Uskoro novi pravilnik o podsticajima za razvoj poljoprivrede u RS - Mlekari žele robotizaciju farmi
Komentari
Ilustracija (Foto: Patrik Jech/shutterstock.com)
U Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS kažu da će podsticaji pre svega biti usmereni u kapitalne investicije, ali da će u obzir uzeti i mišljenja predstavnika udruženja poljoprivrednih proizvođača. Aleksandar Macanović, portparol Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS, ističe da se ipak ne mogu uvažiti svi predlozi, jer bi to značilo da budžet mora biti dva do tri puta veći nego što jeste.
- Ono što je novina jeste to što će novi pravilnik biti donet već u januaru, a do sada je bila praksa da ga dobijamo tek krajem marta ili početkom aprila. Želimo da poljoprivrednici na vreme mogu planirati godinu i eventualno po potrebi preorijentisati svoju proizvodnju - kazao je on.
Istakao je da podsticaji ne treba da budu osnova poljoprivredne proizvodnje, već ono što i jesu - podsticaji za dalji i dodatni razvoj.
Vladimir Usorac, predsednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača - mlekara RS, istakao je da su tražili da se pravilnikom odredi da se oko milion EUR (dva miliona maraka) proslede u robotizaciju farmi.
- Za robotizaciju se prijavilo 13 farmi i jedna koja bi bila ogledna farma na koju bi mogla dolaziti i deca - rekao je Usorac.
Dodao je da nije u redu da se više novca daje za neorgansku poljoprivredu, nego za organsku.
- Na primer, za pšenicu se izdvaja 100.000 KM, a za organsku pšenicu 35.000 KM. Smatramo da organska i neorganska proizvodnja moraju biti makar ravnopravne - zaključio je Usorac.
Dragoja Dojčinović, predsednik Udruženja voćara RS, kazao je da su voćari uvek nezadovoljni visinom budžeta, ali i time što izgradnja hladnjača i boks-paleta nije svrstana u kapitalne investicije.
- Iako je budžet ove godine povećan, to je i dalje premalo za potrebe agrara. Donekle smo zadovoljni što je prošle godine bila makar redovna isplata podsticaja - rekao je Dojčinović.
Istakao je da su takođe nezadovoljni podrškom za podizanje novih zasada, jer je za jedan hektar sa kompletnom opremom potrebno oko 100.000 KM, a podsticaji su oko 3.000 KM po hektaru.
Prema njegovim rečima, upravo zbog loših podsticaja za podizanje zasada svake godine sve više voćara napušta proizvodnju.
- Proizvodnja koja je bila najprofitabilnija sada je postala nerentabilna. Veliki problem je i nezaštićeno tržište - objasnio je Dojčinović.
Dodao je da su resorsnom ministarstvu uputili i primedbu u vezi s visinom premije za proizvedeno i prodato voće.
- Želimo da premija bude fiksna. Navodno će sada premija biti do 20 feninga po kilogramu, ali mi nikada ne možemo dobiti toliko. Uglavnom dobijemo oko tri ili četiri feninga - kaže Dojčinović.
Stojan Marinković, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednih proizvođača RS, smatra da više novca treba preusmeriti u direktnu proizvodnju.
- Kada nema podrške za direktnu proizvodnju, onda nema ni konkretnih rezultata. Očekujemo da će novi saziv Saveta ministara BiH učiniti konkretne korake u pogledu zaštite domaće proizvodnje, jer u agrarnom budžetu nemamo dovoljno sredstava koja mogu da pokriju štete koje nam nanosi nekontrolisani uvoz - zaključio je Marinković.
Branko Mastalo, predsednik Udruženja povrtara RS, kazao je da od četiri miliona KM, koliko je povećan budžet, povrtari nisu dobili ništa.
- Podsticaji za prodato povrće su do sada bili 1,8 miliona KM, a mi smo na sastanku Upravnog odbora Udruženja tražili povećanje i smatramo da podsticaji treba da iznose tri miliona KM, jer će time doći i do povećanje proizvodnje - rekao je Mastalo.
Tagovi:
Ministarstvo poljoprivrede RS
Udruženja voćara RS
Aleksandar Macanović
Dragoja Dojčinović
podsticaji za poljoprivredu
robotizacija farmi
organska i neorganska proizvodnja
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.