Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Naučni instituti protiv državnog postavljanja kandidata u upravne odbore
Komentari
(Foto: anawat sudchanham/shutterstock.com)
To za Politiku tvrdi Vladan Čokić s Instituta za medicinska istraživanja, dodajući da su se njihovoj borbi za nezavisnost u radu i odlučivanju pridružili zemunski Institut za stočarstvo i naučna ustanova čije ime još uvek nije želeo da otkrije.
Instituti za nuklearne nauke Vinča, za filozofiju i društvenu teoriju, za medicinska istraživanja i za multidisciplinarna istraživanja odnedavno su udruženi u Mrežu akademske angažovanosti i solidarnosti (MASA).
Ono što istraživačima smeta jeste činjenica da član 60 Zakona o nauci propisuje da vlada postavlja četiri člana UO instituta, a naučna zajednica tri.
Zbog dopune inicijative za ocenu ustavnosti člana 60 Zakona o nauci i istraživanju, koji propisuje izbor članova upravnog odbora instituta, odložili su njeno slanje za ovu sedmicu jer imaju nove potpisnike. Upravo taj član i predstavlja tačku sporenja vlade i instituta, koji su se još od 2014. godine pojedinačno borili da ga izmene.
U prvom naučnom zakonu kod nas 2001. godine ta proporcija je bila tri naspram tri člana, a u narednom iz 2005. uvedena je razmera četiri naspram četiri člana. U vreme kada je Božidar Đelić bio ministar nauke 2010. godine menja se ovaj 60. član zakona i uvodi neproporcionalni broj članova, koji je ostao do danas.
Sada su se naučnici prvi put ujedinili oko inicijative za izmenu propisa koji daju primat vladi u odnosu na istraživačka naučna veća u izboru članova upravnih odbora koji biraju direktore instituta.
Kako je napomenula Gazela Pudar Draško, sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju UB, takav način izbora članova UO instituta prepisan je i u najnoviji Zakon o nauci i istraživanjima 2019.
Vlada Srbije je, objašnjava ona, i u prethodnih deset godina prema istom članu zakona postavljala većinski broj svojih kandidata u upravne odbore instituta, ali su u praksi bile ustaljene prethodne konsultacije s istraživačima koji su zaposleni na institutima.
Ona je pojasnila da naučnici tek sada osećaju svu težinu ove disproporcije, koja ide u korist vlade jer novi zakon daje direktorima instituta ogromna ovlašćenja.
– Prešli smo sa projektnog na institucionalno finansiranje, što podrazumeva da direktor odlučuje o raspodeli novca neophodnog za naš rad, poslovna putovanja, tribine, dok se ranije o svemu tome dogovarao sa šefovima projekata – objašnjava Gazela Pudar Draško.
Čokić dodaje da im smeta i što nigde u Zakonu o nauci nije precizirano ko su ti članovi upravnih odbora koje predlaže vlada, kako ih bira i odakle.
Inače, pored 11 instituta UB u Srbiji, prema podacima Ministarstva prosvete, postoji ukupno 59 takvih naučnoistraživačkih ustanova.
Firme:
Ministarstvo prosvete Republike Srbije
Institut za medicinska istraživanja Beograd
Institut za stočarstvo Beograd
Institut za nuklearne nauke Vinča Beograd
Tagovi:
Mreža akademske angažovanosti i solidarnosti MASA
Zakon o nauci i istraživanju
Vladan Čokić
Gazela Pudar Draško
zapošljavanje u naučnim institutima
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.