U Srbiji još 15 novih slobodnih zona do 2015. godine - ušteda u poslovanju i do 40%

(Slobodna zona Subotica)

Carinske pogodnosti, poreske olakšice, otvaranje novih radnih mesta, privlačenje stranih investicija, veći izvoz – neke su od karakteristika poslovanja u okviru slobodnih zona koje su u Srbiji od 2006. otvorene u Subotici, Pirotu, Novom Sadu i Zrenjaninu, a do početka sledeće godine slobodne industrijske zone biće formirane i u Užicu, Karagujevcu i Šapcu.

Dok se u svetu preko slobodnih zona ostvari 20% ukupnog izvoza, ti industrijski centri u izvozu Srbije učestvuju jedva sa 2%.

U Srbiji nema dovoljno slobodnih zona, postojeće nisu privukle domaće i strane investicije, kako se očekivalo, pa je Uprava za slobodne zone odlučila da ponudi i neke dodatne povoljnosti – rečeno je juče (16. novembar 2009. godine) na okruglom stolu o ulozi slobodnih zona u privlačenju stranih investicija u Privrednoj komori Srbije.

Da bi se povećala konkurentnost sobodnih zona predviđeno je da se uvede infrastrukturno opremanje zemljišta što bi podjednako platili država i lokalna samouprava.

Direktor Uprave za slobodne zone pri Ministarstvu finansija Vladimir Gajić je ukazao da je prema Nacrtu strategije razvija slobodnih zona od 2010. do 2015. godine, druga ključna novina uvođenje dodatnih poreskih olakšica - smanjenje poreza na zarade u novoosnovanim firmama u slobodnoj zoni, čiji izvoz čini 90% proizvodnje, i smanjenja poreza na imovinu za 50%.

U slobodnim zonama, ograđenim i označenim delovima teritorije zemlje, posluje se pod posebnim pravnim i ekonomskim režimom u odnosu na uslove poslovanja koji važe na ostatku teritorije Srbije, a privrednici koji posluju u zonama mogu ostvariti uštedu i do 40%.

Slobodna zona Novi Sad (Foto: szns.co.rs)

Metode privlačenja firmi u zonu su različite od zemlje do zemlje. Poslovanje u slobodnim zonama Srbije je regulisano Zakonom o slobodnim zonama iz 2006. godine.

Pogodnosti poslovanja u slobodnim zonama u Srbiji

Troškovi zemljišta i infrastrukture su, po pravilu, u slobodnoj zoni niži, što utiče, na snižavanje troškova investitora u zoni.

Firme koje posluju u okviru slobodne zone imaju pogodnosti u vezi sa carinskim propisima - ne plaćaju carinske dažbine za robu, sirovinu za proizvodnju, opremu za obavljenje delatnosti, materijal za izgradnju i opremanje objekata. Slobodne zone nude neograničeni vremenski rok držanja robe i skraćen carinski postupak.

Firme imaju mogućnost privremenog iznošenja robe iz zone na drugi deo teritorije Srbije, odnosno unošenje u zonu, radi aktivnog odnosno pasivnog oplemenjivanja, dorade, popravki, ispitivanja, atestiranja, marketinškog prezentovanja. Ali su proizvođači u obavezi da finalni proizvod vrate u slobodnu zonu i izvezu.

Spoljnotrgovinsko poslovanje u slobodnim zonama, uvoz i izvoz u zonama ne podležu kvantitativnim ograničenjima i merama komericijalne politike u zemlji.

Robe i usluge u slobodnoj zoni su oslobođeni od PDV-a, smanjena je na 10% stopa poreza na dobit a očekuje se smanjenje na 5%.

Ako firma ulaže više od 7,5 mil USD i dodatno zapošljava 100 radnika ne plaća porez na dobit na period od deset godina.

Pogodnosti u oblasti finansijskih propisa podrazumeva da je uzimanje kredita u inostranstvu slobodno i da je slobodno ulaganje kapitala. Transfer dobiti i retransfer uloga, plaćanje, naplaćivanje, prenos, kupovina i prodaja u stranim i domaćim sredstvima plaćanja vrši se u skladu sa propisima o deviznom polovanju Srbije.

Slobodna zona Subotica

Slobodna zona u Subotici u okviru koje posluje 42 firme na 15 hektara trebalo bi da dobije na korišćenje još 10 hektara zemljišta.

- Grad Subotica, kao najveći deoničar slobodne zone, planira da proširi parcelu sadašnje slobodne zone. Sada imamo na raspolaganju 1.000 m2 prostora, a kao mogućnost za iznajmljivanje postoji i dodatni prostor od 3.000 m2 – rekao je u razgovoru za "eKapiju" Geza Kučera, pomoćnih generalnog direktora Društva za upravljanje slobodnom zonom "Subotica".

On napominje da je najveći komitent subotičke slobodne zone nemački "Loher", koja proizvodi vetrogeneratore, a da je kompanija "Samsung" zainteresovana za investiranje na lokaciji u Subotici. Prema rečima Kučera, ukoliko bi "Samsung" došao sa proizvodnjom bilo bi otvoreno 1.000 radnih mesta.

Slobodna zona Pirot

(Slobodna zona Pirot)

U Slobodnoj zoni Pirot nalazi se 140 firmi od kojih se 7 bavi proizvodnjom. Ta zona se prostire na površini od 65 hektara, a od toga je 12 hektara preostalo slobodno za grinfild investicije. Jedna od najvećih firmi u pirotskoj slobodnoj zoni je "Michelin".

Slobodna zona Novi Sad

U okviru Slobodne zone Novi Sad koja se prostire na površini većoj od 10 hektara posluje 50 kompanija. U tom industrijskom centru za grinfild investicije površina raspoloživog zemljišta je 83.294 m2, zatvorenog proizvedno-skladišnog prostora 1.500 m2 dok je otvorenog proizvodno-skladišnog prostora 3.800 m2.

Slobodna zona Zrenjanin

Slobodna zona obuhvata površinu od oko 6 hekara, od čega je 400m² rezervisano za kancelarijski prostor, 6.000 m2 za zatvoreni skladišni prostor i 5.000 m2 za otvoreni skladišni prostor.

Još 15 slobodnih zona u Srbiji

Miodrag Đidić, državni sekretar Ministarsva finansija, je rekao da se osim u Užicu. Kragujevcu o Šapcu, razmatra i otvaranje slobodne zone u Tutinu 2010. godine, za šta su zaintresovani investitori iz Turske.

On je najavio da se u narednih nekoliko godina planira otvaranje oko 15 slobodnih zona, koje će biti ravnomerno regionalno raspoređene, podsećajući da se od četiri slobodne zone koje trenutno postoje u Srbiji, tri nalaze na teritoriji Vojvodine.

Džidić je napomenu da je, prilikom nedavne posete državne delegacije Srbije Kini, obećano otvaranje slobodne zone u Beogradu, za potrebe kineskih privrednika, ukoliko oni budi iskazali zainteresovanost.

Prve slobodne zone

Prva osnovana slobodne zona u posleratnoj Evropi, bila je u Šenonu, u Irskoj. Nastala je iz potrebe da se zahvaljujući posebno pogodnim uslovima privuče što više kapitala i privredno oživi ovo područje. Posleratne slobodne zone osnivale su se pod okriljem Svetske banke i MMF, kao i organizacija UN za trgovinu i industriju.

Prema podacima Svetske banke, broj slobodnih zona u svetu u poslednjih tridesetak godina imao je izraženu tendenciju rasta. Broj slobodnih zona u svetu 1975. godine iznosio je 75, nakon 10 godina se povećao na 850, do početka 2003. godine iznosio je skoro 3.000, a već poslednjih nekoliko godina govori se o cifri od 5.000. Preko njih se ostvaruje oko 20% međunarodne robne razmene. Prema nekim podacima, u slobodnim zonama u svetu radi više od 27 miliona ljudi.