Da li je besplatan priključak na daljinsko grejanje održivo rešenje?

Grad Šabac odlučio je da priključak na sistem daljinskog grejanja bude besplatan, dok je Grad Valjevo snizio cenu priključka 50%. Svoje odluke lokalne samouprave obrazložile su namerom da se smanji zagađenje vazduha, ali i da cena grejanja bude niža.

Individualna ložišta označena su kao jedan od glavnih uzroka zagađenja vazduha, koje u regionu i Srbiji ove zime izaziva ogromnu pažnju javnosti. Peći i kotlovi u domaćinstvima zagađuju vazduh zbog korišćenja fosilnih goriva, ali i otpada - ulja i guma, navodi se u tekstu Vladimira Spasića za Balkan Green Energy News.

Pojedine lokalne samouprave zato su se odlučile da olakšaju priključivanje na toplane. I dok niko ne spori da ova mera može da pomogne u borbi protiv zagađenja, mišljenja su podeljena kada je reč o tome da li je ekonomski realno da priključak bude besplatan.

Zoran Stepanović, direktor JKP Toplana Valjevo, izjavio je da za objekat od sto kvadratnih metara priključak sada košta 40.000 dinara umesto 80.000 dinara, preneo je RTS.

Ostalo je, kako kaže Branko Filipović, zamenik direktora, da se nađu sredstva preko Grada i Republike i da se daju podsticaji ljudima da se priključuju na toplanu.

Sama Toplana ima rezerve u kapacitetu, toplovodna mreža je razgranata, znači ima mogućnosti za nove priključke, dodao je on.

Gradsko veće grada Šapca odlučilo da u ulicama gde je izgrađena toplovodna mreža daljinskog grejanja, priključak bude besplatan za građane. Troškove priključivanja snosiće JKP Toplana Šabac.

Odluka se odnosi i na kuće i na stambene zgrade, a uslov je da nisu više od 50 metara udaljeni od postojeće toplovodne mreže, saopštio je Grad.

Razlozi su, kako navode, smanjenje cene grejanja, pravednija raspodela troškova i smanjenje zagađenja.

Slobodan Jerotić, direktor Toplane Šabac, kaže za Balkan Green Energy News da je priključenje na daljinsko grejanje način da se smanji zagađenje, jer se eliminiše upotreba pojedinačnih ložišta u kojima se spaljuje ugalj, lož-ulje, ali i drvo na veoma neefikasan način, kao i otpadna ulja iz auto-servisa.

Naravno, ovo se odnosi na toplane u kojima se koristi prirodni gas ili obnovljivi izvori energije. U tehnološki zastarelim toplanama koje koriste ugalj ili mazut, nama bitnog efekta, dodaje on.

Jerotić navodi da je u Šapcu uveden besplatan priključak, jer nije bilo pravedno da građani dva puta plaćaju jednu istu stvar.

Građani su dosad prvo morali da plate priključak, onda ta imovina pređe u vlasništvo Toplane i na kraju oni plaćaju amortizaciju, na sopstvenu investiciju, u okviru fiksnog dela cene grejanja, objašnava on.

Jerotić podseća da ova toplana naplaćuje usluge po utrošku, kao i da se cena sastoji od fiksnog dela (troškovi goriva, priprema vode), i fiksni deo (plate, remonti, investicije, troškovi finansiranja).

U Toplani Šabac smatraju da je pravednije i logičnije da se oni bave razvojem mreže, i da građani to ne rade.

Veoma je važno da je Šabac pre više godina pokrenuo ulaganje u energetsku efikasnost tako što su renovirane zgrade, što je smanjilo potrošnju toplotne energije, pa je u interesu Toplane da se priključi što veći broj korisnika.

Toplana Šabac, kako ističe Jerotić, besplatnim priključkom nikome ništa ne poklanja. Svoju investiciju u priključak će naplatiti preko amortizacije, koja je deo cene. Ali, to nije sve.

Povećanjem isporuke toplotne energije upošljavamo kapacitete i zarađujemo na prodaji toplotne energije, pa ne da smo na gubitku nego ćemo povećati prihode i profit, zaključuje Jerotić, i ističe da je kruna besplatnog priključka to što se smanjuje zagađenje vazduha.

Dejan Stojanović, predsednik Poslovnog udruženja Toplane Srbije, kaže za Balkan Green Energy News da nije realno da priključak bude besplatan jer se time ekonomski urušavaju toplane, ali da bi trebalo videti da li može da bude jeftiniji i da se otplata prolongira na duži period, kako bi građani mogli lakše da ga plate.

Besplatan priključak će naneti finansijske gubitke toplanama jer njegova cena pokriva troškove koje su imale ili će imati, trošak koji će neko na kraju morati da plati, nema tu nikakve zarade, objašnjava Stojanović.

Jasno je, dodaje, da je bolje da umesto više ložišta imamo jedno i da se ne lože gume i drugi otpad, kao što se to često dešava, ali mora se naći održivo rešenje.

On ističe da ima smisla da se cena priključka smanji, što su uradili neki gradovi, ali samo na osnovu održivih poteza, kao i da je opcija da se građanima pomogne tako što bi otplata tropkova trajala deset ili 20 godina.

Put do opravdanije i možda niže cene je da se napravi metodologija cene priključka kako bi troškovi bili realno procenjeni. Takvu metodologiju, kako navodi, imaju samo Beogradske toplane, dok ostale imaju metodologije, koje sadrže samo tehničke parametre.

Toplane Srbije će se potruditi da pripreme jednu takvu metodologiju koju bi mogle da koriste sve toplane u Srbije, najavio je on.

Stojanović navodi da se mora imati u vidu da su troškovi prilikom priključenja objekata na sistem daljinskog grejanja po pravilu troškovi projektovanja i pribavljanja potrebne dokumentacije, troškovi nabavke opreme, uređaja i materijala, troškovi radova, troškovi stručnih i operativnih poslova i deo troškova sistema (izračunava na osnovu maksimalnog kapaciteta TPS i stepena iskorišćenosti kapaciteta distributivne mreže na koju se objekat priključuje).

Grad Šabac

JKP Toplana Valjevo

JKP Toplana Šabac

Poslovno udruženje Toplane Srbije

JKP Beogradske Elektrane Beograd

Slobodan Jerotić

Branko Filipović

Dejan Stojanović

priključak na sistem daljinskog grejanja

besplatni priključci na daljinsko grejanje

loženje guma