Branislava Jakovljević, generalna direktorka Centra za puteve Vojvodine - Lepa reč je najbolje menadžersko sredstvo

(Branislava Jakovljević)

Centar za puteve Vojvodine (CPV) je kompanija u privatnom vlasništvu koje posluje u oblasti putne privrede. Firma je osnovana u uslovima dinamičnog razvoja putne privrede Republike Srbije i Autonomne pokrajine Vojvodine, kao nosilac stručnog i kvalitetnog delovanja u oblasti projektovanja i nadzora. Od osnivanja CPV-a početkom 50-ih godina prošlog veka pa do danas, isprojektovano je preko 4.000 kilometara modernih saobraćajnica i veći broj mostova, izvršena su mnogobrojna ispitivanja i ekspertize u oblasti geomehanike tla, asfalta i kamena i fundiranja. Učestvovali su u izgradnji značajnih infrastrukturnih objekata, kao recimo autoputeva E-70 i E-75, te na rehabilitaciji preko 1.200 kilometara putne mreže Srbije. Poslednjih godina intenzivna aktivnost je usmerena ka izradi studija u oblasti saobraćaja, formiranju banke podataka puteva Srbije, kao i zaštiti životne sredine od štetnog uticaja saobraćaja, ekonomskim analizama i studijama opravdanosti.

- Centar za puteve Vojvodine, koji se ranije zvao Zavod za puteve, mostove i saobraćaj Vojvodine, postoji već 60 godina. Osnovalo ga je pokrajinsko Izvršno veće kao mali projektni biro koji je, u međuvremenu, nesebičnim radom i velikim zalaganjem svih zaposlenih, izrastao u vodeću kuću u Srbiji u ovoj oblasti poslovanja. Tokom 90-ih godina CPV je, kao i većina naših preduzeća, prolazio kroz nekoliko oblika svojinske transformacije da bi početkom 2006. definitivno bio privatizovan. Danas posluje kao akcionarsko društvo sa oko 250 zaposlenih, od kojih su njih 80 odsto inženjeri raznih profila. Pored centrale u Novom Sadu, imamo i filijalu u Beogradu sa oko 50 zaposlenih, kaže mr Branislava Jakovljević, generalna direktorka Centra za puteve Vojvodine.

Kako se kotirate u domaćoj putnoj privredi i kako se nosite sa konkurencijom, posebno stranom koja je sve više prisutna na našem tržištu?

- Poslovi u ovoj oblasti se uglavnom dobijaju na tenderima i nije ih lako dobiti. Zaista je velika konkurenncija. CPV je jedino domaće preduzeće koje je kao lider, odnosno kao vodeći partner konzorcijuma dobijalo poslove od Evropske agencije za rekonstrukciju koja je, znamo, veliki investitor u našoj zemlji. Takav je, recimo, posao nadzora nad rekonstrukcijom "Gazele" u Beogradu. Mi smo u ovom poslu lideri konzorcijuma u čijem sastavu se nalaze još dve austrijske kompanije. Za dobijanje ovog posla je bila zaista žestoka međunarodna konkurencija - na konkursu je učestvovalo 16 preduzeća. Mi smo izabrani po tehničkim karakteristikama i po ceni. Sama cena nije bila toliko bitna, već su bile bitne pre svega poslovne reference. Od Svetske banke smo dobili jedan takođe veliki posao. To je izrada baze podataka puteva Srbije. Radi se o svojevrsnoj analizi stanja 15 000 kilometara puteva Srbije, sa ocenom njihovog kvaliteta, prioritetima gradnje i izradom strategije razvoja. Ovo je jedan veoma obiman i ozbiljan posao u kome, recimo, samo ispitivanje puteva, koje se obavlja specijalnim mašinama, traje nekoliko meseci. Bazu podataka puteva Srbije radimo već godinu i po dana i trenutno smo u fazi njenog završetka. I ovaj posao radimo u konzorcijumu čiji smo mi lider.


Kada već pominjemo pojedine poslove, šta biste od aktuelnih poslova izdvojili i pomenuli?

- Na Koridoru 10 smo kroz razne faze projektovanja već godinama prisutni, kroz idejni, genaralni i glavni projekat. Tako smo dobili i glavne projekte za gradnju dve najnovije deonice na potezu Novi Sad - Subotica. Dobili smo i posao nadzora nad ovim radovima. Do sada smo, inače, obavili poslove nadzora na 1300 kilometara puteva širom Srbije. Radili smo na brojnim rekonstrukcijama puteva, kao i na gradnji novih puteva. Uradili smo unutrašnji magistralni poluprsten u Beogradu, kao i idejni projekat prilaznih saobraćajnica i petlji za most na špicu Ade. Idejni projekat samog mosta smo radili u konzorcijumu sa slovenačkim partnerom. U istom konzorcijumu smo dobili i posao na novom mostu preko Dunava u Novom Sadu. Projekat novog mosta na Dunavu na stubovima starog mosta Franca Jozefa predstavlja jednu kompleksnu celinu i sačinjen je od nekoliko različitih projekata, čijom se koordiniranom realizacijom dolazi do konačnog rešenja i izrade mosta. Dok su naši partneri zaduženi za izradu konstrukcije samog mosta i tunela, mi smo zaduženi za projekte prilaznih puteva mostu, raskrsnica i denivelisanih ukrštanja. Zaduženi smo i za sve istražne radove i za izradu studije uticaja na kulturno-istorijski kompleks Petrovaradinske tvrđave. Mogla bih još da pomenem da smo uradili i projekat rekonstrukcije prolaza autoputa kroz Beograd, od Surčina do Bubanj Potoka.


Prisutni ste i u zemljama u okruženju i na pojedinim daljim tržištima?

- U Crnoj Gori radimo nekoliko kapitalnih objekata. Završili smo idejni projekat dela autoputa Beograd - južni Jadran koji ide kroz Crnu Goru. Ovaj projekat smo radili u konzorcijumu sa Građevinskim fakultetom u Podgorici. Radimo obilaznice u Tivtu i u Podgorici. Radili smo nadzor nad izgradnjom autoputa u Gruziji, kao i idejni projekat autoputa u Libanu. Kada govorim o kapacitetima i potencijalima naše putne privrede, a u sklopu toga i o njenim izvoznim mogućnostima, moram da kažem da je evidentan nedostatak kadrova. Mi smo tokom 90-ih godina imali veliki odliv mladih inženjera koji bi sada nosili posao da su ostali u zemlji. Sa fakulteta izlazi nedovoljan broj novih inženjera niskogradnje, koji se jedino školuju na beogradskom Građevinskom fakultetu. Ovaj nedostatak kadrova, posebno pri realizaciji većih poslova kao što je, recimo, rekonstrukcija beogradske "Gazele", rešavamo tako što sklapamo zajedničke poslove sa pojedinim evropskim partnerima.

Svi pričaju o krizi, kako se ona odražava na vaše poslovanje?

- U celoj Evropi je recesija i vrlo je teško samostalno izaći na tržište. Ne samo da je ogromna konkurencija na širem evropskom tržištu, nego je ona velika i na našem unutrašnjem tržištu. Recimo, za bazu podataka puteva Srbije konkurisalo je 36 firmi. Bilo ih je čak iz Kanade. Kako ovo objašnjavamo, pa pre svega nedostatkom posla. Cela Evropa je uglavnom završila infrastrukturu i više nema velikih projekata. Ako govorimo o bližem okruženju, Slovenija je recimo završila sve svoje autoputeve, Hrvatska ovaj posao privodi kraju. Jedino u Srbiji ima još dosta posla u putnoj infrastrukturi, tako da je pažnja brojnih evropskih kompanija usmerena na naše tržište. Za ove poslove treba, razume se, pronaći neophodna investiciona sredstva, a u uslovima aktuelne krize to je još teže. Bilo kako bilo, ulaganje u infrastrukturu je prioritet svake zemlje, pa samim tim i Srbije. Putna infrastruktura je krvotok i glavni preduslov razvoja svake države.


Da se malo osvrnemo na principe uspešnog rada i poslovanja, šta kaže Vaše bogato radno i menadžersko iskustvo, u čemu je ključ uspeha?

- Svakome osnovni princip rada i življenja treba da bude upornost. Ne sme se olako odustajati. Važan princip treba da bude i tolerantnost. Trudim se da konflikte u poslu i u svakodnevnom životu svedem na minimum. U obavljanju svog menadžerskog posla "ne lupam rukom od sto", odnosno ništa ne radim na silu. Smatram da je lepa reč, bez vike, besa i svađe, mnogo efikasnije sredstvo. Uvek pružam šansu mladima. U firmi imamo mnogo mladih kojima dajemo vrlo konkretne i ozbiljne radne zadatke, kako bi odmah počeli da se kale i stasavaju za posao. Rekla bih da moj odnos prema radu i životu uopšte, odslikavaju dve misli. Jedna je latinska izreka koja kaže: "Nije srećan onaj koji ima ono što želi, nego je srećan onaj koji ne želi ono što nema", a Volter je rekao: "Rad nas oslobađa od tri velika zla: dosade, poroka i oskudice". Ako govorim o poslovnim ženama, moram da kažem da ja ne prihvatam niti poznajem polne podele u poslu. Smatram da je uspeh stvar umešnosti svakog od nas, bez obzira na pol. Biološke zadatosti su nepobitne, u određenim stvarima muškarci i žene mogu biti ravnopravni a u određenim ne mogu. U građevinskoj struci je malo žena, ali mi to ne smeta niti se osećam nešto inferiornom. Sa muškarcima imam izuzetno dobru saradnju i oni me kao saradnika i poslovnog partnera izuzetno cene, poštuju i uvažavaju.

- Moram da kažem da je moja druga ljubav klavir. Završila sam srednju muzičku školu i malo je falilo da upišem Muzičku akademiju. No, zbog porodične tradicije i praktičnosti posla ipak sam upisala Građevinski fakultet. Danas kad god imam slobodnog vremena sviram klavir, i on mi predstavlja spas i odmor od svakodnevnih poslovnih obaveza. Kant je rekao da je jedna od najboljih i najčistijih radosti odmor posle napornog rada. Meni je sviranje klavira ova najbolja i najčistija radost.


Kako uskladiti porodične i poslovne obaveze, poslovne žene kažu da im to predstavlja veliku teškoću, kakva su Vaša iskustva po ovom pitanju?

- Porodica se nikako ne sme zapostaviti zbog posla. Sve se može postići dobrom organizacijom. Ja sam imala veliku pomoć roditelja, tako da sam mogla više da se posvetim poslu, struci, karijeri. Imala sam i podršku supruga koji je,takođe, građevinski inženjer i dobro poznaje prirodu ovog posla.

RADNA BIOGRAFIJA

Branislava Jakovljević je, bez sumnje, školski primer radnog stasavanja i poslovnog napredovanja jednog građevinskog inženjera. U Centru za puteve Vojvodine počela je da radi kao projektant pripravnik i prošla sve faze projektovanja, od mesta odgovornog i vodećeg projektanta, preko rukovodioca projektnog biroa, do mesta genralnog direktora ovog projektantskog preduzeća koje sa velikim uspehom vodi evo već 19 godina. Branislava je Građevinski fakultet završila u Beogradu, a magistrirala na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu na kome je tokom 90-ih godina, uz redovni rad u CPV-u, 10 godina radila kao predavač.

Branislava potiče iz ugledne bačkopalanačke porodice, čija je građevinarska tradicija dugu preko sto godina. Njen deda je početkom prošlog veka gradio prvi kaldrmisani put u Vojvodini. Otac je, takođe, bio građevinski inženjer. Udala se za građevinskog inženjera niskogradnje, sa kojim ima dva sina koji su obojica, takođe, građevinski inženjeri.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz publikacije "Uspešne poslovne žene Srbije - prvih 50". Knjigu možete poručiti putem sledećih kontakata - PAUN PRESS, Palmira Toljatija 5/1. 11 070 Novi Beograd, tel. 011 260 10 96, 064 275 13 15, e-mail: [email protected])