Elektroprivreda u našem regionu - Velika šansa za prekogranične projekte i novac iz EU

Elektroprivrede regiona moraće da sarađuju na zajedničkim projektima kako bi se ostvarila dobrobit za sve zemlje Zapadnog Balkana u svetlu nadolazeće energetske tranzicije i insistiranja Evropske komisije da ulažemo u obnovljive izvore energije.

To je zaključak panela o perspektivama energetskog razvoja regiona ovogodišnjeg Samita energetike Trebinje u kojem su učestvovali predstavnici elektroprivrednih preduzeća iz Srbije, Crne Gore, RS, Mostara, Severne Makedonije i Slovenije.

- Mi u BiH kasnimo u svemu. Očekujemo uskoro uvođenje takse na CO2, i treba se bazirati na očuvanje našeg pondeblja od postojećih termoblokova. Da li će to biti revitalizacija ili zamena energenta, ali moramo to bazirati na tehnologijama koje će emitovati minimalne količine štetnih čestica. Važno je da radimo na energetskoj efikasnosti i da manje koristimo struju iz uglja. Elektroprivreda Republike Srpske (ERS) sada želi da se fokusira na OIE - poručio je na početku panela Luka Petrović, v. d. direktora ERS-a.

Prema njegovim rečima, Evropska komisija planira da od 2021 do 2027. plasira 10 mlrd EUR u izgradnju objekata koji će koristiti OIE. Od tog novca, 15% ide za zemlje van EU, a takođe dobar deo tog iznosa značiće grantove za prekogranične projekte. Region Zapadnog Balkana je sada u fokusu Evropske komisije i ne treba zanemariti tu činjenicu, kaže Petrović.

- Upravo tu vidimo šansu za nove investicije. Zajedno sa Hrvatskom možemo ući u projekat gradnje HE Dubrovnik 2.

Saradnja zemalja regiona, prema Petrovićevom viđenju, ključna je i za izradu klimatskog modela, jer klimatske promene i te kako menjaju hidrološku sliku ovih krajeva.

- Ko nema veliku akumulaciju u budućnosti biće u problemu. Imamo količine padavina, ali nisu ravnomerno raspoređene i zato će biti vrlo važno da napravimo zajednički klimatski model koji će nam pomoći da bolje upravljamo objektima koji su napravljeni i koji će biti izgrađeni - rekao je prvi čovek Elektroprivrede RS.


Promene neminovne, naći dobru meru

Promene koje slede narednih 20 godina biće dramatičnije od onih koje su se desile u protekle dve decenije, istakao je Dragan Vlaisavljević, izvršni direktor za trgovinu Elektroprivrede Srbije (EPS).

- U EPS-u svakodnevno radimo na analizi energetskog tržišta, i vidimo da je region energetski deficitaran i potrebno je da gradimo elektrane. Investicije su nam potrebne, ali je ključno pitanje koje i kakve elektrane - kazao je Vlaisavljević.
Kako kaže, najbolje se valorizuju fleksibilne elektrane, jer su kao takve profitabilnije. Predstoji pitanje kojim tehnologijama će biti izgrađene i koja će biti cena kapitala.

- Skuplje je napraviti 1 MW struje iz sunca ili iz vetra ovde na Balkanu nego u EU. EPS je u 2019. napravio 12 teravat sati zelene energije - rekao je Vlaisavljević.

Da ne bi došlo do nepotrebnih troškova i dizanja cena struje, Vlaisavljević, kao i Petrović, akcentuje važnost prekograničnih projekata.

- Region između sebe mora da se integriše. Operatori sistema su često prepreke, ne koriste se dovoljno prekogranični kapaciteti, prave se troškovi, diže se cena struje itd... To nije problem samo našeg regiona, već i Zapadne Evrope. Moramo naći pravu meru brzine promene.

Elektroprivreda Hrvatske zajednice Herceg Bosne (HZ HB) ima tu posebnost u regionu što ne proizvodi struju iz fosilnih goriva, već su voda i vetar glavni resursi, od toga voda dominantan (sedam HE i jedna VE). Prva vetroelektrana u BiH je VE Meshovina, u koju je investirala upravo EP HZ HB.

Izvršni direktor za razvoj u tom preduzeću, Drago Bago, kaže da oni nemaju imperative dekarbonizacije, ali svakako im predstoje svakodnevni izazovi digitalizacije i decentralizacije.

Upravo to što im je voda glavni resurs može biti i mana, jer sve zavisi od hidrološke situacije, pa je tako 2017. bila najlošija u protekle tri decenije, a 2019. najbolja.

- Za nas će tranzicija biti takođe dinamična, prvenstveno zbog implementacije najnovijih ICT tehnologija, još jačeg ulaganja u OIE i trenda disperziranih izvora energije, umesto centralizovane proizvodnje u sistemu. To će za posledicu imati usložnjavanje distribucijskog dela, a donekle i prenosnog sistema - istako je Bago.

Glavni pravac u budućem razvoju EP HZ HB biće, kako kaže Bago, strateška diverzifikacija izvora energije. Ona je započela izgradnjom prve VE u BiH, a u planu je i VE Poklečani. Biće važna i uloga buduće crpne hidroelektrane Vrilo.

- Osim ovih objekata istražujemo i potencijale za gradnju solarnih objekata. Već smo u saradnji sa Hrvatskom izgradili solarnu elektranu 3Smart koja kao rezultat ima integrisano gospodarenje energijom u realnom vremenu. Poseban naglasak stavićemo na fleksibilnost i balansiranje proizvodnje, zbog činjenice da su OIE itekako nepredvidivi - zaključio je Bago.


Kakvi su vetrovi u Crnoj Gori?

Vlada Crne Gore uskoro će potpisati ugovor o koncesiji za gradnju VE Brajići kod Budve, dok se uporedo razvija i projekat VE Gvozd, koja bi, kako se čulo na ovom panelu, mogla biti završena 2022.

Ova država već ima izgrađene VE Krnovo i Možura. Time je instalisani kapacitet povećan za 12%, a potrošnja struje za 10%.

Sledi podizanje prvih solarnih kapaciteta, rekao je Ivan Mrvaljević, izvršni rukovodilac Direkcije za razvoj i inženjering Elektroprivrede Crne Gore.

- Ministarstvo ekonomije Crne Gore je 2018. objavilo tender za zakup zemljišta za izgradnju solarnih elektrana kod Ulcinja, snage 250 MW. Elektroprivreda je zajedno sa finskom nacionalnom kompanijom Fortum i indijskom kompanijom Sterling and Wilson pobedila na tom tenderu. Projekat će se razvijati u dve faze, po tržišnim principima. U aprilu očekujemo rešavanje prostorno-planske dokumentacije, a na leto kreće prva faza izgradnje - kazao je Mrvaljević.

Crna Gora će paralelno ulagati i u hidroenergiju. Završene su prve faze sanacije HE Piva i HE Perućica. U toku je faza 2 novih radova u Pivi, a sledi tender za predstojeće radove i za Perućicu.

Zajedno sa Elektroprivredom Srbije sledi gradnja HE Komarnice kod Šavnika, čija je vrednost procenjena na 238 mil EUR.

Energetski gledano, 2019. je bila vrlo značajna za Crnu Goru, jer je pušten u rad podmorski kabal do Crne Gore, a vrednost projekta je više od milijardu evra.

Teodora Brnjoš