Bolje ležati nekoliko dana nego dugo vući bolest

Epidemija gripa prijavljena je u Beogradu, Pirotskom, Mačvanskom i Zlatiborskom okrugu, ali je ukupan broj obolelih u Srbiji 20% manji u odnosu na prošlu godinu. Sem uobičajenih zdravstvenih mera predostrožnosti, prijavljivanje masovnijeg obolevanja podrazumeva i zabranu poseta pacijentima u bolnicama. U Ministarstvu zdravlja kažu da je to rezultat činjenice da je ove sezone oko 300.000 ljudi dobilo vakcinu protiv gripa, što je najviše u protekloj deceniji.

Kako ističe dr Milena Kostić, specijalista opšte medicine iz Doma zdravlja u Lazarevcu, ovo doba godine uvek prati povećanje broja obolelih od akutnih respiratornih infekcija. To su prolazne bolesti disajnih puteva koje mogu zahvatiti nos, sinuse, ždrelo, dušnik, bronhije i pluća.

– Nije uvek lako razlikovati grip od drugih akutnih respiratornih infekcija. Ni lekari nisu uvek u mogućnosti da samo na osnovu simptoma, bez specifične laboratorijske analize, sa sigurnošću tvrde o kojoj vrsti infekcije je reč. Nekada je napraviti ovu razliku presudno za pravilno i blagovremeno lečenje, ali u najvećem broju slučajeva nije neophodno. Ono što je važno jeste da osoba "osluškuje" svoj organizam i da na određeni način "poštuje" novonastalo zdravstveno stanje. To je važno kako se obična prehlada ne bi razvila u, recimo, upalu pluća – napominje doktorka.

– Bolje je mirovati i primeniti preporučene mere za lečenje respiratorne infekcije tokom nekoliko dana nego se kasnije lečiti mesec dana. Potrebno je makar izbegavati dodatne psihofizičke napore. Zanemarivanju oslabljenog zdravstvenog stanja tokom akutne respiratorne infekcije skloniji su mlađi radnoaktivni ljudi, koji su srećom i manje osetljivi na ove bolesti i manje podložni komplikacijama. U osetljive kategorije gde može doći do mogućih komplikacija spadaju osobe starije od 65 godina, deca, trudnice i osobe sa hroničnim poremećajima zdravlja. Sem u slučaju sasvim blage kliničke slike, bez povišene telesne temperature, ovi se pacijenti moraju javiti lekaru na pregled – savetuje dr Kostić.

Kod svih obolelih potrebno je mirovanje, odmaranje, ispijanje više tečnosti, a mogu se koristiti preparati za ublažavanje simptoma, ali ne i antibiotici, za čiju upotrebu je potrebna konsultacija s lekarom. Ukoliko simptomi i znaci bolesti ne prolaze, nakon tri do pet dana potrebno je obratiti se doktoru.

– Najčešće ove bolesti prolaze za sedam dana, mada se pojedini simptomi, naročito kašalj, mogu zadržati duže. Ukoliko kašalj traje duže od tri nedelje potrebno je javiti se lekaru iz predostrožnosti, a ne zato što to nesumnjivo znači ozbiljnu bolest ili komplikaciju – pojašnjava dr Kostić.