Sistemi za navodnjavanje povrća - Paradajzu i paprici treba "kap po kap", a kupusnjačama kišnica

Voda je od vitalnog značaja za zdravlje biljaka, a ujedno je i sastavni deo njihove građe i nosilac mnogih fizioloških procesa tokom vegetacije. Ukupne količine vode u različitim vrstama povrća kreću se u intervalu od 85 do 95 odsto, iz čega se može zaključiti da bez intenzivnog navodnjavanja, posebno leti, nema ni rentabilne proizvodnje povrća.

Sistemi navodnjavanja "kap po kap" štede vodu koja se cevima dovodi do svake biljke i vlaži mali deo zemljišta. Takođe, smanjeni su troškovi energije, pojava korova i bolesti. Takav sistem je prikladan za sve tipove zemljišta, manje se narušava njegova struktura, a navodnjavati je moguće i po vetru.

Sastoji se od pogonskog dela s filterom, cevi koje su uglavnom od polietilena i kapaljki. Ovaj sistem ima visoke troškove ugradnje, korišćenja i održavanja pa je prikladan za prinosne kulture. Ali, troškovi rada i korišćenja kapanja manji su nego kod ostalih načina, jer se troši manje vode i energije.

Ovaj uređaj karakteriše kapaljka kao mesto na kojem se redukuje radni pritisak iz cevi i u obliku kapljice ispušta vodu na ili u zemlju. Ovakvo navodnjavanje može biti površinsko i ispodpovršinsko. Kod površinskog su cevi i kapaljke postavljene iznad ili na površini tla, a kod ispodpovršinskog one su ukopane u zemljište.

Jedna od značajnijih prednosti navodnjavanja "kap po kap" jeste mogućnost primene tečnih đubriva istovremeno s navodnjavanjem.

Mini rasprskivačima voda na zemlju pada u obliku malog mlaza ili maglice. Od navodnjavanja kišnicom razlikuje se po tome što sistem radi pod manjim pritiskom od 1.0 do 2.5 bara i što se navodnjava samo deo površine gde se razvija glavna masa korena. Izrađeni su od plastičnih materijala, jednostavno se postavljaju, a na kraju vegetacije se mogu skloniti, pa ponovo koristiti sledeće sezone.

Sastoji se od pumpe smeštene na izvorištu vode, regulatora pritiska, vodomera, ventila i plastičnih cevi. Dobro postavljen sistem je jedva vidljiv. Podzemne cevi koje se postavljaju na dubinu od 30 do 40 cm i prskalice trebalo bi da se neprimetno uklope u pejzaž.

Rasprskivači mogu biti dinamični i statični. Dinamični se koriste za veće površine, kod njih se glava okreće i distribuira vodu u odabranom smeru. Statični imaju domet do pet metara i koriste se na manjim površinama. Intenzitet ovih urađaja je vrlo visok pa su samim tim i veći potrošači vode.

Izborom navedenih rasprskivača određuje se domet i količina vode, a najvažnije je osigurati dobar izvor i izabrati odgovarajuću pumpu. Kod postavljanja, njihov mlaz treba da se preklapa kako bi se osigurala ravnomerna pokrivenost i kvalitet.

Današnje tržište nudi više tipova mini rasprskivača različitih konstrukcija, kao što su kontinuirani i pulsirajući. Oni mogu navodnjavati ceo ili samo deo kruga, mogu biti različitog dometa i intenziteta.

Uređaj ovakvog sistema zahvata vodu iz izvora, zatim je pritiska kroz cevi i na kraju je preko rasprskivača, u obliku prirodne kiše, raspoređuje po površini koju navodnjava. Može biti prenosiv, polustabilan i stabilan. Rasprskivači se priključuju na cevnu mrežu koja je najčešće postavljena u zemlju. Svaki sistem navodnjavanja kišnicom se sastoji od vodozahvata, mreže cevi, rasprskivača i armature.

Za primenu kišnice potrebno je pravilno odabrati rasprskivače. Za navodnjavanje povrtarskih kultura najpovoljnije je lagano posipanje kišnicom pa će najbolji biti rasprskivači malog intenziteta i dometa.

Kulture poput paradajza, paprike i patlidžana najbolje je navodnjavati kapanjem jer im je potrebna veća količina vode u tlu, a na taj se način ne vlaže nadzemni delovi i manje je vlage u vazduhu koja pospešuje razvoj bolesti. Kupusnjače, zelena salata i krastavci zahtevaju vlagu u zemlji i vazduhu, pa se preporučuje njihovo zalivanje kišnicom.

Kupusu je najviše vode potrebno u trenutku formiranja glavice. Paradajz i krastavce početkom sazrevanja plodova trebalo bi obilnije zalivati. Korenasto povrće treba navodnjavati tokom cele vegetacije.