Ova decenija najtoplija u minulih 150 godina - najveći deo Srbije imaće klimu kakva je u severnoj Grčkoj i Makedoniji

Podatak da će minulo leto ući u istoriju kao jedno od deset najtoplijih u poslednjih 150 godina, otkad se vodi evidencija klimatskih zbivanja na našoj planeti, dok će period od 2000. do 2009. godine biti najtoplija decenija, zabrinuo je meteorologe i klimatologe. Prosečna globalna temperatura je ove godine bila za oko pola stepena iznad prosečne u periodu od 1961. do 1990, objavila je Svetska meteorološka organizacija. To će svakako dovesti do velikih promena na planeti, uključujući i našu zemlju.

– Život na Zemlji odvija se u klimatskom sistemu, koga čine zemlja, voda i vazduh. Procesi koji su se u tom sistemu odvijali zavise od energetskog bilansa, koji dolazi pre svega od Sunca. Vekovima je uspostavljana neka ravnoteža u tom sistemu, koja je imala svoje periodičnosti. Prvi koji je razvio teoriju o periodičnim promenama klime bio je naš poznati naučnik Milutin Milanković. On je utvrdio da se klima tako ponaša u zavisnosti od procesa koji se odvijaju u celom Sunčevom sistemu i identifikovao te procese (nagib Zemljine ose, recesija, promena položaja ekliptike). Uočio je uzroke i matematički objasnio ove procese. Na osnovu toga objasnio je klimu daleke prošlosti, odnosno ledena doba, ali i daleku budućnost. Međutim, kada je završio svoju teoriju, bio je dovoljno vidovit i rekao da će se klima ponašati po njegovoj teoriji samo ukoliko ne bude drugih, neprirodnih uticaja – kaže magistar Slavko Maksimović, predsednik Upravnog odbora Udruženja "Milutin Milanković" i bivši direktor Saveznog hidrometeorološkog zavoda.

Sagovornik "Politike" bio je predstavnik Jugoslavije na međunarodnoj konferenciji o klimatskim promenama u Kjotu 1997. godine, kada je usvojen Kjotski protokol. Komentarišući najnoviji izveštaj svetske organizacije, Maksimović napominje da su ove tendencije posledica globalnog zagrevanja.

– Sada se javljaju antropogeni uticaji, kao posledica korišćenja ogromne količine fosilnih goriva, što je izazvalo promenu sastava atmosfere i dovelo do efekta staklene bašte. Taj efekat, koji se odražava kroz globalno zagrevanje, novijeg je datuma: uočen je početkom osamdesetih godina 20. veka. Poremećen je energetski bilans, tako da se više toplotne energije zadržava u prizemnim slojevima i ona se ne vraća u više slojeve atmosfere, što dovodi do globalnog porasta temperature, koja je generator svih drugih klimatskih poremećaja. Lančano, to izaziva i promene ostalih klimatskih faktora: vlage, vetra, oblačnosti, nepogoda – ističe Maksimović.

U Srbiji, po rečima sagovornika "Politike", možemo očekivati dalji porast temperature i ekstremne pojave klimatskih faktora, odnosno suša, elementarnih nepogoda, poplava, gradonosnih oblaka.

– Najveći deo Srbije obuhvatiće klima kakva je sada u severnoj Grčkoj i Makedoniji, sa porastom temperature, smanjivanjem količine padavina, naročito snežnih. A sneg je, podsetiću, najvažniji za održavanje vlažnosti zemljišta. Doći će do čestog i naglog javljanja elementarnih nepogoda. U drugim delovima sveta biće sve češći uragani, tornada, toplotni i hladni talasi. Najopasnije je smanjivanje količine padavina, što dovodi do dužih sušnih perioda, širenja pustinjskih zona, promena u flori i fauni. Po Milankovićevoj teoriji, mi sada treba polako da ulazimo u hladniji period. Ali, pošto imamo ove vanredne uticaje, onda se može očekivati da će rezultat biti mešavina dva suprotna efekta. U svakom slučaju, odložiće se Milankovićeva perioda o dolasku novog ledenog doba. Kada bi ovog momenta prestali svi negativni uticaji, bilo bi potrebno bar pola veka da se atmosfera vrati u prirodno stanje i da se očisti – objašnjava Maksimović.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 11.12.09.)