Doktorov let za istoriju - prvi Srbin pre sto godina poleteo aeroplanom sopstvene izrade
Niko ne zna zašto je podvig dr Vladimira Aleksića, iako dobro znan istoričarima vazduhoplovstva, široj javnosti ostao uglavnom nepoznat. Istina je da ni grad, čiji je građanin bio i gde je let 17. oktobra 1909. obavljen, nije mnogo učinio da mu se oduži i njegovu slavu razglasi. Čak i članovi lokalnog aerokluba, koji su se jedini setili da ovih dana proslave stotu godišnjicu prvog leta jednog Srbina, tek razmišljaju da svom klubu podare ime pionira našeg vazduhoplovstva.
Iza prvog leta dr Vladimira Aleksića ostali su kratki novinski izveštaji i iskazi očevidaca. Da nije fotografija njegove jedrilice, u priču bi se moglo i posumnjati. Na osnovu fotografije, aeromodelari Dušan Varda i Miroslav Županski načinili su 1969. godine maketu Aleksićevog aeroplana, koja je danas u Muzeju vazduhoplovstva. Varda nam je ovih dana pričao da je sa Dušanom Janićem, dugogodišnjim direktorom ovog muzeja, pokušao krajem šezdesetih godina prošlog veka da pronađe ostatke Aleksićeve letelice na tavanu njegove kuće u centru Pančeva. Njegova rođaka ljubazno je objasnila da su ostaci aeroplana zaista godinama bili na tavanu, ali da su ih uništili vreme i izgazili odžačari koji su se po tavanu motali, pa su deset godina pre Vardine i Janićeve posete, prilikom čišćenja tavana, bačeni u smeće.
(Vladimir Aleksić)
List "Brankovo kolo" zabeležio je da je aeroplan dr Aleksića bio težak 70 kilograma i imao ukupnu površinu 44 metra kvadratna. Pretpostavlja se da je raspon krila bio oko 12 metara.
Uz pomoć stolara, izvesnog Jordana, Aleksić je dve godine pripremao letelicu. Kako motor iz Francuske nije stizao, odlučio je da poleti na "sistem praćke". Kažu, 17. oktobra 1909. (ima i onih koji tvrde da se događaj zbio četiri dana ranije) na poljani, u blizini koje će tri decenije kasnije nići Fabrika aviona "Utva", Aleksić je poleteo. Očevici tvrde da je let bio kratak, ali da je aeroplan dostigao visinu od 15 metara. Prilikom sletanja, letelica je oštećena. Aleksić opet odlazi u Francusku ne bi li kupio motor za svoj avion, ali ga opet odbijaju. Onda se sprema da motor nabavi u Americi. Pre polaska na dalek put odlazi na operaciju slepog creva, ali se sa nje ne vraća. Umire decembra 1911.
Na pančevačkom groblju nema više njegovog groba, a čovek koji je bio prvi Srbin koji je poleteo na aeroplanu sopstvene izrade dobio je u Pančevu tek jednu uličicu koja nosi njegovo ime. Većina Pančevaca ne zna ni gde se nalazi, niti su čuli da postoji.
(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 22.12.09.)