Putin od Hrvatske traži imovinu NIS-a - vlasništvo može biti vraćeno samo na najvišem državnom nivou

(Vladimir Putin i Stjepan Mesić)

Pitanje većinskog vlasništva nad Jadranskim naftovodom mogao bi biti glavni razlog zbog kojeg je ruski premijer Vladimir Putin pre dva dana hrvatskog predsednika Stjepana Mesića podsetio na imovinu "Naftne industrije Srbije" u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici, saznaje "Politika" iz izvora bliskih ruskoj strani.

Rešenje pitanja većinskog vlasništva nad Janafom (koji se u ovom slučaju posmatra kao "zlatna koka"), posle preuzimanja NIS-a, ruskoj strani je utoliko bitnije što bi u velikoj meri smanjilo troškove transporta nafte od luke Omišalj do pančevačke, odnosno novosadske rafinerije.

Iako nikada do kraja nije obelodanjeno ko je, zapravo, više uložio u gradnju Jugoslovenskog naftovoda, na osnovu podataka NIS-a iz 2003. godine vidi se da je srpski osnivački ulog oko 33%, što je u protivvrednosti oko 88,6 mil EUR. Na bazi zakupljenih kapaciteta po principu "puno za prazno", NIS-u pripada 55,92% kapitala tog naftovoda.

Dušan Mrakić, državni sekretar u Ministarstvu energetike, potvrdio je juče (15. decembar 2009. godine) "Politici" da je pitanje povratka imovine NIS-a zatečene u Hrvatskoj delom poteklo i od radne grupe pri ovom ministarstvu.

– Prioritet je da se što pre reši pitanje prenosa i uknjižbe NIS-ove imovine u Srbiji, koja je još na Republičkoj direkciji za imovinu, a potom i imovina koja je ostala u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici. Već danas bi o ovom pitanju nadležni u ministarstvu trebalo da razgovaraju s predstavnicima NIS-a, budući da je u ovoj kompaniji takođe formirana posebna radna grupa koja se bavi samo ovim pitanjem – pojašnjava Mrakić.

Bilo kako bilo, problem sporne NIS-ove imovine u Hrvatskoj mora biti rešen, kaže Mrakić, napominjući da očekuje da će se problem prevazići pregovorima na najvišem nivou, jer zašto bi inače navedeno pitanje pokretao sam premijer Rusije.

NIS je na bazi raspoloživih dokumenata 2005. sačinio kompletan pregled zaostale imovine u Hrvatskoj i uputio ga Ministarstvu inostranih poslova u nameri da se ceo spor reši. Međutim, odgovor nikada nije stigao, kaže izvor blizak NIS-u, koji je tada radio na pripremi tih dokumenata. Reč je o benzinskim stanicama koje su bile u vlasništvu tadašnjeg "Naftagas prometa" (NAP) i "Jugopetrola". Prema tom popisu, NIS je na teritoriji Hrvatske ostavio 37 benzinskih pumpi i više odmarališta.

Kako se saznaje, većina pumpi je posle raspada Jugoslavije izdvojena u posebna preduzeća koja su u (su)vlasništvu hrvatske "Ine", koja je sada u većinskom vlasništvu mađarskog MOL-a.

Hrvatska "Ina" je tada tražila da se reši pitanje njenih pumpi u Srbiji, koje su pripale "Beopetrolu", kasnije prodatom ruskom "Lukoilu".

"Ina" je tada htela da pitanje svojih 200 pumpi reši na Međunarodnom sudu u Strazburu, budući da se Trgovinski sud u Beogradu nije oglašavao.

Upitan da li očekuje da bi pitanje sporne NIS-ove imovine moglo biti rešeno, isti izvor kaže, da na osnovu Sporazuma o sukcesiji NIS na to ima pravo, ali da sve treba raditi na najvišem nivou.

Upitan da li bi ovakvo "podsećanje" predsednika Mesića moglo dovesti do toga da Rusija gradnjom gasovoda "Južni tok" dobije većinsko vlasništvo u Hrvatskoj, a da se to „ispegla“ upravo kroz zaostale NIS-ove pumpe, isti izvor kaže da se može i tako spekulisati, ali sumnja da će do toga doći, jer je ta bivša jugoslovenska republika energetski mnogo manje zavisna od Rusije nego Srbija da bi morala da pristane na tako nešto.

Kada je reč o gasu, Hrvatska ima svoju domaću proizvodnju, ugovor s MOL-om koji tu mađarsku kompaniju obavezuje da obezbedi "Ini" dovoljno gasa i kada ga nema u okruženju, interkonekciju sa Slovenijom i Mađarskom...

Izvor "Politike" kaže da ne treba da iznenadi ukoliko se na dnevnom redu nađe i zaostala imovina NIS-a na Kosovu i Metohiji.

Ostaje da se vidi šta će stajati u službenoj izjavi koju je tokom razgovora s ruskim premijerom obećao da će dati Stjepan Mesić.

- Rekao sam da je to u sporu i da ćemo se o tome službeno izjasniti - rekao je hrvatski predsednik.

(Napomena: tekst je u potpunsti preuzet iz lista "Politika" 16.12.09.)