Grupa ljubitelja prirode jezeru Rakina bara u Sremčici vraća stari sjaj

Divlja gradnja, fekalije, smeće i šut - tako je "ubijena" Rakina bara u Sremčici. Bajkovito prirodno jezero živi još samo u sećanjima starijih. I ovo bi bila jedna tipična priča o ljudskom nemaru i nemilosrdnom uništavanju prirode, da drugari iz kraja nisu sela za sto i rekli - "Vratićemo jezero".

Nije lako. Izvori su zatrpani, dno je prepuno smeća, sve je odavno zaraslo i jezero se više ni ne nazire. Ono što je godinama uništavano, delovalo je zauvek izgubljeno. Ali, građani su se naoružali strpljenjem i zasukali rukave. Otpočeli su radne akcije, pa ih se vikendom okupi i po nekoliko desetina. Sopstvenim mišićima i alatom oni malo po malo ispravljaju nepravdu prema prirodi, a "probudili" su i nadležne službe, čija pomoć će tek biti potrebna.

- Aleksandar Sandić, Slaviša Vidaković i ja, koji živimo u ovom kraju, pokrenuli smo inicijativu, a onda su nam se priključili i drugi. Dobili smo saglasnost opštine, a cela priča ima veliki značaj za identitet zajednice, Rakina bara nas je povezala. To je, inače, jedino prirodno jezero u gradu i jedno od pet u Srbiji - priča Milan Tomašević iz Sremčice.

Rad na čišćenju jezera, koji traje oko četiri meseca, privukao je pažnju ekološkog udruženja "Eko Pančevački rit - Palilula", pa je sa građanima Sremčice formiran ogranak istog udruženja i u ovom naselju.

- Okupi se i po 30 do 40 ljudi. Očistili smo obalu, izvor i potok, sad čistimo basen. U sredini jezera ima malo vode, ali problem je rogoz. Zapravo, on je i pomogao da se jezero ne osuši u potpnosti, ali to je estetski problem... Ima nekoliko manjih izvora koji su bili zapušeni muljem i šutom, mi smo ih očistili i prokanalisali. Posle intervencije, dobili smo oko 50 litara vode u minuti, a blo je svega 14. Ovo je od suštinske važnosti za život u jezeru Rakina bara i uz malo jaču kišu bara bi mogla da se formira - priča Milan.

Savet stručnjaka je da taj rogoz za sada ne uklanjaju i da ne krenu mehanički da čiste dno, jer bi to moglo da dovede do pojave vrtača i oticanja vode. Trske nekada nije bilo, a čini se da će, bar za sada, ona morati da ostane.

- U našem jezeru trska je obavila izuzetan posao čišćenja podloge i asimilacije mulja koji je bio dugogodišnji problem u revitalizaciji Rakine bare. Trenutno od mulja kao produkt imamo mirišljavi humus (koji se ne oseća na stajnjak). Ispod tog humusa nalazi se pesak, kao autohtona podloga jezera. Čišćenje bi najlakše bilo obavljeno mehanizacijom, kao što bi rogoz najbolje bilo odneti daleko van parcele. Međutim, mašina nema, niti možemo očekivati da će biomasa nestati. Već smo probali sa košenjem. Ono ide relativno lako, ali nije učinkovito - navode organizatori akcija u postovima na fejsbuku.

Kontaktirali su i Beogradvode, Sekretarijat za zaštitu životne sredine, a sledeći korak je obraćanje Zavodu za zaštitu prirode Srbije, pa očekuju da će im u narednom periodu pomoći i nadležne službe. Čišćenju pomaće i Gradska čistoća, koja odnosi nagomilano smeće, a kamioni se pune otpadom.