Arktik će do 2014. ostati bez leda - da li nas čeka ekološka katastrofa?

Arktik će, prema najnovijim istraživanjima, do 2014. ostati bez leda. Za 40 godina sva priobalna područja biće potopljena, a prelazna godišnja doba će nestati. Podizanje nivoa mora od jednog metra, predviđeno najkasnije do 2050. godine, potopiće Veneciju i Sankt Peterburg, ali i čitavu Okeaniju, Bangladeš, Holandiju. Postoji 75% šanse da u leto 2014. godine Arktički okean bude skoro potpuno bez leda, osim u kanalima i pojedinim ostrvima – upozorio je bivši američki potpredsednik Al Gor na konferenciji Ujedinjenih nacija o klimi koja je održana u Kopenhagenu.

Predviđanja naučnika sada su daleko pesimističnija od onih koje je pre samo osam meseci objavila američka vladina agencija – da će topljenje leda na Severnom polu da se završi 2030. godine.

Naučnici kažu da je sastav zamrznutog Severnog mora znatno drugačiji poslednjih nekoliko godina jer je debeli led zamenio tanak sezonski led. Gor je na izlaganju u Kopenhagenu citirao najnoviji naučni rad američke postdiplomske škole za marince, čija su istraživanja na arktičkom ledu bitna za planiranje budućih polarnih putovanja američkih podmornica.

– Kompjuteri su dizajnirani tako da pokazuju zapreminu leda, pokazujući na taj način ne samo njegovu površinu, nego i debljinu – priča Al Gor.

Vodeći naučnik za led u NASA Džej Zueli je još prošle godine rekao da će nestati leda na Arktiku za pet do najviše 10 godina.

Međutim, jedan od zvaničnika američke vlade nazvao je Gorovu projekciju "agresivnom", dok je Mark Sereze iz Nacionalne baze podataka snega i leda u Bulderu, Kolorado, rekao da "je to moguće, ali nije izvesno".

- Mi smo postavili za granicu 2030. godinu – tvrdi on i dalje.

Prosečna temperatura na Zemlji rasla je poslednjih 100 godina za 0,74 stepena godišnje, ali je živa rasla duplo više na Arktiku.

Srednja temperatura je za poslednjih 150 godina porasla za 0,45 stepeni Celzijusa, za šta bi u normalnim uslovima, bez emisije štetnih gasova i efekta staklene bašte, trebalo bar 1.200 godina. Prema projekcijama, kada 2040. godine nivo ugljen-dioksida bude udvostručen, temperatura će biti viša za 2,8 stepeni Celzijusa.

Drastična promena temperature izazvaće povećanje brzine isparavanja, izmene frekventnosti padavina, oblačnosti i maglovitosti, preraspodelu sušnih i kišnih područja i nestanak prelaznih godišnjih doba, već dugo upozoravaju naučnici. Svetsku javnost posebno zabrinjava podizanje nivoa mora, što već danas pokazuje štetne efekte. Za poslednjih 100 godina nivo mora se u proseku podigao za 12,5 centimetara i nastavlja da raste brzinom od 1,2 do 5,5 milimetara godišnje. Ledeni pokrivač tanji je pet, šest metara.

Otapanje lednika i rast nivoa mora potopiće priobalna područja i manja ostrva. Pojedina tropska ostrva u južnom Pacifiku već su raseljena zbog potapanja. Nestaće oblasti umerene klime i s njima obradive površine, a proširiće se tropska i pustinjska zona. Izumreće veliki deo živog sveta, a poremećeni sistem monsuna i drugih vetrova izazvaće seriju katastrofalnih nepogoda.

Uprkos tome, dokument potpisan posle zasedanja u Kopenhagenu nije pravno obavezujući, ne sadrži konkretizovane cifre vezano za obaveze zemalja za smanjenje emisije štetnih gasova, niti cilj da se emisija ugljen-dioksida smanji za 50% do 2050. Zato što su države koje su najveći emiteri štetnih gasova odbile da se obavežu na smanjenja.

Ni na Južnom polu nije bolja situacija

Santa leda površine 140 kvadratnih kilometara, visoka 40 metara, pre desetak dana odvalila se od Antarktika i zaplivala Rosovim morem. Ledenu ploču, koju su geofizičari označili kao B17B, površine većeg ostrva, nevreme i topliji pojas vazduha razdrobili su u južnom Pacifiku na manje komade, samo 1.700 kilometara od Sidneja.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 27.12.09.)