PAMTIĆU U 2019: Aleksandar Vasić

Aleksandar Vasić, osnivač je kompanije Poslovni savetnik koja se bavi računovodstvom i poreskim savetovanjem. Rođen je u Šapcu, 28.09.1971. godine. Diplomirani ekonomista, koji je stručno usavršavanje nastavio na studijama za specijalizaciju iz oblasti poreskog savetovanja na Pravnom fakultetu.

Predsednik je grupacije računovodstvenih poslova Privredne komore Srbije i član upravnog odbora Udruženja poreskih savetnika Srbije. Predavač je iz oblasti primene poreskih propisa Poreske akademije UPSS i Centra za edukaciju PKS.

Nobelova nagrada za književnost Peteru Handkeu, kao zasluženo priznanje jednom od najznačajnih svetskih pisaca.

Njegovu posebnost sam prepoznao u odsustvu straha da bude na "drugoj strani", a kada je izjavio "Jugoslavija mi je nešto značila", shvatio sam da imamo i nešto zajedničko.

Lično, nikada nisam mogao da se opredelim za NAJ u kontekstu lošeg. Sve što je lose ili promašeno, zaslužuje da bude na prvom mestu. Svaku godinu u kojoj se hvalimo da imamo suficit u budžetu, a decu lečimo sms porukama, smatraću promašenom godinom.

Svaki uspešan učenik i student koga nije obeshrabrila atmosfera devalvacija znanja u našem društvu je nosilac ove "titule".

Kontinuirano ulaganje u infrastrukturne projekte jer je to preduslov za održiv ekonomski razvoj. Opredeljenje države da sprovede digitalnu transformaciju je veoma važno, jer nam može pomoći da napravimo jeftinu i efikasnu državnu upravu.

Zakon o poreklu imovine koji je tema već decenijama je samo "bacanje prašine u oči" javnosti. Mi imamo dobar zakonodavni okvir da se ispita poreklo imovine, i da se ona oporezuje. Činjenica da postoji "imovina bez porekla" koju je "zaobišlo" oporezivanje je slika našeg poreskog sistema i njegove "nemoći". Država nije nikada, ili je vrlo retko nemoćna, a ta naizgled nemoć, u stvari je prikrivena namera da se stvari ne reše. Decenijsko odlaganje rešavanja ovog problema i primena zakona kojima je ovo bilo moguće rešiti, suštinski je najveće "pranje novca", koje je "ozakonjeno".

Nedavno je objavljen spisak najvećih poreskih dužnika, ali nisam primetio da je objavljen spisak najboljih poreskih obveznika. Ima li šta logičnije, nego da se država zahvali onima koji poštuju propise i plaćaju porez. To je korak koji država nije napravila. Baveći se najgorima, zaboravlja najbolje, a to ima svoje posledice.

Prečesto se koristi pojam "reforme", a premalo se shvata da su temelj svake reforme, kao uostalom i bilo kojih promena, ljudi. Ne postoji državna politika koja je orjentisana na ljude kao najveći resurs na koji se može računati u budućnosti.

U poslovnom smislu očekujem da će država više pažnje posvetiti suštinskom dijaloga sa privredom i stručnjacima, lišenog svakog političkog konteksta.

Na ličnom planu svima bih poželeo manje "zanimljivu" godinu, i više vremena za mala zadovoljstva koja život znače.