Luka "Bar" po džepu građana Srbije - država se meša gde ne treba

Namera Vlade Srbije da pomogne privatnim firmama da kupe Luku "Bar" mogla bi skupo da košta građane. Samo da bi ovo pristanište moglo da radi projektovanim kapacitetom, potrebne su investicije od više milijardi EUR u samu luku i prugu Beograd–Bar.

Spominje se, takođe, da privatne firme traže jeftiniji transport kroz Srbiju, što bi značilo umanjenje prihoda "Železnica Srbije" za više miliona EUR. To bi moralo da se nekako nadoknadi, verovatno dodatnim subvencijama iz budžeta.

Mahmud Bušatlija, konsultant za investicije, kaže da strateški gledano kupovina Luke "Bar" ne mora da bude loše potez jer je dobro da zemlja ima izlaz na more.

– Jedna je stvar kada država hoće da se strateški opredeli za jednu luku i tako obezbedi izlaz na more svojoj privredi. To je uradila davno Srbija zakupom dela Luke "Solun". To pravo je isteklo sredinom 90-ih ali nije produženo. I ovakva strateška ideja imala bi smisla samo uz povezivanje crnogorske luke sa Beogradom i dalje sa Dunavom i Koridorom 4. Ali sasvim je nešto drugo kada država namerava da uloži novac u železnicu i puteve, obezbedi subvencije privatnim preduzećima koja bi zajedno s njom kupila Luku i uloži novac u preuzimanje akcija, a da na kraju dobije manjinski udeo. Država ne bi trebalo da se meša u privatne poslove, a to ona upravo radi – objašnjava Bušatlija.

(Mahmud Bušatlija)

Spominje se, kaže on, i da privatne firme koje bi ušle u ceo posao s državom traže da se spusti cena transporta robe sa 25 na 15 EUR po toni. Kada se uradi računica, to je dvadesetak miliona evra manje u budžetu "Železnica" na godišnjem nivou, koji će morati da nadoknade građani preko budžeta.

- Neka država odvoji železnički transport i proda ga privatniku koji traži manje cene, pa neka on odluči šta će raditi i po kojim cenama će prevoziti robu - naglašava Bušatlija.

Na kraju, u svim modelima kupovine Luke "Bar" neophodna su ogromna ulaganja – u samu luku i u prugu. Crnogorsko pristanište pravljeno je za brodove iz Sueckog kanala ali ono nije pratilo povećanje dubine ovog plovnog puta. Tako sada oko 70-80% brodova koji prođu kroz Suec ne mogu da uplove u Luku Bar. To je jedan od razloga zašto ona radi samo sa pola projektovanog kapaciteta od četiri miliona tona. Prema rečima Bušatlije, povećanje gaza je komplikovano jer košta i nejasno je ko to treba da uradi – Crna Gora ili novi vlasnik. Pitanje je, dodaje on, da li se kupcu isplati da investira u nešto što dobija na koncesiju od 30 godina.

Zatim treba modernizovati prugu kako bi se povećao kapacitet sa sadašnjih dva miliona tona tereta. To, kako kaže sagovornik "Blica", zahteva ulaganja od 3 do 5 mil EUR. Za početak, trebalo bi povećati brzinu vozova koja je manja od 30 kilometara na sat i visinu tunela, jer kroz njih ne mogu da prođu dupli kontejneri. Zato je i transport prugom Beograd–Bar skup jer je spor.

Primer Drakulića

"East point", Zorana Drakulića, jedna je od firmi koja najviše koristi rumunsku luku "Konstanca". Godišnji promet ove firme je oko dva miliona tona sa planovima da se narednih godina duplira. Drakulić ima svoje brodove kojima robu transportuje do ove luke i dalje u svet. To mu se dodatno isplati jer je rečni transport 3-4 puta jeftiniji od železničkog.

Činjenice

Srbija preko Luke "Bar uvozi" i izvozi oko 7-8% robe, a mnogo više se koriste Konstanca, Kopar, Rijeka i Solun crnogorsko pristanište nije na putu evropskih koridora neophodne su investicije od više milijardi EUR.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 13.12.09.)