Šta donosi novi Zakon o alternativnim investicionim fondovima
Izvor: eKapija
Utorak, 04.02.2020.
15:21
Komentari
(Foto: Mckyartstudio/shutterstock.com)
Šta sve donosi novi Zakon o alternativnim investicionim fondovima, koje su njegove prednosti i šta će to značiti za domaće i za strane investitore, na događaju održanom prošle nedelje u saradnji sa Srpskom asocijacijom menadžera objasnio je Stefan Dobrić, advokat i pravni ekspert konsultantsko-revizorske kuće PwC Srbija.
Naime, nova regulativa bi trebalo da pruži veći stepen sigurnosti potencijalnim investitorima iz inostranstva, ali i domaćim, te da Srbiju učini predvidivim i prepoznatljivim ambijentom. Dodatno, kako su propisani jači regulatorni zahtevi, svako ko nosi naziv "fond" moraće da ispuni određene uslove, a to se odnosi i na društva za upravljanje i depozitare.
- Nova regulativa, pre svega, neophodna je za sam proces harmonizacije sa propisima EU. Tako će investitorima koji su upoznati sa regulativom u Evropskoj uniji biti lakše da investiraju i u Srbiji. Tu je i bolja zaštita investitora, atraktivniji poslovni ambijent, a, takođe, biće i više sredstava za mala, srednja i mikro preduzeća, dok je regulativa, koja posebno štiti javni interes i male investitore, sada izdvojena u poseban propis - istakao je Dobrić.
On je dodao da Zakon o alternativnim investicionim fondovima može da obezbedi i dobro investiciono područje za mikro, mala i srednja preduzeća, a posebno za startape i IT firme.
- Novi zakon otvara prostor za finansiranja startapa, koji teško pronalaze okvir zadovoljavanja bankarskih kriterijuma za odobravanje kredita - rekao je Dobrić.
Takođe, novim propisima otvara se mogućnost fondovima da ulažu u različite vrste imovine, a ne samo u tradicionalne - kao što su hartije od vrednosti i depoziti, a novim zakonom predviđeno je da Komisija za hartije od vrednosti postavlja okvir u kome će da nadgleda tržište.
- Novi zakon dozvoljava Komisiji da uspostavi jači nadzor i veći stepen zaštite u slučaju rizičnih ulaganja, a ovaj propis, takođe, jača i ulogu depozitara, postavlja jasne kriterijume transparentnosti i propisuje striktne uslove za dobijanje dozvola. Takođe, uspostavlja i stroga pravila za upravljanje rizicima i stvaranju okvira za razvoj drugih vidova finansiranja sektora malih i srednjih preduzeća, osim bankarskih kredita - objašnjava pravni ekspert.
Dobrić se osvrnuo i na stari Zakon o investicionim fondovima, donet 2006, koji je veoma zastareo i koji nije bio dovoljno raznolik, te je ograničavao strane investitore.
- Nakon donošenja ovog zakona u Srbiji su osnovani prvi investicioni fondovi, ali sa svetskom ekonomskom krizom, ovi fondovi su pali i nikada se nisu oporavili. Ali, to nije bilo samo zbog krize, već i zbog regulative koje nije bila dobra, zapravo, nije bila dovoljno raznolika kako bi, pre svega stranim investitorima, omogućila ostvarenje širokog spektra investicionih strategija. Kao posledica, između ostalog i loše regulative, u Srbiji postoji svega 19 investicionih fondova i 5 društava koja njima upravljaju - istakao je Dobrić.
Nikola Babović, ekspert PwC-a, objasnio je da su učesnici u investicijama definisani kao mali, polu-profesionalni i profesionalni investitori i osvrnuo se i na izvore sredstava alternativnih investicionih fondova.
Naime, prema novom zakonu, Alternativni investicioni fondovi prikupljaju novac javnom ili privatnom ponudom.
- Kada svoje investicione jedinice, odnosno udele prodaju javnom ponudom, udeli i investicione jedinice se nude celokupnoj javnosti. Tako da i mali, polu-profesionalni ili profesionalni investitor, može učestovati u tom fondu. Sredstva koja se prikupljaju putem privatne ponude se nude isključivo profesionalnim i polu-profesionalnim investitorima kao i unapred određenim, za koje društvo za upravljanje proceni da su podobni - napominje Babović.
Ovaj zakon, prema njegovim rečima, definiše i polu-profesionalne investitore, koji moraju uložiti minimalno 50.000 EUR, a za neke fondove i više, dok u profesionalne investitore, zakon ubraja finansijske institucije, poput banaka, objasnio je ekspert PwC-a.
U zavisnosti od toga kome se nude investicione jedinice, zavisi i rizičnost ulaganja samog fonda, istakao je Babović.
Na događaju pod nazivom "Kako do dodatnih sredstava za finansiranje", učestvovali su i eksperti PwC-a Marko Fabris i Žarko Kaluđerović, koji su predstavili izvore eksternog finansiranja i primere finansiranja kroz programe uštede i optimizacije poslovnih procesa.
Osim toga, Milica Ostojić iz kompanije Vip Mobile predstavila je aplikaciju "Naša Mreža", za povezivanje i uspostavljanje saradnje između kompanija.
S. Petrović
Firme:
PricewaterhouseCoopers d.o.o. Beograd
Srpska asocijacija menadžera Beograd
A1 Srbija d.o.o. Beograd
Tagovi:
Stefan Dobrić
Nikola Babović
Zakon o alternativnim investicionim fondovima
Zakon o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom
Kako do dodatnih sredstava za finansiranje
Marko Fabris
Žarko Kaluđerović
Milica Ostojić
aplikacija Naša Mreža
UCITS fondovi
alternativni investicioni fondovi
alternativni fondovi
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.