Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Tihomir Stanić, glumac i producent - Nisam hteo u serije Siniše Pavića
Izvor: Politika
Nedelja, 22.11.2009.
13:42
Nedelja, 22.11.2009.
13:42
Komentari
(Tihomir Stanić)
On je do prošle godine bio samo pozorišni, a sad je i filmski glumac, a i producent. Tihomir Stanić, član ansambla Ateljea 212, ove dve nove glavne uloge, u okviru iste umetnosti, stekao je svojim filmom "Turneja".
Rođen je 17. novembra 1960. godine u selu Šeškovci, opština Laktaši, kod Banjaluke. Fakultet dramskih umetnosti završio je na Akademiji u Novom Sadu.
Dosad je odigrao više od dve stotine uloga u pozorištu, snimio desetine drama i TV serija. Šira publika ga posebno pamti po televizijskoj seriji "Kraj dinastije Obrenović" u kojoj ima ulogu kralja Aleksandra Obrenovića.
Bio je, jedno vreme, od svoje sedamnaeste godine, u braku sa Belgijankom Lilijan, a već sedamnaest godina živi sa Jelenom Mijović, dramskim piscem. Imaju dve kćerke: Milenu-Hanu (16) i Sofiju-Nađu Stanić (5).
Kad ste prvi put izašli na scenu?
Bilo je to 29. novembra 1963. godine, kad sam imao tri godine i desetak dana. Recitovao sam Ćopićevu "Herojevu majku". Bilo je to u selu Šeškovci. Tu je moj otac bio učitelj. Za Novu godinu sam otpevao "Veju, veju pahulje", a za 8. mart mi nisu dali da pijem „vino”, pa sam odbio da učestvujem u priredbi... Ali, otac mi je dozvolio da sa pet godina krenem u školu.
A kako je bilo kasnije?
Posredno su mi stizale poruka da određeni ljudi imaju ulogu za mene, uz uslov da ne pijem. Takvima sam otporučio da ja sa njima nikad, trezan, ne bih radio... Sad već dugo ne pijem, ali uglavnom radim sa onim ljudima koji su samnom hteli da rade i dok sam pio. I uglavnom imam prijateljske odnose sa ljudima koji su dugo nepomućeni. Posebno sam zahvalan Dejanu Mijaču koji me primio na novosadsku Akademiju.
Kako ste se odužili ocu za prvu ulogu?
Majka Grana je živa, a otac Nedeljko je preminuo pre dvadesetak godina, ali "uveo" sam ga na scenu. U Beogradskom dramskom pozorištu igram svog oca u liku Anđelka, u predstavi Gorana Markovića "Falsifikator". A snimićemo i film o tome i to baš u Šeškovcima.
Zašto je Nedeljko bio Falsifikator?
Zato što je, kao direktor škole, kao čovekoljubac, delio svedočanstva osnovne škole ljudima da im pomogne da se zaposle, Podelio je hiljadu sedamsto svedočanstava! I zbog toga je bio u zatvoru, u Zenici, dva puta po devet meseci. I to mu je uništilo život. Za tu ulogu sam dobio novčanu nagradu. Te pare sam dao majci da ide na more. Rekao sam joj: "Majko, ove pare ti šalje Nedeljko"...
Kako je majka prihvatila "očev poklon"?
Baš onako kako sam joj rekao. Bili su jako okrenuti jedno drugom. Imali su mene i dvojicu mlađih sinova, a otac je, iz prvog braka, imao još dvojicu sinova. Svi smo mi bili i ostali jedna velika poštena porodica. Evo, sad snimam film "Neprijatelj" na Kozari. I pošto kasnimo sa nekim plaćanjima ljudi nam kažu: "Da, da, znamo da ćete platiti. Čuli smo za vašu porodicu, posebno za majku Granu koja je bila trgovac u Bosanskoj Dubici"...
Koliko ste se davali sportu?
Otac i jedan brat bili su zvezdaši, a nas četvorica i majka partizanovci. A moj sport je, najčešće, bio vožnja biciklom od sela do Laktaša, zbog škole, devojaka, igranki, ali i, svaki dan, zbog novina, zbog "Politike". Nismo mogli bez vesti iz Srbije. Autobus je tim putem prolazio samo jedanput dnevno.
A u kom sportu ste bili aktivni?
Plivanje mi je često bilo prva obaveza. Kupali smo se već od aprila. Odrastao sam na dve reke: u Dubici, na Uni, i u Šeškovcima, na Vrbasu, a tu je i Sava. Plivali smo uzduž i popreko, pa i do Hrvatske.
Koje tragove ostavljate posle filmova?
Ostavljamo sve što napravimo, a može da se koristi. Evo sad, posle ovog filma na Kozari, ostaće put od hotela "Monument" do vrha planine. A za potrebe "Falsifikatora" napravićemo neku vrstu filmskog studija koji će ostati u Šeškovcima.
Ko su vam bili zvezde vodilje?
To su mi bili, pa i ostali Petar Kralj i Đuza Stoiljković. A drugovao sam sa Stevom Žigonom i Ljubom Tadićem. Zorana Radmilovića sam upoznao, ali se nismo družili. U Atelje 212 sam došao neposredno posle Zoranove smrti. I, kad sam želeo da nerviram moje vršnjake, kazao sam im da sam tu došao da zamenim Zorana, jer oni to nisu mogli.
Zašto niste direktor Ateljea 212?
Jesam konkurisao, a izabran je Kokan Mladenović. Ali, to što sam učinio je ono što, po nekad, činimo protiv sebe. I zato ne mogu reči da sam zbog toga nesrećan. Naprotiv, imao sam sreću što nisam izabran. Ostao sam samo glumac, a to me veseli. To pozorište je moja kuća. Tu igram u pet, šest predstava u sezoni.
A šta ste bili u Banjaluci?
Bio sam umetnički direktor. Pomagao sam i pomažem mladim glumcima. I zato sam tu dovodio Peru Kralja, Đuzu Stoiljkovića, Svetlanu Bojković, Mišu Janketića... da igraju zajedno sa tom "mojom decom". Za mlade je jako je bitno da na sceni budu sa zvezdama glume. I u filmu "Neprijatelj" ima mnogo glumaca iz Republike Srpske.
Da li se družite sa Dodikom?
Poznajem Milorada Dodika, predsednika Vlade Republike Srpske, i Borisa Tadića, predsednika Srbije. Po svemu o čemu pričamo, njih dvojica mi ulivaju poverenje. Svakom poslu prilaze otvorenog srca. Oni mi pružaju nadu da će naš narod krenuti nekim lepšim putevima.
Šta ste radili sem glume?
Jednom prilikom sam glumio molera. Pomogao sam bratu u Engleskoj da okreči jedan stan. Po prethodnom dogovoru brata i vlasnika stana cena krečenja je trebalo da bude devet stotina funti. A kad je vlasnik, jedan naš iseljenik, došao da vidi šta radimo brat mu je, da bi se pohvalio, rekao da sam glumac. I vlasnik stana nam je, pri isplati, smanjio cenu na šest stotina funti. Njegovo objašnjenje je bilo: niste profesionalci...
Da li se nekad preispitujete?
Nikad. Sve što radim činim zdušno, do krajnjih granica svog znanja i svog bića. Na ovu temu sam, ovih dana, čuo kako je pokojni patrijarh Pavle o tome govori. Rekao je: "Bog od nas ne očekuje više nego što možemo, ali ni manje nego što možemo".
Šta nikad niste hteli?
Nikad nisam hteo da igram u serijama Siniše Pavića. Iako se tu moglo lagodno živeti. Nisam i, verovatno, nikad neću. To mi se nije dopadalo. Verovao sam da je to politički projekat koji prikazuje ljude lošijim nego što jesu, da bi se opravdalo postojanje sistema. A ja sam uvek verovao u ljude, a ne u sistem.
Šta planirate da radite?
Plan je da 28. novembra 2011. okupim prvu klapu za snimanje filma o Jasenovcu. Okosnica priče je spasavanje dvanaest hiljada dece iz tog logora smrti! Radni naslov filma će biti "Deca bez imena". Akter tog događaja bila je Austrijanka Dijana Budisavljević, udata za doktora Julija Budisavljevića. Ceo scenario je zasnovan na istorijskim činjenicama.
Šta je vaš najveći uspeh?
Mislim da su uspesi kad čovek pobedi lične slabosti i to ga odvede do nekih pozitivnih dela. Za mene je najveći uspeh što sam 1. aprila 2002. godine prestao da pijem alkohol. Ova odluka je uzrokovala mnogo toga dobrog što sam od tada postigao. Ona me lično hrabri i u bezizlaznim situacijama.
Koju reč posebno poštujete?
Brbljiv sam čovek. I reklo bi se, na prvi pogled, da se olako odnosim prema rečima, ali ja znam da "u početku beše reč. I reč beše u Boga. I Bog beše reč". Znači reč je reč koju najviše poštujem.
Da li vraćate uvredu, poniženje, dobrotu..?
Trudim se da sve to vratim. Ipak, iskustvo mi govori da čovek ne mora čak ni da vrati zlo. Dovoljno je da bude svedok kako se zlo samo vrati onome ko ga čini. Verujem u stav „čini dobro i dobru se nadaj”
Koje su prednosti braka bez "papira"?
Naše prednosti su što smo Jelena i ja još devojka i momak. I tako već sedamnaest godina. To je lep odnos. A mane su samo što imamo muka pri prelasku granice sa decom. Ali, možda ćemo, jednog dana, otići i do matičara...
Kako doživljavate glumice?
Kao sestre. Retko sam kad imao erotski odnosa sa njima. One se mnogo muče. I sa nama, kabadahijama. I, što je najgore, sa ulogama. Malo ima dobrih ženskih uloga.
Da li ste zaljubljive prirode?
Jesam, ali na svoj način. Volim da se ona zaljubi u mene, pa da ja, potom, zatvorim taj ljubavni krug.
Da li je zov žene obaveza za muškarca?
Nije uvek. Ima dosta nasrtljivih muškaraca. Ali, ako su njih dvoje negde sami...
(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 22.11.2009.)
On je do prošle godine bio samo pozorišni, a sad je i filmski glumac, a i producent. Tihomir Stanić, član ansambla Ateljea 212, ove dve nove glavne uloge, u okviru iste umetnosti, stekao je svojim filmom "Turneja".
Rođen je 17. novembra 1960. godine u selu Šeškovci, opština Laktaši, kod Banjaluke. Fakultet dramskih umetnosti završio je na Akademiji u Novom Sadu.
Dosad je odigrao više od dve stotine uloga u pozorištu, snimio desetine drama i TV serija. Šira publika ga posebno pamti po televizijskoj seriji "Kraj dinastije Obrenović" u kojoj ima ulogu kralja Aleksandra Obrenovića.
Bio je, jedno vreme, od svoje sedamnaeste godine, u braku sa Belgijankom Lilijan, a već sedamnaest godina živi sa Jelenom Mijović, dramskim piscem. Imaju dve kćerke: Milenu-Hanu (16) i Sofiju-Nađu Stanić (5).
Kad ste prvi put izašli na scenu?
Bilo je to 29. novembra 1963. godine, kad sam imao tri godine i desetak dana. Recitovao sam Ćopićevu "Herojevu majku". Bilo je to u selu Šeškovci. Tu je moj otac bio učitelj. Za Novu godinu sam otpevao "Veju, veju pahulje", a za 8. mart mi nisu dali da pijem „vino”, pa sam odbio da učestvujem u priredbi... Ali, otac mi je dozvolio da sa pet godina krenem u školu.
A kako je bilo kasnije?
Posredno su mi stizale poruka da određeni ljudi imaju ulogu za mene, uz uslov da ne pijem. Takvima sam otporučio da ja sa njima nikad, trezan, ne bih radio... Sad već dugo ne pijem, ali uglavnom radim sa onim ljudima koji su samnom hteli da rade i dok sam pio. I uglavnom imam prijateljske odnose sa ljudima koji su dugo nepomućeni. Posebno sam zahvalan Dejanu Mijaču koji me primio na novosadsku Akademiju.
Kako ste se odužili ocu za prvu ulogu?
Majka Grana je živa, a otac Nedeljko je preminuo pre dvadesetak godina, ali "uveo" sam ga na scenu. U Beogradskom dramskom pozorištu igram svog oca u liku Anđelka, u predstavi Gorana Markovića "Falsifikator". A snimićemo i film o tome i to baš u Šeškovcima.
Zašto je Nedeljko bio Falsifikator?
Zato što je, kao direktor škole, kao čovekoljubac, delio svedočanstva osnovne škole ljudima da im pomogne da se zaposle, Podelio je hiljadu sedamsto svedočanstava! I zbog toga je bio u zatvoru, u Zenici, dva puta po devet meseci. I to mu je uništilo život. Za tu ulogu sam dobio novčanu nagradu. Te pare sam dao majci da ide na more. Rekao sam joj: "Majko, ove pare ti šalje Nedeljko"...
Kako je majka prihvatila "očev poklon"?
Baš onako kako sam joj rekao. Bili su jako okrenuti jedno drugom. Imali su mene i dvojicu mlađih sinova, a otac je, iz prvog braka, imao još dvojicu sinova. Svi smo mi bili i ostali jedna velika poštena porodica. Evo, sad snimam film "Neprijatelj" na Kozari. I pošto kasnimo sa nekim plaćanjima ljudi nam kažu: "Da, da, znamo da ćete platiti. Čuli smo za vašu porodicu, posebno za majku Granu koja je bila trgovac u Bosanskoj Dubici"...
Koliko ste se davali sportu?
Otac i jedan brat bili su zvezdaši, a nas četvorica i majka partizanovci. A moj sport je, najčešće, bio vožnja biciklom od sela do Laktaša, zbog škole, devojaka, igranki, ali i, svaki dan, zbog novina, zbog "Politike". Nismo mogli bez vesti iz Srbije. Autobus je tim putem prolazio samo jedanput dnevno.
A u kom sportu ste bili aktivni?
Plivanje mi je često bilo prva obaveza. Kupali smo se već od aprila. Odrastao sam na dve reke: u Dubici, na Uni, i u Šeškovcima, na Vrbasu, a tu je i Sava. Plivali smo uzduž i popreko, pa i do Hrvatske.
Koje tragove ostavljate posle filmova?
Ostavljamo sve što napravimo, a može da se koristi. Evo sad, posle ovog filma na Kozari, ostaće put od hotela "Monument" do vrha planine. A za potrebe "Falsifikatora" napravićemo neku vrstu filmskog studija koji će ostati u Šeškovcima.
Ko su vam bili zvezde vodilje?
To su mi bili, pa i ostali Petar Kralj i Đuza Stoiljković. A drugovao sam sa Stevom Žigonom i Ljubom Tadićem. Zorana Radmilovića sam upoznao, ali se nismo družili. U Atelje 212 sam došao neposredno posle Zoranove smrti. I, kad sam želeo da nerviram moje vršnjake, kazao sam im da sam tu došao da zamenim Zorana, jer oni to nisu mogli.
Zašto niste direktor Ateljea 212?
Jesam konkurisao, a izabran je Kokan Mladenović. Ali, to što sam učinio je ono što, po nekad, činimo protiv sebe. I zato ne mogu reči da sam zbog toga nesrećan. Naprotiv, imao sam sreću što nisam izabran. Ostao sam samo glumac, a to me veseli. To pozorište je moja kuća. Tu igram u pet, šest predstava u sezoni.
A šta ste bili u Banjaluci?
Bio sam umetnički direktor. Pomagao sam i pomažem mladim glumcima. I zato sam tu dovodio Peru Kralja, Đuzu Stoiljkovića, Svetlanu Bojković, Mišu Janketića... da igraju zajedno sa tom "mojom decom". Za mlade je jako je bitno da na sceni budu sa zvezdama glume. I u filmu "Neprijatelj" ima mnogo glumaca iz Republike Srpske.
Da li se družite sa Dodikom?
Poznajem Milorada Dodika, predsednika Vlade Republike Srpske, i Borisa Tadića, predsednika Srbije. Po svemu o čemu pričamo, njih dvojica mi ulivaju poverenje. Svakom poslu prilaze otvorenog srca. Oni mi pružaju nadu da će naš narod krenuti nekim lepšim putevima.
Šta ste radili sem glume?
Jednom prilikom sam glumio molera. Pomogao sam bratu u Engleskoj da okreči jedan stan. Po prethodnom dogovoru brata i vlasnika stana cena krečenja je trebalo da bude devet stotina funti. A kad je vlasnik, jedan naš iseljenik, došao da vidi šta radimo brat mu je, da bi se pohvalio, rekao da sam glumac. I vlasnik stana nam je, pri isplati, smanjio cenu na šest stotina funti. Njegovo objašnjenje je bilo: niste profesionalci...
Da li se nekad preispitujete?
Nikad. Sve što radim činim zdušno, do krajnjih granica svog znanja i svog bića. Na ovu temu sam, ovih dana, čuo kako je pokojni patrijarh Pavle o tome govori. Rekao je: "Bog od nas ne očekuje više nego što možemo, ali ni manje nego što možemo".
Šta nikad niste hteli?
Nikad nisam hteo da igram u serijama Siniše Pavića. Iako se tu moglo lagodno živeti. Nisam i, verovatno, nikad neću. To mi se nije dopadalo. Verovao sam da je to politički projekat koji prikazuje ljude lošijim nego što jesu, da bi se opravdalo postojanje sistema. A ja sam uvek verovao u ljude, a ne u sistem.
Šta planirate da radite?
Plan je da 28. novembra 2011. okupim prvu klapu za snimanje filma o Jasenovcu. Okosnica priče je spasavanje dvanaest hiljada dece iz tog logora smrti! Radni naslov filma će biti "Deca bez imena". Akter tog događaja bila je Austrijanka Dijana Budisavljević, udata za doktora Julija Budisavljevića. Ceo scenario je zasnovan na istorijskim činjenicama.
Šta je vaš najveći uspeh?
Mislim da su uspesi kad čovek pobedi lične slabosti i to ga odvede do nekih pozitivnih dela. Za mene je najveći uspeh što sam 1. aprila 2002. godine prestao da pijem alkohol. Ova odluka je uzrokovala mnogo toga dobrog što sam od tada postigao. Ona me lično hrabri i u bezizlaznim situacijama.
Koju reč posebno poštujete?
Brbljiv sam čovek. I reklo bi se, na prvi pogled, da se olako odnosim prema rečima, ali ja znam da "u početku beše reč. I reč beše u Boga. I Bog beše reč". Znači reč je reč koju najviše poštujem.
Da li vraćate uvredu, poniženje, dobrotu..?
Trudim se da sve to vratim. Ipak, iskustvo mi govori da čovek ne mora čak ni da vrati zlo. Dovoljno je da bude svedok kako se zlo samo vrati onome ko ga čini. Verujem u stav „čini dobro i dobru se nadaj”
Koje su prednosti braka bez "papira"?
Naše prednosti su što smo Jelena i ja još devojka i momak. I tako već sedamnaest godina. To je lep odnos. A mane su samo što imamo muka pri prelasku granice sa decom. Ali, možda ćemo, jednog dana, otići i do matičara...
Kako doživljavate glumice?
Kao sestre. Retko sam kad imao erotski odnosa sa njima. One se mnogo muče. I sa nama, kabadahijama. I, što je najgore, sa ulogama. Malo ima dobrih ženskih uloga.
Da li ste zaljubljive prirode?
Jesam, ali na svoj način. Volim da se ona zaljubi u mene, pa da ja, potom, zatvorim taj ljubavni krug.
Da li je zov žene obaveza za muškarca?
Nije uvek. Ima dosta nasrtljivih muškaraca. Ali, ako su njih dvoje negde sami...
(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 22.11.2009.)
Tagovi:
Tihomir Stanić
film Turneja
Šeškovci
Laktaši
Kraj dinastije Obrenović
Jelena Mijović
Milena Hana Stanić
Sofija Nađa Stanić
Herojeva majka
Branko Ćopić
Dejan Mijač
Goran Marković
Falsifikator
film Neprijatelj
Kozara
Dubica
Una
Sava
hotel Monument
Petar Kralj
Đuza Stoiljković
Steva Žigon
Ljubomir Tadić
Zoran Radmilović
Kokan Mladenović
Svetlana Bojković
Miša Janketić
Milorad Doik
Boris Tadić
Siniša Pavić
Deca bez imena
Julij Budisavljević
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.