Vladislav Miletić, generalni direktor kompanije "MFC-Mikrokomerc" - Benefiti primene informacionih tehnologija

(Vladislav Miletić)

Globalizacija kao najveća ekonomska i društvena promena podrazumeva proces prevazilaženja istorijski nastalih granica i stvaranje globalnog tržišta. Svaka promena bila mikro ili makro, sama po sebi iziskuje brzo reagovanje, fleksibilnost, prilagođavanje i u krajnjem i najboljem slučaju predviđanje tih promena. Kada te promene stavimo u kontekst primene informacionih tehnologija, možemo da kažemo da ih, bar što se naše države tiče, nismo dočekali spremni iz ovih ili onih razloga. I pored toga što na tržištu Srbije posluje oko 2.300 kompanija iz sektora informacionih tehnologija koje učestvuju sa 4,7% u BDP Srbije, što će reći da domaće IT resurse imamo, trenutna situacija daleko je od zadovoljavajućeg nivoa. I dalje smo svedoci svakodnevnog čekanja u redovima i "rvanja" sa gomilom papira koji su slika i prilika administrativnog poslovanja u Srbiji. Da nije sve tako crno i da se stvari ipak kreću na bolje govori i činjenica da smo usvojili neophodnu zakonsku regulativu koja bi trebala da uredi oblast eUprave (zakon o elektronskom potpisu i zakon o elektronskom dokumentu) čime je zapravo stvorena infrastruktura za njenu širu primenu. Izgleda da smo svi najzad postali svesni činjenice koliki su benefiti primene informacionih tehnologija.

Gostujući na TV Avali, generalni direktor beogradske kompanije "MFC-Mikrokomerc", Vladislav Miletić izneo je svoje stavove i stručno mišljenje o ovoj temi, primeni elektronske Uprave, razvoju servisa koji će omogućiti privredi i građanima da komuniciraju sa državom.

- Elektronska uprava je komunikacija privrede i građana sa vladom elektronskim putem korišćenjem računara i komunikacionih tehnologija koje su nam na raspolaganju. Elektronska uprava predstavlja objedinjeno ime za sve te aktivnosti, za niz aktivnosti i niz servisa koji jedna država, moderna država treba da pruži građanima ili privredi da bi brže i efikasnije poslovala.

Šta je to što država može da pruži građanima, koji su to elementi i poslovi koji mogu da se obavljaju preko elektronske uprave?

- Svaki posao sa državom ako je ona spremna na to, može da se odvija na ovaj način, što naravno ne isključuje mogućnost da neko dođe na šalter i završi određene poslove. U zemljama koje su primenile eGovernment rešenja, tj. elektronsku upravu, taj postupak je toliko redak što dovodi do toga da su te institucije prazne. Uglavnom se sva komunikacija svodi na elektronsku komunikaciju.

Kažete u nekim drugim zemljama, kakva je situacija u Srbiji?

- U Srbiji pokušavamo da uvedemo prve servise. S tim u vezi mislim da smo najduže čekali na Zakon o elektronskom potpisu i podzakonske akte. Sada to imamo kao i dva sertifikaciona tela koja izdaju kvalifikovane elektronske sertifikate koji su pravno ekvivalentni svojeručnom potpisu. To su PTT koja je prva dobila sertifikaciju, a od skoro i Privredna komora Srbije. Na ovaj način privreda i građani sada su u mogućnosti da digitalno potpisuju elektronska dokumenta koja nakon toga predaju državi, a koja su tako potpisana pravno jednaka papirnom dokumentu sa svojeručnim potpisom.

Zanimljivo je to kada govorimo. Čekali smo dugo na elektronski potpis, ipak nekako Srbija važi za zemlju u kojoj informatika odnosno informatička pismenost nije na baš zadovoljavajućem nivou. Koliko možemo u takvoj situaciji očekivati da će se ovi servisi razviti i koliko je vremena potrebno da bismo mi funkcionisali kao ostale zemlje, da komunikacija sa državom i npr. registracija preduzeća bude potpuno "on-line" ?

- Pa, ne slažem se da u Srbiji ta pismenost nije na dobrom nivou. Možda je ekonomska situacija u zemlji takva da građanima nije toliko dostupan računar, pogotovo u unutrašnjosti Srbije, ali to je sada neko drugo pitanje. U svakom slučaju, elektronska, računarska pismenost u Srbiji jeste na dobrom nivou i Srbija nije baš toliko zaostala. Znate, imate vi i konzervativne zemlje u svetu i razvijenoj Evropi koje ne primenjuju mnogo elektronske komunikacije, a kod nas je to na neki način već u najavi. Evo, imamo nekoliko servisa koji treba da obezbede komunikaciju između privrede i države, u našem slučaju konkretno između Penzionog fonda i države, a koja će obezbediti prijavu i odjavu zaposlenih, ali i servisa koji će omogućiti prijavu i odjavu poreza na pdv. Znači ti koraci su već najavljeni i mislim da se naša država dovoljno trudi putem elektronske komunikacije da ustvari uštedi i napravi državu efikasnijom.

Narodna banka Srbije je pružila mogućnost privrednicima da posao koji se odnosi na predavanja finansijskih izveštaja obave online. Malo njih je do sada to uradilo na taj način. Nekako, čini mi se da naši ljudi još uvek drže nekih starih navika?

- Ne, nisu u pitanju navike. Država je dala infrastrukturu, to je u redu i to je bila i njena obaveza da uradi, a obaveza naših firmi jeste da u stvari materijalizuju te servise i da omoguće rad sa tom infrastrukturom. Iz tog razloga sam pomenuo servise koje smo mi razvili i predali tim institucijama (Poreskoj upravi i Penzijski fond) da mogu da rade u njima. Nije dovoljno da imate samo elektronski potpis, već da imate i alat odnosno mehanizam u kojem ćete to i raditi. Jedan od prvih alata je naš proizvod Spider.Net DMS (sistem za upravljanje dokumentima) koji u sebi sadrži integralni deo za digitalno potpisivanje, koji vam omogućava da vidite dokument koji potpisujete, a da ne potpisujete neki zatvoreni fajl. Po analogiji na svojeručni potpis papirnog dokumenta, potpisujete elektronski digitalnim potpisom. Konkretno, na ekranu vidite dokument i onda ga elektronski potpisujete. To je platforma Spidera koji ima u sebi već integrisan deo za digitalno potpisivanje i za proveru digitalno potpisanih dokumenata.

Koliko primenom ovih novih tehnologija može da se uštedi ? Ako bi država prešla potpuno na elektronsku upravu, onda pretpostavljam ne bismo morali da raspravljamo koliko službenika će dobiti otkaz i šta bi to značilo za funkcionisanje države.

- Kada bi cela država odjednom mogla da pređe na elektronsku upravu, to znači da bismo uštedeli mnogo. Ali to je prosto nemoguće da bude odjednom. To treba segmentno uvoditi i svaki segment koji se dovoljno opremi treba da bude uveden u elektronsku upravu. Najveće uštede ovakvim načinom rada su u vremenu. Brojni su primeri gde gubimo vreme u značajnoj meri. Npr. u komunikaciji sa lokalnom samoupravom, sa zdravstvenim ustanovama. Svaki odlazak do neke institucije da predate neki dokument, da ga podignete podrazumeva korišćenje vremena. Vreme je, dakle, najvažnije. Pored toga zanačajne uštede su i u materijalnim resursima. Jednostavno u samo jednoj komunikaciji izračunajte koliko vremena i novca gubimo. Svi jednostavno lako sednemo da se prevezemo taksijem, kolima po gradu da završimo nešto, ali nikad ne računamo koliko smo zaista potrošili para i koliko vremena da bismo obavili jedan servis (posao), a koji može da bude urađen preko računara za minut.

Koliko vremena će biti nama potrebno da većinu posla možemo da obavljamo putem Interneta?

- To pre svega zavisi od toga koliko će se naše institucije brzo prilagoditi tom načinu poslovanja unutar sebe, u svojoj infrastrukturi. Država je sada postavila sistem po kojem može da se radi. Znači, imamo zakonski okvir u kojem može da se radi, imamo alate pomoću kojih možemo da radimo. Znači sve imamo na raspolaganju. Sada je u pitanju samo unutrašnja infrastruktura samih institucija koje treba da prihvataju i preuzimaju podatke i sumiraju ih na način kako to treba.

Proteklog vikenda je završen Infofest - Festival informatičkih dostignuća u Crnoj Gori i vi ste bili jedni od učesnika. Kako je on prošao ove godine?

- Prošao je dobro. I pored toga što je kriza, bilo je prezentacija i onih koji su pokazali šta ima novo. Bilo je i nekih novih rešenja. Mi smo kao firma dobili nagradu za unapređenje upravo ove eGovernment platforme, tačnije za jedno, da kažem, lako oruđe jer se unutar samih institucija radi sa takvim rešenjima, a to su workflow sistemi odnosno upravljanje dokumentima u samoj instituciji.