Snežana Samardžić-Marković, ministarka omladine i sporta - Neće rušiti stadione zbog šoping centra

(Snežana Samardžić-Marković)

Nikakav poseban zakon se ne piše za Crvenu zvezdu i Partizan, već će velikani našeg sporta biti privatizovani na isti način kao i ostali klubovi. Ovo tvrdi Snežana Samardžić-Marković, ministar omladine i sporta, koja veruje da će uskoro biti donet zakon o sportu, na osnovu kojeg će biti moguća privatizacija klubova.

Koliko je blizu ili daleko donošenje zakona o sportu?

- Blizu smo donošenja zakona o sportu. Pravila predviđaju da Ministarstvo omladine i sporta pribavi stručna mišljenja drugih ministarstava u vladi, da se na sednici vlade nacrt zakona usvoji, i tako postane predlog zakona, i, kao takav, odlazi u skupštinsku proceduru. Mi smo pribavili sva mišljenja ministarstava i uskoro bi trebalo da zakon bude usvojen na sednici Vlade, pa tako i da ode u Skupštinu. Sve to možda izgleda sporo, ali takva je zakonska procedura.

Da li se naziru konačni okviri privatizacije sportskih klubova?

- Prvi stepenik je evidencija imovine i strukture vlasništva, potom, kao drugi, sledi procena vrednosti, a treća faza je odluka Vlade o svakom klubu: da li će da se privatizuje ili ne. Situacija će biti jasnija kada bude završen prvi stepenik, evidencija. Trenutno, mi ne znamo čime sve sport raspolaže. Recimo, u Srbiji nikada nije napravljen registar sportskih objekata. Ministarstvo upravo radi i bazu podataka i kategorizaciju.

Da li će svi sportski klubovi biti privatizovani?

- Neće svi imati tu obavezu, ali će svi imati mogućnost, ako to žele.

Kako se zaštiti od neodgovornih biznismena koji se lako zadužuju?

- Mi smo brinuli o tome i predvideli smo mehanizme koji će štititi klubove. Recimo, zakon predviđa "tri ne": 1. nema konverzije duga u vlasništvo; 2. nema promene namene objekta (znači, ne može se desiti da neko kupi klub, sruši stadion i podigne šoping-centar); 3. nema promene namene delatnosti, na primer da nekog ne interesuju pioniri, kadeti i juniori, nego samo A selekcija, pa da ukine škole i mlađe ekipe - to ne sme da učini, bez obzira na to što je vlasnik.

Da li onaj koji kupi klub može da uzime kredit uz hipoteku na klupsku imovinu?

- I mi smo razmatrali takav scenario. Prvo, tu su ona "tri ne". A predvideli smo i neke druge kumulativne uslove koji sprečavaju takvu situaciju.

Kada se pomene privatizacija, najčešće se misli na Crvenu zvezdu i Partizan. Priča se i da će oni biti privatizovani prema posebnom zakonu?

- Neće biti posebnog zakona. Ovaj zakon se odnosi i na Zvezdu i Partizan.

Da li dug može da se pretvori u akcije? Da li važi odredba iz Nacrta zakona?

- Ne, takva odredba nikada nije važila. Dug ne može da se konvertuje u vlasništvo tokom procesa privatizacije. Upravo na taj način štitimo klubove.

Da li je, zaista, privatizacija, neophodna? Vidimo da su zapadni klubovi prezaduženi, a oni najveći imaju minuse i po nekoliko stotina miliona evra?

- Veliki domaći klubovi nisu privatni, a ipak su napravili dugove u desetinama miliona evra. Nisu svi zapadni klubovi prezaduženi, a nisu svi ni privatni. Ne mislim da je privatizacija čarobni štapić, ali sigurno je bolje rešenje od postojećeg stanja. Klubovi su prezaduženi, nemaju novca za normalan rad, primorani su da rasprodaju najbolje igrače, sponzori ne žele da ulažu veće sume jer tokovi novca nisu transparentni. Ideja ovog zakona jeste da tamo gde ima profesionalnih rashoda i prihoda to bude i tretirano kao preduzeće, da se zna ko su vlasnici, a da novac koji preostane u opštinskim budžetima bude usmeren na masovnost dece u sportu, nekomercijalne sportske grane...

Da li će i država dobiti određeni broj akcija?

- Ne, država ne dobija ništa. U slučaju da se privatizuje društveni kapital, 20 odsto se upisuje u Privatizacioni registar, a kada se utvrdi državni kapital, 40 odsto ide u Privatizacioni registar. Drugo ime za Privatizacioni registar jeste: podela akcija građanima. U članu 176. kažemo da vlada može i drugačije da odredi procente u pojedinačnim slučajevima, zavisno od procene opšteg interesa u oblasti sporta.

U Nacrtu piše da privatizaciju klubova vodi ministarstvo zaduženo za privredu, uz vašu pomoć i pomoć Ministarstva finansija. Da li je, u stvari, sve u rukama Agencije za privatizaciju?

- Nema nikog kompetentnijeg od Agencije za privatizaciju. Ako su mogli da vode privatizaciju velikih industrijskih firmi, sigurno će moći da vode i privatizaciju klubova.

O prodaji objekata odlučuje - Vlada

Da li će biti privatizovani i sportski objekti, i da li je moguće posle pet ili deset godina menjati njihovu namenu?

- Privatizacija sportskih objekata predviđena je kao mogućnost, ali, o svakom pojedinačnom klubu, pa tako i o objektu, odlučivaće Vlada, uz konsultacije s lokalnom samoupravom. Neki objekti su multifunkcionalni, neki imaju kompleksnu vlasničku strukturu, a neki klubovi uopšte nemaju svoje objekte, pa stoga treba biti pažljiv.

Privatizacija (samo) za profesionalce

FK Partizan i FK Crvena zvezda su i delovi Sportskog društva. Da li svi klubovi, članovi SD, moraju da budu privatizovani?

- Neće morati svi, naravno. Osim ako to žele i nalaze interesa u tome. Moraće da se privatizuju oni klubovi koji imaju profesionalne ugovore sa sportistima. SD su vid udruživanja klubova i sportova, ne nužno i vid vlasništva nad klubovima. SD nisu ni subjekat ni objekat privatizacije.

"Socijalizam"

U izradi nacrta zakona bilo je raznih predloga...

- Ima ideja da se klubovi podržave, pa da, recimo, grad Beograd i gradovi i opštine po Srbiji u potpunosti finansiraju velike klubove, kao u vreme socijalizma. Nisam sigurna da bi takav model mogao da funkcioniše. Zamislite ženske sportove i manje amaterske klubove koje opštine finansiraju, šta bi njima preostalo od tog kolača? I sada mnogo toga moraju da finansiraju roditelji čija deca nešto treniraju!

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 28.12.09.)