Radnici na onlajn platformama nemaju zaštitu države

Centar za istraživanje javnih politika najavio je da će u toku ove godine u velikim gradovima u Srbiji sprovesti prvo nacionalno istraživanje o proceni broja digitalnih radnika angažovanih na onlajn platformama, ali i onih koji rade po pozivu, preko mobilnih aplikacija kao što su Glovo, Wolt, Car-go... Uz to, centar planira i da promoviše predloge za promenu zakonskih rešenja u vezi sa regulisanjem radnopravnog statusa takozvanih gig radnika.

Jer, kako ističu nadležni, ova vrsta rada u Srbiji je u konstantnom porastu, ali je problem što nema podataka o obimu platformskog rada. Nedostaju podaci o njihovom učešću u ukupnoj zaposlenosti, demografskim i profesionalnim karakteristikama, a nerešen je i njihov status na platformama u okviru nacionalnog zakonodavstva.

– U prvoj fazi bavićemo se ispitivanjem broja radnika na platformama kao što su Upwork, Freelancer ili Guru, a u drugoj ćemo se ograničiti samo na Upwork, jer je na njoj najveći broj korisnika iz Srbije. U decembru 2019. tamo je bilo registrovano oko 30.000 naših građana, što aktivnih, što neaktivnih. Ipak, na toj platformi se nalazi ubedljivo najveći broj aktivnih platformskih radnika u Srbiji, u poređenju sa zemljama regiona, Bugarskom, Hrvatskom, Grčkom i Mađarskom. Parametri za ispitivanje na koje ćemo obratiti pažnju biće iskustvo rada na platformama/mobilnim aplikacijama, vrsta posla/usluge koju pružaju, radno vreme, prihodi, da li se rad obavlja na jednoj ili više platformi, radni status u oflajn sferi, socijalno, zdravstveno, penziono osiguranje, motivacija, poslodavci... – najavljuju u Centru za istraživanje javnih politika.

Pitanje uređivanja radnopravnog položaja digitalnih radnika zahteva sistemski pristup. S tim u vezi, dodaju u centru, na prvom mestu trebalo bi poći od uvođenja novih rešenja u Zakonu o radu.

– Ne može se samo fragmentarnim izmenama poreskog zakonodavstva menjati kompletna koncepcija radnih odnosa u Srbiji, već se to mora učiniti dobro osmišljenim izmenama Zakona o radu. Potrebne su promene gde bi se adekvatno odredili pojmovi od suštinske važnosti za pravni položaj ovih radnika, kao što su radni odnos, zaposleni i poslodavac (uz uvođenje pojma radnik). Time bi se obezbedila primena normi radnog zakonodavstva i na digitalne radnike – smatraju u centru, dodajući da su nužne i paralelne izmene propisa iz sfere socijalnog osiguranja, što bi dovelo do uvođenja digitalnih radnika u sistem obaveznog socijalnog osiguranja.

Ovakav sistemski pristup, dodaju u centru, rezultirao bi i jasnim poreskopravnim položajem digitalnog rada, čime bi se ovakav vid delatnosti uveo u redovne i registrovane privredne tokove. Ostaje problem nemogućnosti da se obezbedi da strani poslodavac (platforma i poslodavac-korisnik) podnese svoj deo tereta socijalnog, radnog i drugog zbrinjavanja digitalnih radnika, budući da on ostvaruje najveću korist od ovog celokupnog odnosa. To će, verovatno, morati da bude deo neke buduće međunarodne regulative kakva, na primer, postoji kod suzbijanja trgovine ljudima i pranja novca, podvlače u Centru za istraživanje javnih politika.

Digitalnim radnicima dosad je savetovano da registruju sopstvenu preduzetničku agenciju kako bi poslovali legalno i ostvarivali pravo na zdravstveno i penzijsko osiguranje. Istraživanja pokazuju da je gotovo trećina anketiranih digitalnih radnika na ovaj način regulisala svoj status, a ostali ostaju u skrivenoj zaposlenosti usled nedostatka drugih rešenja koja bi im, na primer, omogućila status nezavisnih radnika, po uzoru na već postojeća rešenja za slobodne profesije (umetnici, novinari, sveštenici) u Srbiji. Tako oni ostaju na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje ili se vode kao neaktivno stanovništvo, a njihov rad ostaje nevidljiv.

Jelena Bojović, direktorka za regulatornu reformu u NALED-u, ističe da se registrovanje preduzetničke agencije digitalnim radnicima ipak ne isplati u slučaju da preko platformi rade samo povremeno.

– Najčešće je to zato što je takav prihod neredovan, kako po iznosu, tako i po dinamici isplate, pa ovakvi radnici uglavnom rade u sivoj ekonomiji. Kad je reč o zemljama regiona, istraživanja pokazuju da je 11 odsto radnika u Hrvatskoj, odnosno devet procenata u Severnoj Makedoniji, imalo iskustva u radu na platformama, dok je Srbija ocenjena kao jedna od zemalja sa najvećim procentom ovakvog angažovanja – podseća Bojovićeva, dodajući da NALED predlaže da se Zakonom o radu uredi mogućnost rada preko platformi kao posrednika u angažovanju, ali i ostalih fleksibilnih oblika angažovanja radnika, poput povoljnijeg angažovanja na nepuno radno vreme, frilensera, "deljenja" radnika između dva poslodavca i slično.

Osim dopuna Zakona o radu, potrebno je prilagoditi i Zakon o porezima na dohodak građana i Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kako bi se poreski tretman ovakvog angažovanja prilagodio platežnoj moći ovih grupa zaposlenih. U NALED-u podsećaju da trenutno rade analizu koja bi trebalo da pokaže kako kvalitetnije osmisliti pravni okvir koji će urediti ovu oblast, posle čega će moći da se pristupi zakonskim izmenama.

– Paralelno s tim, obavlja se i analiza za posebne vrste poslova, kao što su domaćice, bejbisiterke, skupljači sekundarnih sirovina, fizički radnici u sektoru građevinarstva, sezonski radnici u turizmu. Izrada obe analize predviđena je Akcionim planom za sprovođenje Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije. Nakon što ih finaliziramo, verujemo da prvi predlog za izmene zakona možemo da damo do kraja ove godine – najavljuje Jelena Bojović.