Mogu li jeftini krediti da spasu privredu - Novca će biti, a želje za investiranjem?

Očekujem da će banke reagovati na smanjenje referentne kamatne stope i da će kamate na dinarske kredite značajno pasti, ali je pitanje koliko će privrednici biti spremni da preuzmu rizik investiranja u sadašnjoj situaciji, ocenjuje za eKapiju Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj Bankarskoj Akademiji.

- Očekivanja su deflatorna, smanjiće se tražnja, što su nagoveštaji ulaska u krizu, a nedavno smanjenje referentne kamate za 50 baznih poena je je klasičan instrument koji se primenjuje u ovakvim okolnostima. Mi još imamo prostora u odnosu na neke druge zemlje koje su približile nuli ili su već oko nule kada je reč o referentnoj kamati, pa će možda ući i u negativnu zonu, što mi naravno ne možemo, jer imamo meku valutu, a i razlika je da li ste u dinarskoj ili u evrozoni, ali i ovo naše smanjenje je približavanje njima, odnosno reakcija na aktuelna dešavanja sa koronavirusom i instrument da se oporavi tražnja – kaže Grubišić.

On smatra da će banke reagovati na smanjenje referentne kamate, koje, kako kaže, nije malo.

- Za dinarske kredite, ubeđen sam da će banke uzeti u obzir ovo smanjenje, ipak je reč o 50 baznih poena, to je pola procenta. Uz to, neki krediti su i uzeti sa varijabilnom kamatnom stopom, vezani su za referentnu kamatu, tako da definitivno očekujem da će kamatne stope na dinarske kredite pasti, i to za pun ovaj deo za koliko je NBS oborila referentnu kamatu, odnosno u tom procentu. Naravno, ta odluka je na bankama i njihovim poslovnim politikama, ali imaju prostora za to i mislim da će reagovati i prilagoditi se situaciji – ocenjuje naš sagovornik.

On ističe i da je nagoveštaj deljenja povoljnih kredita malim i srednjim preduzećima iz Fond za razvoj sa kamatom od 1%, zajedno sa merom NBS, pokušaj da se pokrene neki investicioni ciklus, odnosno oporavi privreda, sačuva likvidnost, obezbede investicije i spreči ulazak u krizu koju svi očekujemo.

- Međutim, ostaje da se vidi kako će privreda reagovati, na njoj je da pokaže spremnost za rizik. Može privrednicima neko da ponudi koliko god hoće povoljne kredite, ako oni ocene da je momenat loš, onda ništa od toga, jer i novac koji nema cenu, sa kamatnom stopom nula, mora da se vrati i stvara opterećenje u poslovanju – navodi Grubišić.

- Plašim se da će privreda ipak biti oprezna, sem, možda, onih koji su već preduzeli neke investicione radnje i zakoračili u investicije, pa će im jeftiniji krediti odgovarati. Ostali, koji su samo planirali nešto, odložiće investiciju – dodaje profesor.

U svetlu te činjenice, a na pitanje smatra li da je mera smanjenja referentne kamate, ali i ostale koje podstiču rast, poput najave ulaganja u infrastrukturu, bila pravi izbor u ovoj situaciji, ili je možda trebalo najpre razmišljati o nekoj injekciji privatnom sektoru i drugim merama koje spašavju likvidnost, a s obzirom na suficit koji se stalno pominje, Grubišić kaže da je na državi da proceni šta je trenutno bitnije.

- Država je već reagovala, najavila povećanje plata u javnom sektoru za neke kategorije, za lekare, što je u ovom trenutku prioritet. Što se tiče privatnog sektora, mislim da se slični potezi iz domena fiskalne politike neće odmah povlačiti – zaključuje Grubišić.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije je pre sedam dana referentnu kamatnu stopu smanjio za 50 baznih poena, na nivo od 1,75%. Kako je rečeno u saopštenju Centralne banke, tom odlukom je NBS blagovremeno reagovala na "pojačanu neizvesnost u međunarodnom okruženju izazvanu širenjem virusa korona (Covid-19), što je u skladu sa aktivnostima koje preduzimaju i druge centralne banke u svetu".

Branislava Petrović

BBA-Beogradska Bankarska Akademija

Narodna banka Srbije Beograd

Fond za razvoj Republike Srbije Niš

Zoran Grubišić

korona virus

virus korona

korona

smanjenje referentne kamate

jeftini krediti

smanjenje kamate na dinarske kredite