Zemlje u razvoju do 2050. postaće vodeće ekonomije sveta, pokazuje izveštaj revizorske kuće PwC

Za trideset godina većina najvećih svetskih ekonomija biće one koje se danas pojavljuju i nadmašiće trenutne sile poput Sjedinjenih Američkih Država, Japana i Nemačke, pokazuje izveštaj kuće Pricewaterhouse Coopers (PwC), koji je uzeo u obzir 32 najveće ekonomije u svetu koje se računaju u 85 odsto svetskog bruto-društvenog proizvoda.

Bregzit, korona virus i trgovinski sporovi zadaju glavobolju, ali uprkos izazovima globalna ekonomija će nastaviti da raste brzom stopom tokom sledećih nekoliko decenija. Štaviše, do 2050. globalno tržište će udvostručiti svoju trenutnu veličinu, procenjuje PwC, iako Ujedinjene nacije predviđaju da će svetska populacija porasti za skromnih 26 odsto.

A taj rast pratiće i niz promena. Iako je teško predvideti kako će se tačno situacija odvijati u budućnosti, većina ekonomista se slaže oko jedne stvari – današnja tržišta u razvoju sutra će postati ekonomske supersile.

Izveštaj PwC "Svet 2050." pokazuje da će za tri decenije čak šest od sedam svetskih najvećih ekonomija biti današnje ekonomije u razvoju – praćene Kinom (na prvom mestu), Indijom (drugo), SAD (treće) i Indonezijom (četvrto mesto). One će nadmašiti Japan (koji je sa četvrtog spao na osmo) i Nemačku (sa petog na deveto). Čak i relativno male ekonomije poput Vijetnama, Filipina i Nigerije premostiće velik jaz u svom ekonomskom rangu do 2050, prognoza je PwC.

Ipak, Kina ostaje u vrhu i još pre 2030. postaće najveća svetska ekonomija, dok će Indija sa trećeg mesta te godine 2050. skočiti na drugo mesto. Do 2050, ekonomije u razvoju poput Meksika i Indonezije biće verovatno veće od Velike Britanije i Francuske, dok bi Pakistan i Egipat mogli premašiti Italiju i Kanadu po paritetu kupovne moći. U smislu rasta, Vijetnam, Indija i Bangladeš mogle bi tokom tri decenije postati najbrže rastuće ekonomije, sa prosečnim rastom od pet odsto godišnje, navodi se u izveštaju.

Rusija će, prognozira Pwc, ostati na šestom mestu tokom sledećih 30 godina, dok će Turska skočiti sa 14. na 11. mesto.

Nigerija ima potencijal da postane najbrže rastuća velika afrička ekonomija i mogla bi se popeti sa 22. čak na 14. mesto do 2050. Ali, Nigerija će ovaj potencijal ostvariti samo ako može da preusmeri svoju ekonomiju sa nafte i ojača svoje institucije i infrastrukturu. Rast u mnogim ekonomijama u razvoju biće podržan relativno brzim rastom populacije, porastom domaće potražnje i veličinom radne snage.

PwC ocenjuje da i Kolumbija i Poljska imaju velik potencijal i projektovano je da će te zemlje biti najbrže rastuće velike ekonomije u svojim regionima, Latinskoj Americi i Evropskoj uniji, iako će Turska rasti brže u širem evropskom području.

Današnje napredne ekonomije nastaviće da ostvaruju povećane prosečne prihode, ali će one u razvoju do 2050 napraviti dobar progres ka premošćavanju tog jaza, ističe se u izveštaju PcW. Kad je reč o BDP-u po glavi stanovnika, sa izuzetkom Italije sve zemlje G7 (Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Velika Britanija i SAD) biće i dalje rangirane iznad grupe E7 (Kina, Indija, Brazil, Meksiko, Rusija, Indonezija i Turska).

Tržišta u razvoju E7 mogla bi u proseku rasti dvostruko brže od naprednih ekonomija G7. Prema BDP-u po glavi stanovnika, Kina će se do 2050. naći negde na sredini liste a Indija blizu dna. Prognozirana putanja indijskog BDP-a po glavi stanovnika tokom sledeće tri decenije je značajno drugačija od ukupnog napretka BDP-a, što pokazuje da iako jaka populacija može biti ključni pokretač rasta BDP-a, takođe može postaviti izazov za prosečne nivoe prihoda.

Jaz se međutim sužava – američki BDP po glavi stanovnika bio je 2016. četiri puta veći od kineskog, a skoro devet puta od indijskog. Do 2050, ti jazovi će se suziti, pa će američki biti dvostruko veći od kineskog, a trostruko od indijskog, procena je PwC.

U izveštaju se navodi da će tržišta u razvoju stvoriti mnoge prilike za biznis. Te prilike će se pojaviti kako ove ekonomije rastu u nove industrije i angažuju se na svetskim tržištima dok njihovo stanovništvo – koje će takođe biti u proseku mlađe od onog u razvijenim nacijama – postaje bogatije. Razvojem institucija, društvene stabilnosti i jačanjem makroekonomske osnove ta tržišta će postati atraktivnija za biznis i život, što će privući investicije.

Evo kako su poređane države na listi najvećih ekonomskih sila za tri decenije:

1.Kina

2.Indija

3.SAD

4.Indonezija

5.Brazil

6.Rusija

7.Meksiko

8.Japan

9.Nemačka

10.Velika Britanija

11.Turska

12.Francuska

13.Saudijska Arabija

14.Nigerija

15.Egipat

16.Pakistan

17.Iran

18.Južna Koreja

19.Filipini

20.Vijetnam

21.Italija

22.Kanada

23.Bangladeš

24.Malezija

25.Tajland

26.Španija

27.Južna Afrika

28.Australija

29.Argentina

30.Poljska

31.Kolumbija

32.Holandija