Zemljišta u svetu suočavaju se s krizom

Engleski aktivisti zaštite životne sredine otkrili su da samo 0,41% novca uloženog u monitoring ekosistema odlazi na ispitivanje kvaliteta zemljišta i to uprkos činjenici da se zemljišta u svetu suočavaju s krizom, uključujući i ona u Velikoj Britaniji.

Brojke su zapanjujuće - 60,5 miliona funti je uloženo za praćenje kvaliteta vode, 7,65 miliona za proveru vazduha, a samo 284.000 funti za nadzor zemljišta. Nesklad je otkrio Savez za održivost zemljišta (SSA).

Direktorka saveza, Elen Fej za BBC kaže:

- Ove brojke su zapanjujuće, ali ne i iznenađujuće. Mogli bismo zapravo da uštedimo novac i očuvamo životnu sredinu ulažući u praćenje kvaliteta zemljišta, jer bi ti rezultati bili značajni i za zdravlje vode i vazduha.

Iz Odeljenja za životnu sredinu, hranu i ruralna pitanja (Defra) kažu da planiraju da osmisle indikatore kvaliteta tog resursa i uspostaviti novi nacionalni plan praćenja.

Ovlašćenje bi se u predlogu Zakona o poljoprivredi moglo iskoristiti za podršku praćenja zemljišta, ali iz SSA-a kažu da nisu videli nikakve dokaze da će se Defra obavezati u finansiranju ispitivanja i praćenju kvaliteta.

Sve je veća opšta zabrinutost za stanje zemljišta. Izveštaj Komiteta za nadzor životne sredine još iz 2016. godine upozorio je da neka od najplodnijih područja Velike Britanije gube na vrednosti, te da bi mogla postati neproduktivna. To je zato što savremene metode uzgoja obično ne štite tlo od gubitka sadržaja ugljenika (što je jedan od vitalnog značaja za borbu protiv klimatskih promena) ili zbog ispiranja usled jakih kiša.

Ipak, Fej otkriva da se posvećenost organizacije Natural England i njihovo nadgledanje zemljišta bazira na proceni samo 20 parcela i to u četiri nacionalna rezervata prirode.

SSA grupa poljoprivrednika, naučnika i ekologa ističu da premalo ulaganja u nadzor zemljišta ostavlja javnost u neznanju o stanju na selu i dovodi do povećanog rizika od poplava, pretnji sigurnosti hrane i gubitka biološke raznovrsnosti. Kris Kolins ispred ove grupe, kaže:

- U 25-godišnjem planu zaštite životne sredine čvrsto se zalažemo za održivo upravljanje tlom do 2030. i poboljšanje njegovog kvaliteta. Da bismo preokrenuli degradaciju naših zemljišta i vratili ih u zdravo stanje na nacionalnom nivou, potrebna nam je dugoročna obveza praćenja na poljoprivrednom i nacionalnom nivou. Bez funkcionalnog programa praćenja, ne znamo njihovo stanje.

Profesorka Bridžit Emet iz Centra za hidrologiju i ekologiju rekla je da jeovo je već duže vreme frustracija:

- Kakvo je stanje našeg zemljišta jednostavno ne znamo. Ovaj resurs nije teško nadzirati, jer ne migriraju poput ptica, nemaju tokove poput reka već ostaju tamo gde jesu.