Ilustracija (Foto: Billion Photos/shutterstock.com) Primena testa samostalnosti počinje u skladu sa rokovima propisanim Zakonom, odnosno od 1. marta 2020. godine bez obzira na uvedeno vanredno stanje. Naime, nema predloga mera koje bi dovele do odložene primene ove zakonske odredbe, rekla je Gordana Zekić iz
KPMG-a, u okviru vebinara o uputstvu za primenu testa samostalnosti, koji su organizovali NALED i KPMG.
- Prihod isplaćen preduzetniku zaključno sa 29. februarom 2020. godine smatraće se prihodom od samostalne delatnosti, bez obzira na prirodu odnosa sa nalogodavcem. Međutim, ukoliko se utvrdi da preduzetnik nije samostalan u svom radu u odnosu na nalogodavca, prihod isplaćen od 1. marta smatraće se drugm prihodom koji je predmet poreza na prihode i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje - istakla je Zekićeva.
Kako je dodala, osnovica za obračun poreza na drugi prihod i doprinosa je bruto prihod preduzetnika. Osnovica za obračun poreza i doprinosa se ne umanjuje za normirane troškove od 20%.
- Doprinosi za zdravstveno osiguranje se ne plaćaju, imajući u vidu da ih preduzetnik već plaća na mesečni iznos lične zarade ili oporezivu dobit - rekla je Zekićeva.
Ukoliko se utvrdi da test samostalnosti nije zadovoljen, nalogodavac je dužan da izvrši obračun, obustavljanje i uplatu poreza na druge prihode po osnovu naknade isplaćene preduzetniku.
- Ukoliko je nalogodavac iz inostranstva, preduzetnik je u obavezi da prihod prijavi putem samooporezivanja i to u roku od 30 dana - navela je Zekićeva.
Do 30. aprila 2020. godine poreskim podsticajem omogućeno je zapošljavanje preduzetnika koji ne ispunjavaju kriterijume samostalnosti uz poreske olakšice.
Izuzeci iz testa samostalnosti
Iz testa samostalnosti izuzeti su preduzetnici koji, prema zakonu koju uređuje njihovu relevantnu delatnost, ne mogu da budu u radnom odnosu.
- Ovu kategoriju čine, između ostalih advokati, javni beležnici i javni izvršitelji, a zabrana zasnivanja radnog odnosa može biti propisana i međunarodnim ugovorima Republike Srbije, uključujući i ugovore sa međunarodnim organizacijama - istakla je Marija Sibinović iz KPMG-a.
Posledice nakon poreske kontrole
Ukoliko se u postupku poreske kontrole utvrdi da preduzetnik nije samostalan, odnosno da ispunjava pet od devet kriterijuma, posledice su takve da se nalogodavcu utvrđuje dodatna obaveza poreza na dohodak građana u odnosu na isplate preduzetnicima. Kriterijume možete pogledati
ovde.
- Nalogodavcu se utvrđuje i dodatna obaveza za doprinose za obavezno socijalno osiguranje, kao i kamata, obračunata od dana dospelosti do dana uplate. Takođe inicira se poreski prekršaj ili preduzimanje predistražnih radnji za postojanje krivičnog dela - poreska utaja - rekla je Zekić.
Ona je objasnila da u slučaju utvrđivanja nesamostalnosti preduzetnika koji je u odnosu sa stranim nalogodavcem, preduzeniku se utvrđuje dodatna poreska obaveza po osnovu poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, kao i kamata i iniciranje poreskog prekršaja ili preduzimanje predistražnih radnji za postojanje krivičnog dela.
Reforma paušalnog oporezivanja
Igor Lončarević, potpredsednik Saveza za fer konkurenciju NALED-a, naveo je da uporedo sa uvođenjem testa samostalnosti, za koji ističe da postoji u brojnim evropskim zemljama, urađena i reforma sistema paušalnog oporezivanja.
- Do pre par godina imali smo veliki problem sa dostavljanjem rešenja, kasnila su i po nekoliko godina, mi smo tražili da se to automatizuje. Sada više od 100.000 preduzetnika znaju kolike ih obaveze čekaju i da li mogu da posluju kako paušalci. Takođe, oslobodili smo rad preko 3.000 inspektora koji više ne moraju da administriraju taj proces - naveo je Lončarević.
Kako je istakao i sama visina poreza je pravilnije raspoređena - neke delatnosti više nisu zavisne od sedišta firme, a porez ove i naredne godine neće biti povećan za više od 10%, a uvedene su i olakšice za početnike, mlade i druge kategorije. Detaljnije o reformi
pogledajte u posebnoj vesti.
I. Milovanović