Specifičnom metodom kalemljena protiv virusa šarke šljive

(Ilustracija) Šarka je najpoznatija i najopasnija virusna bolest šljive, koja izaziva ogromne ekonomske štete. Zaražena stabla daju manji rod, a plodovi su lošeg kvaliteta ili ne uspevaju da sazru.

Na nedavno održanoj Zimskoj školi za poljoprivrednike u Požegi, profesor dr Mališa Tošić izneo je izneo je da se šarki može stati na put specifičnom metodom kalemljena, sa kalem grančicama stare sorte šljive crvene ranke, otporne na ovaj virus, prenosi Agrosavjet.

- Ako biljke koje nose otpornost budu na sopstvenom korenu, ta otpornost se produžava. Ako bi imali takve podloge, na njih bi mogli da kalemimo i zaražen i nezaražen materijal. Ta otpornost sa podloge bi se prenosila na biljku, a traje i desetak godina - kaže Tošić.

Stare sorte šljive mogu da posluže i u druge namene. Profesor dr Branko Popović iz Instituta za voćarstvo Čačak kaže da bi se trebalo potruditi da se stare, autohtone sorte vrate u proizvodnju, ali i da je pred voćarima veliki zadatak, kako bi ih uveli u intenzivniji način gajenja, kako bi imali redovnu rodnost i kako bi sve bilo podložno savremenim sistemima obrade, a da se sačuva kvalitet.

Smatra i da bi veći brend među srpskim rakijama bile one proizvedene od autohtonih sorti šljiva:

- To su šljive koje imaju izuzetan aromatični potencijal, daju rakije veoma aromatične, veoma specifičnih i lepih senzornih karakteristika, lepog ukusa i mirisa. Vrslo su prepoznatljive, nema ih u Evropi, a sa kupažom sorti mogli bi našu šljivovicu da vratimo na pijedestal koji je nekada i zauzimala.

Početkom druge polovine 20. veka, zbog virusa šarke, iskrčena su brojna stabla požegače, ali i ostalih osetljivih sorti šljive.