Ostrovo i Itebej nova gasna skladišta - gas za domaće potrebe ali i za zemlje u okruženju

(Ostrvo)

Srbija je u završnoj fazi pregovora sa jednom slovačkom kompanijom o izgradnji još jednog podzemnog skladišta gasa u Srbiji, najavio je juče (8. decembar 2009. godine) Petar Škundrić, ministar energetike.

Na promociji strateškog dokumenta u oblasti energetike u Vojvodini, ministar je rekao da će buduće skladište biti u vlasništvu Srbije i da će u potpunosti zadovoljiti potrebe domaćeg tržišta.

- Naša želja je da, uz postojeće skladišne kapacitete, imamo potrebne količine deponovanog gasa za svoje potrebe, ali i da možemo da zemljama u okruženju omogućimo da se oslone na naše potencijale - rekao je Škundrić o tom projektu.

Iako ministar Škundrić juče nije hteo da iznosi detalje o potencijalnom novom rezervoaru gasa, "Politika" saznaje da bi radna grupa formirana pri Ministarstvu energetike uskoro trebalo da završi Nacionalni akcioni plan gasifikacije Srbije u skladu sa strategijom razvoja energetike do 2015. godine kojim bi se precizirale i potencijalno nove lokacije za gradnju podzemnih skladišta.

Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas, kaže za "Politiku" da za sada postoje dve lokacije na kojima bi rezervoari mogli da se izgrade – Ostrovo i Itebej. S tim što bi, kaže, Ostrovo koje se nalazi južno od Save i Dunava, odnosno kod Kostolca, bilo mahom za domaće potrebe, budući da je reč o skladištu manjeg kapaciteta – oko 160 miliona kubika gasa.

Predviđanja su da bi kapacitet podzemnog skladišta na gasnom polju Itebej u Banatu otkrivenog još 1949. godine moglo biti znatno veće – do milijardu kubika, kaže Vuletić, napominjući da će geolozi dati precizne podatke o tome. Izvesno je da bi i na toj lokaciji mogao da se izgradi dodatni rezervoar koji bi u velikoj meri pokrivao ne samo domaće potrebe, već bi se gas prodavao i onima kojima bi u tom trenutku nedostajao.

Ležište Ostrovo je otkriveno početkom 2000. godine. Nakon ispitivanja potencijalnih rezervi gasa, utvrđeno je da bi moglo da se utisne maksimalno do 200 miliona kubika. Na toj lokaciji su još tada utvrđene solidne zalihe gasa isplative za eksploataciju, na osnovu kojih je lokacija ocenjena kao pogodna za izgradnju podzemnog rezervoara.

Ispitivanja su pokazala da je u pitanju lokalitet koji raspolaže kapacitetima za eksploataciju u narednih dvanaest godina. Na istom mestu otkrivene su i rezerve nafte parafinskog porekla. Iako je u gradnju skladišta, kako se saznaje, moglo da se uđe još 2003. godine, jer je sve bilo spremno, od toga se odustalo, tako da bi iz početka morala da se obave sva ispitivanja. Jedino tako može da se utvrdi kako se ležište ponaša, ali je neophodno i da se urade nova testiranja na bušotinama.

Ideja je zapravo bila da se gradnjom ovog rezervoara i gasnim priključkom kojim bi se gas dovodio do skladišta, a koji je trebalo da bude izgrađen prema Smederevu, obezbedi dovoljno gasa za jednog od najvećih potrošača ovog energenta "U.S. Steel", posebno u zimskim mesecima kako se visoke peći i proizvodnja ne bi gasile u slučaju eventualne gasne krize.

Inače, pored aktuelnog podzemnog skladišta "Banatski Dvor" na koji se čeka već 25 godina, a u koji će umesto najavljenih 800 za sada moći da se utisne 450 miliona kubika gasa zbog zavodnjenog zemljišta, na teritoriji Vojvodine postoji još ispražnjenih ležišta – u Žitištu (kapaciteta 400 miliona kubika), kao i polja "Begejci" jedan, dva i tri (kapaciteta od 180 do 350 miliona kubnih metara).

U blizini Banatskog Dvora su i ležišta "Tilva", "Međa tri" i "Mokrin". Svojevremeno je jedan ruski institut radio analize za sve navedene lokacije kojima se dokazuje da mogu biti posebna skladišta gasa. Sistem gasnih skladišta, međutim, vredi graditi samo ako će se on koristiti u sprezi sa najavljenim gasovodom "Južni tok".

Kapacitet potencijalnog sistema podzemnog skladišta u Vojvodini procenjuje se na 2,5 do 3 milijarde kubnih metara gasa.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 09.12.09.)