Zbog klimatskih promena neophodno smanjenje stoke u sledećih 10 godina - Naučnici preporučuju da sa mesa pređemo na mahunarke

Zemlje bi trebalo da sprovode politike za smanjenje stoke, diverzifikaciju proizvodnje hrane i vraćanje zemlje prirodi, poručuju istraživači. Ogromna obnova prirodne vegetacije na zemljištu koje se trenutno koristi za proizvodnju mesa "najbolja je opcija" za uklanjanje CO2 iz Zemljine atmosfere i s njom se mora početi odmah, upozoravali su naučnici.

Stada goveda i ovaca zahtevaju ogromne površine zemlje, ne samo za pašnjake, već i za žitarice uzgajene za ishranu intenzivno uzgajanih životinja. Nadalje, njihovi probavni procesi rezultiraju visokim emisijama metana, što je snažan staklenički gas, piše Independet.

Istraživači sada pozivaju zemlje sa visokim i srednjim dohotkom da uključe četiri mere kako bi ih uskladile s ciljevima pariskog klimatskog sporazuma:
- identificikovati najveće izvore emisija iz stočarstva i odrediti odgovarajuće ciljeve smanjenja proizvodnje
- sprovoditi politike za diverifikaciju proizvodnje hrane zamenom stoke održivom hranom koja povećava dobrobit za javno zdravlje - uglavnom mahunarke (uključujući pasulj, grašak i sočivo), žitarice, voće, povrće, orašaste plodove i semenke
- kad je to moguće, usvojiti pristup prirodnim klimatskim rešenjima kako bi se zemlja kao upijač ugljen-dioksida zamenila obnavljanjem izvornog vegetacijskog pokrova.

Trebalo bi jesti manje crvenog mesa

Naučnici su dodali: "Predlažemo da zemlje sa visokim dohotkom i srednjim dohotkom ne daju outsourcing svoje stočne proizvodnje u druge zemlje, već umesto toga smanjuju potražnju za stočnim proizvodima."

Ranije ove godine, tadašnji vodeći naučnik u oblasti životne sredine u Velikoj Britaniji, Ian Boyd, upozorio je da ljudi moraju jesti manje crvenog mesa, manje putovati i kupovati manje odeće, a takođe je pozvao na stvaranje "neto nultog ministarstva".

Početkom decembra, naučnici sa Univerziteta u Gottingenu objavili su istraživanje koje predviđaju kako bi se unos kalorija mogao promeniti između 2010. i 2100, te procenili kako bi se globalni zahtevi za hranom mogli povećati za 80% do kraja veka.

Univerzitet Gottingen

Ian Boyd

stočarstvo

emisija CO2

smanjenje stočnog fonda