Jedan radni dan 2030 - Prva jutaranja AI kafa i hologramski sastanak u Tokiju

Iako možda nismo u mogućnosti da sasvim precizno predvidimo budućnost, već danas možemo da nađemo dokaze da globalno društvo stremi ka potpunom spajanju sa mašinama...

Još niste ni ustali iz kreveta u svom pametnom stanu, a senzor vašeg biočipa već je obavestio kuhinjske uređaje da počnu da vam spremaju doručak - i to baš prema potrebama vašeg načina ishrane. I dok se doručak sprema, vaš pametni lični asistent vam recituje raspored obaveza za današnji dan.

Za doručkom, dobijate poruku da vaš samovozeći automobil već čeka da vas odveze na aerodrom.

U saobraćaju koji se odvija matematičkom preciznošću uopšte nema gužve, pa ste ubrzo ukrcani na dvosatni let SpaceX-a za Tokio. Kratko vreme leta koristite za brze "hologramske" konsultacije sa partnerima i saradnicima.

Po dolasku, odlazite u lokalni "data hab" (jedan od brojnih centara u koje ljudi dolaze da, koristeći snagu kvantnih kompjutera, za kratko vreme obave neophodnu analitiku i prikupljanje lokalizivanih podataka). Nakon što ste "pročešljali" podatke koji vam trebaju, skenirate obrasce poslovanja partnerske firme.

Naravno, sav posao završavate veoma brzo, u čemu vam dosta pomaže sofisticirana veštačka inteligencija, koja sve prikupljene podatke i analize u realnom vremenu upoređuje sa najnovijim informacijama. Ubrzo sve potrebne podatke imate na svom desktopu i za relativno kratko vreme završavate sve što ste planirali, pa možete da krenete dalje.

Razmišljate da li da produžite na novi poslovni sastanak (ili da i njega "odradite" hologramski), ili da prvim sledećim ekspresnim letom "skoknete" do Pariza na večeru sa prijateljima. I dok vas autonomni automobil vozi ka hotelu, aparati u vašoj hotelskoj sobi već vam pripremaju kafu i užinu.

Poslovno okruženje sutrašnjice izgledaće potpuno drugačije od onoga kakvo nam je poznato danas, a već postoje predviđanja da će do 2030. godine "nomadski" frilenseri predstavljati 50% ukupne globalne radne snage.

Zahvaljujući naglom napretku tehnologije, veštačke inteligencije i proširene realnosti, odnosno virtuelizaciji manje-više svih procesa koje je moguće zamisliti, naš svet ida ka tome da postane potpuno digitalan. A u takvom, veoma dinamičnom ekosistemu, ljudima će biti potrebne nove veštine, sposobnosti i načini razmišljanja, da bismo mogli da se bavimo poslovima koje danas još nismo u stanju ni da predvidimo.

Za početak, sudeći prema predviđanjima komapnije Dell Technologies i američkog Instituta za budućnost, 85% poslova koji će postojati 2030. godine još uvek nisu stvoreni. To bi značilo da današnji poslovni, kao i "obični" zaposleni ljudi, ali i oni koje svrstavamo u korporativni top menadžment, nemaju ni najmanju naznaku kako će izgledati budućnost radnih mesta. Uz to, integracija veštačke inteligenicje u svakodnevne poslovne procese dovešće do stvaranja više od 130 miliona novih poslovnih uloga.

Iako možda nismo u mogućnosti da sasvim precizno anticipiramo budućnost, već danas možemo da nađemo dokaze da globalno društvo stremi ka potpunom spajanju sa mašinama. To znači da imamo mogućnost da predvidimo u kojim oblastima možemo da očekujemo najintenzivniji rast u budućnosti, kao i to koje oblasti će u potpunosti nestati.

Sasvim je jasno da će podaci igrati neverovatno veliku ulogu u radnom okruženju budućnosti. Predviđa se da će do 2025. godine prostor za skladištenje podataka, na globalnom nivou, porasti za 61%, dok će "Big Data" postati glavna komponenta koja će određivati obim poslovanja budućnosti.

Ljude koji "rovare" kroz ogromne količine informacija danas nazivamo "analitičarima podataka" (data analysts). Taj termin će 2030. godine će biti proširen na specijlizovanije analitičke poslove i odnosiće se i na npr. IoT uređaje (IoT - Internet of things), dronove, genetske modifikacije, ishranu... Naravno, veštačka inteligencija će biti tu kao "desna ruka", da pomogne u prikupljanju i analizi podataka.

Pomoć veštačke inteligencije postaće neophodna, budući da već danas podaci govore da 44% radnog vremena nedeljno bude protraćeno zbog toga što oni koji rade na obradi podataka to baš i ne rade sasvim uspešno. Sudeći prema tom procentu, 54 miliona ljudi, u trenutku dok čitate ovaj članak, troši svoje vreme na nešto što bi AI mogao da uradi za "tren oka".

Ovo je, možda, samo fikcija onoga kako bi radno okružnje moglo da izgleda 2030. godine ili još koju deceniju više. Imajući u vidu brzinu razvoja tehnologija u današnje vreme, realnost 2030. nam možda izgleda kao veoma daleka. Ipak, dobro nam je poznato da vreme leti i da toga moramo da budemo svesni, naročito kada je napredak tehnologije u pitanju, zaključuje Observer.

Pre ili kasnije, verovatno će vas jednog budućeg jutra, u udobnosti vašeg pametnog doma, probuditi vaša lična AI asistentkinja pošto vam je prethodno pripremila prvu jutarnju kafu...

AI

veštačka inteligencija

hologram

internet od things

IoT