Vladan Živanović, direktor "Microsoft" kancelarije u Srbiji - Softverska Srbija

(Vladan Živanović)

U srpskom ogranku "Microsoft" kompanije ne kriju zadovoljstvo: deveta zaredom "Sinergija", najveća informatička svetkovina na Balkanu, ispunila je sva očekivanja, iako joj nekoliko dana uoči otvaranja pretilo odlaganje zbog novog gripa. Vladan Živanović, gotovo godinu dana prvi čovek, iskreno je obradovan velikim odazivom učesnika – više od 2.000 iz zemlje i inostranstva. A još više iskazanim zanimanjem za novi operativni sistem "vindouz 7" (Windows 7) koji će, kako upućeni predviđaju, sredinom 2010. snažno pokrenuti informatičku industriju u svetu.

Ima li izgleda da se Srbija preobrazi u zemlju softvera, ako je samo u kompaniji "Microsoft" uposleno više od 300 stručnjaka poreklom iz ovih krajeva?

Mi duboko u to verujemo. Naša zemlja je prethodnih decenija bila izvor vrsnih stručnjaka, a jedan deo ih se poslovno dokazao u "Microsoft". S obzirom da sadašnja kancelarija u Beogradu, računajući Razvojni centar, broji stotinak ljudi, verujem da je jasna poruka da Srbija ima sjajnu perspektiku u ovoj oblasti.

Kako se svaki "Microsoft" zarađeni dolar višestruko oplodi u rukama korisnika? U čemu je tajne te matematičke alhemije?

"Microsoft" svoj poslovni model zasniva na snažnoj partnerskoj mreži. To praktično znači da primenom našeg softvera korisnici imaju višestruku mogućnost da svoje znanje i sposobnosti naplate na zadovoljavajući način.

U šta je informatički div iz Redmonda uložio 30 mil USD kod nas? Navedite ključne razloge koji su uplivisali na takvo opredeljenje?

Iskren da budem, ne znam da li smo ikad sabrali koliko je uloženo do sada. U kancelariji je zaposleno oko 100 ljudi koji godišnje sarađuju s više od 500 partnerskih kompanija, a i našim korisnicima, od pojedinaca do najvećih kompanija. Jedan deo vezan je za projekte koje ima Razvojni centar sa centralom u Redmondu. Mi svake godine u Srbiji za sve to potrošimo iznad sedam miliona dolara. Kada uzmemo u obzir rezultate, verujem da smo znatno doprineli da informatička delatnost bude ovde više cenjena. Još je dugačak put pred nama do zrelog tržišta i mi strprljivo na tome radimo. "Microsoft" to čini na svim tržištima, uvažavajući, svakako, posebnosti Srbije.

Šta je presudilo da najveća softverska kompanija u svetu baš u Srbiji – posle Engleske, Indije i Kine – osnuje svoj istraživački centar? Kakva se pamet, pretočena u tehnološka dostignuća, može u Beogradu poroditi?

Razvojni centar Srbija (Microsoft Development Center Serbia) osnovan je zahvaljujući, isključivo, sposobnostima naših ljudi u "Microsoft", prvenstveno dr Bodina Dreševića, vrhunskog naučnika, koji je odlučio da se, bar privremeno, vrati u domovinu verujući u veštine i znanja ovdašnjih ljudi, i mog prethodnika, Dejana Cvetkovića, koji je ubedio ključne ljude u Redmondu da je to odličan potez za kompaniju. Posle toga smo upornim radom i sjanim rezultatima i nastavili da rastemo.

Hoće li ovaj rasadnik novog znanja i umenja opstati i ostati u Beogradu, imajući u vidu smanjivanje broja zaposlenih svuda u svetu?

I pored izazova ekonomske krize, on je preživeo. Doduše, Bodin Drešević je dobio novi i, prihvativši ga, odlučio da se vrati u SAD, ali njegov naslednik, Dragan Tomić, vrstan stručnjak, nastavlja istim putem. Deo naših kolega, vrhunskih znalaca, odlučio je da s Bodinom Dreševićem prihvati ponudu i otisne se preko Atlantika. Sama ta činjenica, u doba krize, govori koliko vrede domaći stručnjaci.

Koje biste korake preduzeli da se od prodaje domaćih programa zarađuje u svetu? Izvozite li nešto iz Srbije?

Ima ih nekoliko koje mogu predložiti. Jedan je da se više, na različite načine, podstiče informatičko-komunikacioni deo privrede. Moguće je smanjiti poreske stope, investirati iz državnih izvora uporedo s proizvođačima, stvoriti povlašćenu klimu za domaće kompanije u domaćim poduhvatima, obezbediti im marketing kada se probijaju na druga tržišta.

Što se tiče "Microsoft", mi ništa ne izvozimo, ali naš Razvojni centar pravi delove proizvoda koji se kasnije prodaju u celom svetu. I naravno, veoma smo ponosni na saradnju s našim partnerskim, domaćim kompanijama, koje postaju predvodnici u regionu i izvoznici znanja u razne zemlje.

Ima li kod nas dovoljno obrazovanih i obučenih ljudi za ovaj nadaleko traženi posao?

Izvesno je da ima. Sećam se da je na prvom konkursu za potrebe Razvojnog centra, od ukupnog broja provereno 400 prijavljenih, a bilo je samo deset upražnjenih mesta. Sve su to bili vrhunski kandidati, sa odličnim znanjem, i ja verujem da je najveći deo sada u domaćim kompanijama. Ali moramo da vodimo računa da više ne izvozimo stručnjake, već da pokušamo da vratimo one koji su u proteklih nekoliko decenija napustili zemlju jer nisu imali drugu mogućnost. Mnogo mojih prijatelja živi u inostranstvu i ja verujem u budućnost kada će se oni vratiti ovde, ovaj put kao investitori.

Čime ste zadužili "Microsoft" da preuzmete rukovodeći položaj u jednoj zemlji?

"Microsoft" je kompanija u kojoj se mnogo vodi računa o usavršavanju i napredovanju ljudi. Pretpostavljam da je moj put dobar primer. Verovatno su rezultati koje sam imao kao direktor sektora za saradnju sa velikim korisnicima bili važni, a još važnija sposobnost dobrog odabira ljudi, odličan timski rad i podsticanje talenata. Nadam se da sam taj duh preneona novo radno mesto.

Kada biste, makar na kratko, seli u stolicu ministarke za telekomunikacije i informatičko društvo, čemu biste se najviše posvetili?

Moja oblast je samo jedan deo njenih briga. Želim je da nastavimo da unapređujemo informatičko obrazovanje, uz snažan razvoj domaćih kompanija i, naravno, potpunu zaštitu intelektualne svojine. Bez dosledne primene zakona o zaštiti intelektualne svojine nema daljeg napretka. Od novca koji se izgubi zbog piraterije moglo bi da se izgradi nekoliko bolnica ili škola ili potpuno zanove svi kompjuteri u državnim organima, bolnicama, školama.

Osluškuju li ovdašnji političari i parlamentarci glas poslovnih ljudi, što je neizbežno u tržišnoj ekonomiji? Imate li priliku da – kadgod je neophodno – nazovete premijera ili odgovarajućeg ministra?

Svako treba da se bavi svojim poslom. Ponekad mi se čini da nema sluha, a kada vidim koliko smo zajedno postigli, mogu da budem zadovoljan. Meni najviše nedostaje više razumevanja, kao da su prethodne decenije ostavile previše lošeg iskustava, pa je poverenje spalo na niske grane. Nemam prilike da nazovem ni premijera, ni ministre, a ni naviku da to činim. Računam da naši partneri to mogu i da se vidi koliko mi, srbijanski "Microsoft", možemo biti dobri ambasadori u svetu.