Plan razvoja saobraćaja u Crnoj Gori - Prioritet i obilaznica oko Budve

Saobraćaj u Crnoj Gori do 2035. razvijaće se u skladu sa strategijom koja je usvojena prošlog juna, navodi se u analizi mikroekonomskih kretanja i strukturnih reformi koju je Vlada usvojila krajem prošle godine.

Njene ključne smenice treba da trasiraju razvoj sektora u skladu s potrebama države i u saglasnosti sa smernicama Transevropske transportne mreže TEN-T i EU.

Cilj je, dodaje se, unapređenje ekonomske efikasnosti, sigurnosti, povezanosti i ekološke održivosti saobraćajnog sistema zemlje, kao i usaglašavanje sa nacionalnim i politikama EU.

Kako bi oni bili adekvatno realizovani, Evropska komisija pomaže razvoj transportne mreže.

Sa druge strane, Vlada je još krajem 2015. godine napravila prvu listu prioritetnih infrastrukturnih projekata, na kojoj su se našla dva ključna projekta Jadransko-jonski auto-put duž crnogorskog primorja koji predstavlja deo Mediteranskog koridora, te auto-put Bar-Boljare kao deo proširenja koridora Bliski istok-Istočni Mediteran.

U okviru Jadransko-jonskog auto-puta, odnosno brze saobraćajnice duž Crnogorskog primorja, prioritet je izgradnja obilaznice oko Budve.

Investicioni okvir za Zapadni Balkan IFWB dao je 4,6 mil EUR za idejni projekat celokupne obilaznice duge 30 kilometara, te glavnog projekta i tenderske dokumentacije za prioritetnu komponentu od oko 13 kilometara.

Iz Vlade podsećaju da je do sada obezbeđeno i 42,1 mil EUR namenjenih kofinansiranju izgradnje prioritetne komponente.


Auto-put Bar-Boljare

- Nastavljaju se aktivnosti na izgradnji prioritetne deonice Smokovac-Uvač-Mateševo auto-puta Bar-Boljare. Vlada je sa izvođačem radova, kompanijom China Road and Bridge Corporation (CRBC), zaključila tri priloga ugovora za izvođenje naknadnih radova. Definisan je i novi rok za završetak radova, 30. septembar 2020. godine. U tom periodu će se izgraditi svi objekti neophodni za punu funkcionalnost ove deonice - navodi se u Vladinom dokumentu.

Takođe se precizira da su potpisani posebni dodaci ugovora koji se odnose na izgradnju prve faze petlje Smokovac vredne 30,5 mil EUR, sistema za vodosnabdevanje od 14,2 miliona, kao i trajnog napajanja električnom energijom na otvorenoj trasi i mostu Moračica od 4,8 mil EUR.

Ovih 49,5 mil EUR, dodaje se, deo je okvirne sume od 10% ugovorene cene namenjene naknadnim i nepredvidivim radovima.

- Zaključno sa radovima izvedenim u oktobru 2019, od ugovorene vrednosti za glavne radove plaćeno je 161.915.471 EUR na ime avansa i 476.634.928 EUR za stvarno izvedene radove. Za naknadne radove isplaćeno je 11.318.343 EUR na ime avansa i 5.769.708 EUR za stvarno izvedene radove. U toku je izrada idejnih projekata sa elaboratima za deonice Mateševo-Andrijevica i Smokovac-Tološi-Farmaci, za šta su od IFWB 2017. obezbeđena bespovratna sredstva od 5,49 mil EUR i 1,3 mil EUR za pripremu nove sveobuhvatne Studije opravdanosti za čitav auto-put Bar-Boljare, uključujući kost-benefit analizu - dodaje se u izveštaju.

To znači da su ukupna sredstva namenjena radovima i novim elaboratima za auto-put do sada iznosila 662,43 mil EUR.

Podseća se i da je namera države da ostale deonice auto-puta Bar-Boljare i Jadransko-jonski auto-put duž Crnogorskog primorja realizuje kroz privatno-javno partnerstvo.


Železnica i vazdušni saobraćaj

Za izgradnju, održavanje, rekonstrukciju i modernizaciju železničke infrastrukture prošle godine je predviđeno 22.546.644 EUR. Ovaj segment transporta dobio je iz budžeta i subvencije vredne 9,35 mil EUR.

Nakon plaćanja rata za kredite Željezničke infrastrukture i Željezničkog prevoza, Željezničkom prevozu je za plaćanje zaostalih obaveza i održavanje uplaćeno još 578.676 EUR.

Kad je u pitanju revitalizacija železničke mreže, najviše su korišćena bespovratna sredstva podrške EU, za prošlu godinu procenjena na 14 mil EUR.

Od tog iznosa, oko 10 mil EUR odnosi se na generalni remont gornjeg stroja na deonici Kos-Trebješica, sanaciju šest kosina na barskoj pruzi, pet prednapregnutih betonskih mostova, 24 prioritetna betonska mosta, tunela, više kosina na nikšićkoj pruzi i početak 19 prioritetnih betonskih mostova.

Preostala 4 mil EUR namenjena su izradi projektne dokumentacije. Za investicije je, kao i prethodnih godina, i 2019. određeno 13 mil EUR, što je već obezbeđeno kao deo četvorogodišnjeg paketa.

Već je poznato da je počela procedura davanja u zakup Aerodroma Crne Gore, a iz Vlade ističu da će ovim ovom koncesijom "biti unapređeni tehnički, prostorni i bezbednosni kapaciteti na aerodromima i stvoreni uslovi za podizanje nivoa usluga", s akcentom na potrebama turističke privrede.

- Po javnom pozivu za podnošenje prijava za pretkvalifikaciju za dodelu koncesije, pristiglo je sedam prijava potencijalnih ponuđača: konzorcijuma Cengiz & Copenhagen Airports Turska i Danska, Incheon International Airport Corporation Južna Koreja, GMR Indija, konzorcijum Groupe ADP TAV, Francuska Turska, Corporacion America Airports Luksemburg, Limak Holding – Turska i konzorcijum DAA International-Bouygues Batiment International-Marguerite-TIIC Irska, Francuska i Luksemburg - navodi se u dokumentu.

Kao posebno značajne, navode se predložene izmene i dopune Zakona o vazdušnom saobraćaju, kojim se preciznije definišu pravila za operatore aerodroma i vazduhoplova kad je u pitanju slobodno formiranje cene prevoza.

Konačno, tu je i Zakon o ulaganju u konsolidaciju i razvoj Društva za transport putnika i robe u vazdušnom saobraćaju Montenegro Airlines A.D. Podgorica, usvojen na sednici Skupštine održanoj 27. decembra. Njime se osigurava likvidnost, održivost i stabilnost nacionalnog avio-prevoznika, kao preduzeća od posebnog značaja za državu" sa, navodno, dalekosežnim i širokim posledicama po mnoge privredne grane.

- Zakonom se predviđa dokapitalizacija kompanije ulaganjem 155 mil EUR u narednih šest godina. Sredstva su namenjena za pokrivanje dospelih obaveza Montenegro Airlinesa prema poveriocima i investicije u razvoj. U ovu sumu je uračunato i izdvajanje do 50 mil EUR za kupovinu novih vazduhoplova - pojašnjeno je u dokumentu koji tretira godišnje stanje i planove razvoja transporta u Crnoj Gori.

Cengiz and Copenhagen Airports Turska i Danska

Incheon International Airport Corporation Južna Koreja

GMR Indija

konzorcijum Groupe ADP TAV Francuska Turska

Corporacion America Airports Luksemburg

Limak Holding Turska

konzorcijum DAA International Bouygues Batiment International Marguerite TIIC

autoput Bar Boljare

obilaznica oko Budve

deonica Smokovac Uvač Mateševo

petlja Smokovac

deonica Mateševo Andrijevica

deonica Smokovac Tološi Farmaci

železnica

željeznička infrastruktura

vazdušni saobraćaj

ulaganje u vazdušni saobraćaj

Zakon o vazdušnom saobraćaju