Šta je obeležilo domaću IT scenu u 2019. godini

Kada smo premotali film unazad i sagledali godinu koja se bliži kraju, iskristalisalo se pet tema koje su je obeležile. Kako to obično biva u novinarstvu, većina stvari koje naprave značajniji odjek nije pozitivnog tona, pa neće biti čudno ako ova godina u IT-u ostane upamćena po promenama koje je doneo Zakon o porezu na dohodak građana, lošim rezultatima srpskih 15-godišnjaka na PISA testiranju ili najavi uvođenja video-nadzora na ulice Beograda.

Ipak, jednake su šanse da prethodnih 365 dana zapamtimo i po tome što su Epic Games i Playrix akvizirali 3lateral i Eipix, što je Srbija dobila pristup Google Play Merchant nalogu ili što je Informatika uvedena kao obavezan predmet od 1. razreda osnovne škole.

Detaljnije o svemu ovome, ali i drugim događanjima u nastavku teksta.

Stvar koja je ove godine bez sumnje uzdrmala najveći deo IT scene desila se jesenas kada je Vlada objavila izmene Zakona o porezu na dohodak građana. Još prošle godine najavljivana reforma preduzetničkog načina poslovanja otelotvorena je pre svega u vidu Testa samostalnosti, kojim se kroz set od devet kriterijuma utvrđuje da li je preduzetnik zaposlen ili nezavisni dobavljač usluga.

S obzirom na to da je preduzetnički način poslovanja od ogromnog značaja za funkcionisanje velikog dela domaće IT industrije, očekivano je zavladala panika i nezadovoljstvo oko izmena regulacija u ovoj oblasti. Izmene koje su definitivno i usvojene početkom ovog meseca podelile su domaću IT scenu, pa su se tako s jedne strane našli preduzetnici, s druge oni zaposleni po ugovoru o radu, a kao interesne strane su se istakle i kompanije koje angažuju paušalce kao i one koje za svoje zaposlene plaćaju pune poreze i doprinose. Ovi potresi iznedrili su čak i novu nezavisnu organizaciju na domaćem IT nebu — Digitalnu zajednicu, nastalu s namerom "stvaranja zajedničke platforme za dugoročni uspeh i razvoj digitalne zajednice u Srbiji".

Kao nešto što je trebalo da spreči uzavrelu atmosferu u isto vreme je najavljen i izmenjen Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje koji sadrži set olakšica za prelazni perioid (prema kojima će kompanije koje budu zapošljavale lica koja nisu bila u radnom odnosu tokom 2019. u naredne tri godine biti oslobođene plaćanja dela poreza na zarade i doprinose za PIO za ta lica).

Pored ova dva zakona, svetlost dana ugledao je i Predlog uredbe о bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti. Njime je definisano po kojoj formuli će se obračunavati paušalni porez, koji kriterijumi će uticati na njegovu visinu, kako će se primenjivati na pojedinačne delatnosti i kako će izgledati prelazni period.

Kako je ipak ostalo nedovoljno jasno na koji način će se u praksi proveravati da li se sprovodi Test samostalnosti i koji su očekivani efekti usvojenih izmena svih pomenutih zakona, u narednu godinu ulazimo s pitanjem kako će se prilike menjati nakon reforme.

Jedan od jačih utisaka iz prethodnih meseci bili su i rezultati PISA testiranja u kom su srpski 15-godišnjaci zauzeli 45. mesto među 79 zemalja u kojima je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) merila učenička postignuća u čitalačkoj, matematičkoj i pismenosti u prirodnim naukama. Rezultati su pokazali da je svaki treći 15-godišnjak u Srbiji funkcionalno nepismen, kao i da za vršnjacima iz zemalja članica OECD kaskaju više od jedne školske godine. Zaključci većine onih koji su komentarisali situaciju bili su da je potrebno unapređenje kvaliteta obrazovanja.

S vedrije strane, u avgustu je najavljeno da će od naredne školske godine Informatika postati obavezan predmet od 1. razreda osnovne škole, a popularnost IT odeljenja u srednjim školama je i dalje u porastu. Odnosno, ove godine je na prijemni izašlo 2.376 svršenih osnovaca, što je duplo više učenika nego što je bilo planiranih mesta — 1.160 učenika u 52 gimnazije u Srbiji.

Nastavljen je rad i na razvijanju algoritamske pismenosti od strane Fondacije Petlja. Konkretno, Petljani su unapredili priručnike koji prate nastavu Informatike i računarstva u srpskim školama (programiranje grafike za 7. razred i analiza i prezentacija podataka za 2. razred gimnazije), a dogovorili su i izradu edukativnih resursa koji su namenjeni upotrebi micro:bit uređaja u nastavi. Pored ovoga, sklopljeno je i partnerstvo u sklopu kog će materijali za učenje programiranja Fondacije Petlja biti prevedeni na jezike država u regionu.

Visokim obrazovanjem bavila se Inicijativa Digitalna Srbija koja je zajedno sa Ministarstvom prosvete pokrenula Master 4.0. U okviru ovoga izabrana su četiri interdisciplinarna programa putem nacionalnog javnog konkursa za dodelu državnih sredstava za sprovođenje master programa u oblasti IT-a, pa smo tako dobili smerove: Napredne informacione tehnologije u digitalnoj transformaciji, Master informacionih tehnologija, Inteligentna analiza podataka i Industrija 4.0.

U godini koju za koji dan ispraćamo Srbija je prvi put bila deo prestižnog Startup Genome izveštaja, a u njemu je domaći podsektor gejminga prepoznat kao jedan od vodećih (pored blockchain-a). Da put do uspeha nije bio lak prepoznao je i britanski gejming magazin Wireframe kada je u julu posvetio pet strana tome kako se Srbija bori protiv negativnih stereotipa snažnim razvojem gejming industrije. Ruku na srce, i bez Startup Genome-a i Wirefame-a uspesi gejming scene bi verovatno bili primetni.

Pre svega zbog nekoliko velikih vesti koje su došle iz Novog Sada. Još početkom godine je 3lateral akviziran od strane Epic Games-a, a onda najavio i izgradnju naučno-istraživačkog centra u Novom Sadu. Takođe, pre samo dve nedelje Eipix se pridružio ruskom Playrix-u. Bilo je tu i velikih naslova, poput tek najavljenog Senua’s Saga: Hellblade II u čijoj izradi je učestvovao opet 3lateral, i Pagan Online-a koji je u saradnji sa Wargaming-om izašao iz Mad Head kuhinje.

Za scenu je značajno i to što je Nordeus kao jedna od retkih IT firmi počeo da se približava APR-ovoj listi 100 najpreduzeća po dobiti — nalazi se na 121. mestu. Osim toga, letos je igra ove kompanije Heroic - Magic Duel izdvojena kao igra dana na AppStore-u, a nedavno se slično desilo i niškom studiju Peaksel, kada je njihova igra 100 Doors Games 2019: Escape from School dospela među izdvojene igre na Google Play-u.

Kad smo kod Google Play-a, od oktobra je Srbija konačno među zemljama u kojima je dostupan Google Play Merchant nalog, čime je otklonjen ogroman hendikep za one koji razvijaju video-igre. Ostaje da se isto desi sa App Store-om.

Što se birokratije i gejminga tiče, Ministarstvo za rad je zvanično prepoznalo programere kompjuterskih igara i programere aplikacija kao zanimanja stavljajući ih u izmenjeni Šifarnik zanimanja (u kom su se našli i programeri animacija i projektanti veb-sajtova i softvera), čime je praktično otvorena mogućnost da se nosiocima ovih zvanja uplaćuje penziono i socijalno osiguranje, ali i da država stekne bolju sliku o tome kako izgleda tržište rada.

Pored svega, godinu i po dana od nastanka Asocijacije industrije video igara Srbije (Serbian Games Association) koju su osnovale vodeće domaće gejming kompanije, dobili smo i prvi izveštaj o srpskoj gejming sceni. U njemu smo, između ostalog, saznali da je prošle godine u Srbiji objavljeno više od 70 igara, da je scena teška između 50.000.000 i 100.000.000 EUR i da žene čine gotvo 30% ove industrije.

I još, region je dobio SK Esports, prvi TV kanal rezervisan samo za esports… Malo li je?

Sukobi pripadnika udruženja o Car:Go i taksista prelili su se iz prošle u ovu godinu. Ako je iko posmislio da će se saga o "nelojalnoj konkurenciji" beogradskim taksistima ovaploćenoj u uslugama koje pruža Car:Go završiti Izmenom zakona o prevozu putnika ispao je naivan. Beograđani su ponovo bili taoci blokada, štrajkova i najavljivanja radikalizacije protesta od strane taksista, sve dok im na zahteve da se udruženju Car:Go onemogući rad predsednik Srbije nije obećao da će dobiti subvencije. U isto vreme vozačima udruženja su oduzimana i vozila i upućivane prekršajne prijave, pa nam se od silnih sukoba moglo učiniti da živimo u nekim od velikih svetskih gradova koji su slične probleme imali zbog pojave Ubera.

Da živimo u nekoj od svetskih prestonica za zvučnijim imenom moglo je da nam se učini i zbog pojave električnih trotineta. I to masovne pojave. Samo na ulicama prestonice se do 15. avgusta pojavilo 35.000 ovih dvotočkaša. Na društvenim mrežama i u javnosti izazivali su žustre i negativne komentare a u saobraćaju zabunu, te podigli pitanje izostanka zakonske regulative. Slično kao u Londonu, Parizu, Amsterdamu…

Još jedna pojava osvanula je na domaćim drumovima, i to bez ikakvih kontroverzi. U roku od dva meseca, od maja do jula, Niš, Užice, Kragujevac i Subotica postali su deo Google Transit sistema, pa sada meštani i posetioci ovih gradova preko Google Maps-a mogu da vide red vožnje gradskih autobusa, ali i da dobiju instrukcije kako da stignu od tačke A do tačke B. Poslednje informacije govore da se radi na tome da ovaj sistem zaživi i u Beogradu.

Uprkos kritikama letos je počela primena Zakona o zaštiti podataka o ličnosti nastala u cilju prilagođavanja domaćeg pravnog okvira savremenim tehnološkim izazovima po pitanju privatnosti građana, ali i usklađivanja domaćih standarda sa Opštom uredbom EU o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR). Odlaganje primene mahom je zagovarano zbog nedovoljno vremena za rešavanje logističkih, organizacionih i kadrovskih rešenja, ali i zbog toga što Zakon nije prilagođen pravnom sistemu Srbije, već je radna grupa samo prevela evropsku uredbu koja uređuje oblast zaštite podataka o ličnosti.

Osim što je bila jedan od glasnogovornika povodom početka primene Zakona, SHARE Fondacija je letos uputila pisma na adrese 20 velikih kompanija (Twitter, Google, Facebook, Amazon…) u kojima ih je pozvala da odrede predstavnike u Srbiji ne bi li se definisalo kome će svi zainteresovani moći da se obrate sa pitanjima u vezi sa obradom podataka o ličnosti. Twitter je na zahtev ubrzo odgovorio time da je započeo proces imenovanja predstavnika u Srbiji koji će, u skladu sa novim zakonom, biti zadužen da komunicira sa Poverenikom za zaštitu podataka o ličnosti. S druge strane, Fondacija je početkom ovog meseca podnela prekršajne prijave Povereniku protiv onih kompanija koje su se oglušile o njen poziv — Facebook-a i Google-a.

Takođe, deo strepnje koja vlada u svetu od kada je Amerika zabranila Huawei i protivljenje sistemima za nadzor građana postalo glasnije dotakao je i naše prostore. Naime, pošto je početkom 2019. godine najavljeno da će u naredne dve godine u Beogradu biti instalirano gotovo 1.000 Huawei kamera za video-nadzor na 800 lokacija (kamere će imati mogućnost korišćenja softvera za prepoznavanje lica i prepoznavanje registarskih tablica vozila), organizacije iz civilnog sektora (SHARE Fondacija, Partneri za demokratske promene Srbija i Beogradski centar za bezbednosnu politiku) su od MUP-a tražile na uvid informacije o nabavci opreme. Zahtev je odbijan uz obrazloženje da su te informacije zaštićene stepenom tajnosti "poverljivo", sve dok ga pomenute organizacije nisu dobile posredno od Poverenika.

Nakon analize dobijene Procene uticaja, organizacije su došle do zaključka da ona ne ispunjava ni formalne ni materijalne uslove propisane zakonom, pa su pozvali MUP da do daljeg obustavi uvođenje sistema za pametan video-nadzor.

Godina koju ostavljamo za nama bila je i 13. uzastopna godina rasta izvoza IKT usluga. U prvih osam meseci izvoz je dostigao 913 mil EUR, što je rast od 26,4% u odnosu na godinu pre.

Kad smo već u brojkama, ove godine se pojavila i ona da se Srbija nalazi u svetskom vrhu po broju frilensera, a naše godišnje istraživanje srpske programerske scene pokazalo je da ima sve više žena u struci (14,5%), da je JavaScript najpopularnija tehnologija (zamenio je Java-u), kao i da su prosečne neto plate seniora porasle u odnosu na prethodni put kada smo radili ovo ispitivanje (sa 2.261 na 2.619 EUR).

Na kraju, ne treba zanemariti ni da su ove godine usvojeni Zakon o trgovini, u kom su prepoznati dropshipping, onlajn prodavnice i cene u stranim valutama, i Zakon o alternativnim investicionim fondovima, kojim se otvara mogućnost za registrovanje VC fondova u Srbiji. Kako će oni biti implementirani ostaje da vidimo…