Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a - Ne tražimo ništa od vlade

(Kiril Kravčenko)

"Gazpromneft" neće da postavlja dodatne zahteve pred Vladu Srbije zbog prošlogodišnjeg gubitka Naftne industrije Srbije od osam milijardi dinara - ističe u razgovoru za "Novosti" Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS, posle usvajanja negativnog poslovanja kompanije u 2008. godini. On ukazuje da je rešenje tog pitanja tog pitanja u konstruktivnoj budućoj saradnji.

Da li je moguća promena ugovora ili umanjenje cene od 400 mil EUR, koliko je plaćeno za 51% NIS?

- Ne, nećemo preispitivati odluku o kupovini većinskog dela akcija, kao ni cenu po kojoj su akcije kupljene, a neće biti ni promene u raspodeli akcija među akcionarima.

Kako ćete rešiti nadoknadu "minusa"?

- Iako po sporazumu "Gazpromneft" ima mogućnost da traži kompenzaciju, akcionari su se dogovorili da je najispravnije rešenje preduzimanje svih nephodnih mera za povećanje trenutne i buduće operativne efikasnosti NIS.

Na koji način ćete to sprovesti?

- Sa Vladom Srbije od letos pozitivno rešavamo sve stvari i to je skup mera od smanjenja kreditorskih dugovanja, dugova državnih preduzeća, pa sve do kontrole kvaliteta naftnih derivata koji se uvoze. Glavna zabrinutost nije za ono što se desilo, više nas brine neregulisana situacija sa imovinom.

U čemu je problem sa imovinom?

- Danas je registrovano samo dva odsto imovine i nadamo se da ćemo do kraja godine uspeti da registrujemo ostatak.

Ko nije uradio svoj deo posla?

- U većini državnih firmi registracija imovine nije toliko važna, ali za privatne kompanije zakon je oštriji. Važno je da u kratkom roku registrujemo imovinu da se ne bi smanjio osnivački kapital do trenutka kada se pojave mali akcionari. To je zajednički rad i očekujemo da će odgovorni državni organi biti u njemu aktivni kao i mi.

Kako se sada vodi imovina NIS?

- U vlasništvu Srbije je 55% imovine, koja treba samo da se preregistruje, ali ima i nerešenog dela. U prvom delu je nesporna imovina, gde samo ne postoje dokumenti o uvođenju ili dozvole. Manji deo je imovina koja je nastala deljenjem sa "Transnaftom" i "Srbijagasom", a koja postoji i u našim i u njihovim knjigama.

Objavili ste dobit od 3,2 milijarde za treći kvartal ove godine. Ima li šanse da NIS posluje pozitivno na kraju 2009. godine?

- Za devet meseci smanjili smo troškove, uspostavili proizvodnju evro dizela, povećali proizvodnju bezolovnih benzina i eksploataciju nafte i gasa, smanjili rezerve, dugove i završili promenu kreditnog portfelja bankarskih dugovanja. Kao što smo i obećali na početku, tokom našeg upravljanja poslovanje će biti pozitivno, ali zbog dugova u prva dva meseca 2009, rezultat će biti manji gubitak na kraju godine. A bilo je i troškova za dobrovoljni odlazak radnika.

Koliko je to koštalo?

- Otišlo je 1.057 ljudi, i to je koštalo 2,7 milijardi dinara. Prosečan staž za odlazak je bio oko 36 godina, a uslov 750 EUR po godini staža je više nego udoban za srpske i istočnoevropske uslove. Ali, to je jednokratan trošak, koji će dati efekat ubuduće.

Najavljuje se i drugi krug dobrovoljnog odlaska...

- To je samo nastavak programa u kojem smo procenili da iz NIS može da ode 2.000 radnika. Biće to druga faza u kojoj je predviđeno spajanje dve prodajne mreže "Jugopetrola" i NAP i upravo zaposleni tih delova kompanije moći će da učestvuju u programu. Sada administracaija priprema, usaglašava sa sindikatom i u decembru kreće druga etapa.

Koliki su vaši dugovi, a koliko vam drugi duguju?

- U poređenju sa februarom, naša dugovanja su se smanjila za više od 40%. Ukupna naša potraživanja smanjena su od tada sa 31 na 27 milijardi dinara. I u toj sumi postoji još teret novca iz sudskih sporova koji se vode.

Koliko vam duguje država, a koliko privatni sektor?

- Državni deo je 70% od ukupnog duga.

Hoćete li pristati na konvertovanje dugova u kapital?

- Petogodišnjom strategijom fokusirani smo na sopstveno poslovanje i da bismo postali ozbiljan igrač ne samo na srpskom tržištu već i šire, potrebne su značajne investicije. Sav investicioni kapacitet upravljamo na razvoj NIS kao vodeće naftne kompanije na Balkanu.

Da li se NIS kreditno zaduživao kod banaka od kada ste došli?

- Sa milijardu dolara, koliki su bili kada smo došli, bankarski krediti su sada nešto manji od 900 mil USD. Cilj je bio smanjenje za 10%, a čak i u uslovima teške finansijske situacije to smo ispunili. Nekada su veći deo bili kratkoročni krediti i da je nekoliko kreditora tražilo svoja potraživanja, NIS je mogao da bankrotira u bilo kom trenutku. Kredite od nekoliko meseci prebacili smo u srednjoročne od dve do pet godina. Kamata je na najisplativijem nivou u poređenju sa kreditima koji se daju "merdžerima" u Rusiji.

Ima li Vlada sluha za meku liberalizaciju tržišta derivata od kraja 2010. godine?

- Mi smo za liberalizaciju, kao i za to da se ona obavi civilizovano i da je Vlada Srbije kontroliše. Ono što se dešavalo prvih meseci posle otvaranja tržišta evrodizela i tečnog naftnog gasa nije bilo korisno ni za kupce ni za Vladu i lokalne proizvođače. Bilo je falsifikata, damping cena, izgubljeni su porezi, kvarili su se automobili i država je izgubila novac preko lokalnog tržišta.

Rafinerija u Omsku prerađuje naftu tri puta jeftinije nego kod nas?

- Ne samo da je prerada tri puta jeftinija, već je sedam puta veća, a prosečni troškovi u preradi su manji. Omsk je jedna od najboljih kompanija na evropskom kontinentu, godišnje preradi oko 20 miliona tona. To nije bilo jednostavno postići, jer je omska rafinerija bila u istom stanju kao i sada rafinerije NIS. Promenili smo strukturu troškova i tehnološku šemu, izdvojili velika sredstva, i to je dobar orijentir ka onome čemu težimo u Pančevu.

Odgovara mi klima

Kako vam se sviđa život u Srbiji?

- Odgovara mi klima, jer retko u ovo vreme u Moskvi sija sunce. Značajna je i povezanost Srbije, jer u veoma kratkom roku možete stići u neku drugu zemlju. A, veoma je bitno što su Srbi i Rusi dva bliska naroda, religiozno, istorijski i po mentalitetu.

Da li ste videli još neki grad osim Novog Sada i Beograda?

- Naravno, posetio sam Petnicu, Niš, Zrenjanin, Suboticu, Kikindu. Obišao sam sve veće gradove po Srbiji, a stigao sam i do planina.

Nismo razoćarani poslom u Srbiji

Ekonomisti ukazuju da je ovaj gubitak loš signal za druge investitore. Osećate li se prevarenim, jer vam je Vlada prikazala NIS kao profitabilnu firmu?

- Nismo razočarani u investiciju. Nastavićemo po planu i izvršićemo sve investicione obaveze u rafineriji. Sve će biti urađeno sa strategijom koja se sada razmatra i koja pretpostavlja povećanje investicija u odnosu na garantovane. Izvori ulaganja biće operativno poslovanje i zato verujemo u budućnost NIS. Srbija je prespektivno tržište, dobro je vreme i treba ga iskoristiti.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 25.11.09.)