivičnom i materijalnom odgovornošću, da nije otuđio sopstvene akcije u roku od dve godine od dana sticanja prava raspolaganja na tim sopstvenim akcijama;

- odgovarajući dokument iz elektronske baze podataka u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala;

- odgovarajući dokument iz elektronske baze podataka u Registru privrednih subjekata u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata;

- drugi dokument sa odgovarajućeg domaćeg ili inostranog regulisanog tržišta, MTP (multilateralna trgovačka platforma) tržišta ili OTC tržišta ili iz odgovarajućeg registra, a kojima se nesporno utvrđuje da zaposleni nije otuđio sopstvene akcije u roku od dve godine od dana sticanja prava raspolaganja.

Dokazi da poslodavac ili s poslodavcem povezano lice nisu od zaposlenog otkupili sopstvene akcije su:

- izjava zakonskog zastupnika poslodavca, datom pod krivičnom i materijalnom odgovornošću, da poslodavac odnosno s poslodavcem povezano lice nisu od zaposlenog otkupili sopstvene akcije;

- izjava zaposlenog u slučaju kada zaposleni stekne sopstvene akcije, po kom osnovu bi se, ako nisu ispunjeni uslovi za poresko oslobođenje, primenilo samooporezivanje u smislu člana 100a Zakona (na primer kada zaposleni proda sopstvene akcije nerezidentnom licu koje je povezano sa poslodavcem).

Dokazi da zaposlenom nije prestao radni odnos kod poslodavca, osim u slučaju izuzetaka propisanih članom 18. stav 3. tačka 3) Zakona:

- ugovor o radu zaposlenog;

- dokument Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, odnosno od druge nadležne organizacije, koji potvrđuje da je zaposleni bio osiguranik zaposleni u periodu od dve godine od dana sticanja prava raspolaganja na sopstvenim akcijama ili

- potvrdom poslodavca da je zaposleni neprekidno bio u radnom odnosu u periodu od dve godine od dana sticanja prava raspolaganja na sopstvenim akcijama.

U slučaju da pre isteka roka od dve godine nastupe neki od razloga za prestanak radnog odnosa, dokazom da su ispunjeni uslovi se smatraju:

- akt o prestanku radnog odnosa nezavisno od volje zaposlenog i volje poslodavca;

- rešenje o penziji;

- dokumentacija medicine rada o utvrđenom stepenu invalidnosti;

- ugovor o radu s poslodavcem povezanim licem i sl.

Dokazi se obezbeđuju sa stanjem na poslednji dan isteka druge godine od dana sticanja prava raspolaganja na sopstvenim akcijama. Izuzetno, Poreska uprava u postupku kontrole može zahtevati dokumentaciju i pre isteka roka od dve godine, uz ostavljanje razumnog roka za pribavljanje, odnosno dostavljanje dokumentacije.

Dokaze da su ispunjeni uslovi za poresko oslobođenje pribavlja lice koje je obveznik obračunavanja i plaćanja poreza na zarade i to:

- poslodavac;

- s poslodavcem povezano lice;

- zaposleni (u slučaju samooporezivanja).

U slučaju kada ne postoji obaveza plaćanja poreza na zaradu po osnovu sopstvenih akcija, tj. ispunjeni su uslovi za oslobođenje, ne postoji ni obaveza plaćanja doprinosa.

S obzirom na to da se izmenama Zakona uvodi poresko oslobođenje na primanja zaposlenih po osnovu akcija, opcija na akcije ili udela s poslodavcem povezanog lica, formalno gledano ne postoji prepreka da strana društva daju akcije ili udele zaposlenima kod domaćih poslodavaca povezanim sa stranim društvima i da takvo primanje bude poreski oslobođeno.

Za kraj, važno je istaći da zaposleni koji su povezana lica sa svojim poslodavcem u smislu člana 59. Zakona o porezu na dobit koji kaže da se licem povezanim sa obveznikom smatra i fizičko lice koje ima mogućnost kontrole i značajnijeg uticaja na poslovne odluke. Prema tome, direktori koji poseduju najmanje 25% glasačkih prava u društvu u kom su u radnom odnosu, smatraju se povezanim licima.

Shodno tome, ukoliko društvo daje direktoru sopstvene akcije odnosno udele po povlašćenoj ceni, dužno je da utvrdi kapitalni dobitak u skladu sa pravilima o transfernim cenama. Kapitalni dobitak obveznik ostvaruje prodajom, odnosno drugim prenosom uz naknadu udela u kapitalu pravnih lica i predstavlja razliku između prodajne i nabavne cene. U slučaju prodaje povezanom licu, u našem slučaju direktoru, prodajnom cenom se smatra tržišna cena ukoliko je veća od ugovorene cene (s obzirom na to da se prodaje po povlašćenoj ceni ona je svakako niža od tržišne). Prema tome, utvrđuje se kapitalni dobitak kao razlika između nabavne i tržišne cene koji potom povećava osnovicu za porez na dobit.